Pomaže li alkohol boljem varenju? Masno pečenje je ukusno, nema govora – jer mast je ”nosilac“ ukusa. Ali, ubrzo posle jela “oglasi” se želudac. Ako ste recimo jeli giros, Grci će vam poslužiti tradicionalni uzo koji se pravi od anisa. Nije samo balkanski običaj da se alkoholno piće pije nakon jela. Razlog tome nije samo uživanje. U stvari, smatra se da alkohol pomaže i pri varenju.
Ako i postoji neki pozitivan efekat konzumiranja žestokog pića posle jake i masne hrane, onda je to placebo efekat, a naučne studije ukazuju da alkohol posle jela može čak da deluje suprotno – i uspori varenje.
Fondu od sira za naučne svrhe
Švajcarski naučnici su 2010. sproveli jedno istraživanje i 20 zdravih odraslih osoba ”pozvali” na ukusni fondu od sira. Mlečni proizvod sa 32 odsto masti pravi je izazov za varenje. Deo učesnika je tokom eksperimenta, dakle za vreme jela, pio crni čaj, drugi su dobili po pola flaše vina (300 ml). Pored toga, neki od učesnika su posle večere dobili po čašicu rakije, drugi su dobili vodu.
Rezultat ovog eksperimenta bio je sledeći: što više alkohola, tim gore varenje. Već vino je usporilo rad digestivnih organa, a ako je na kraju popijena i čašica rakije – još gore.
”Želudac je u stvari veliki mišić koji kontinuirano pumpa hranu u pravcu creva“, kaže direktor Gastroenterološke klinike Helios u Vupertalu Kristijan Princ.
”Verovatno alkohol blokira nerve koji želucu daju impulse za pumpanje. Ja sam veliki neprijatelj rakije posle jela. I uopšte ne vidim nikakvo pozitivno delovanje žestokih pića po zdravlje”, kaže Princ.
Pravi aperitiv može da pomogne
Specijalista za ”stomak” ipak ne želi da demonizuje alkoholna pića. Međutim, važno je popiti pravo piće, i to u umerenim količinama i u pravo vreme.
“Najbolje je pre večere popiti šeri (nešto između likera i vina). Alternativno su za probleme sa varenjem, kao aperitivi takođe dobri porto (dezertno vino), pivo ili neke vrste penušavog vina”, objasnio je Princ.
Gorke supstance sadržane u napicima stimulišu specijalne ćelije želudačne sluznice, kako bi oslobodile kiselinu. To može da pojednostavi prvu fazu varenja hrane. Taj efekat nema nikakve veze sa alkoholom. Espreso, u smislu gorkih materija, u principu ima isti efekat. “Međutim, zbog svog intenziteta, espreso može da nam pokvari ukus hrane“, objasnio je on.
Oni koji se odluče za aperitiv, najbolje je da ga uzmu pola sata pre jela – kao što je to uobičajeno u Francuskoj. “Posle pola sata možete u potpunosti da uživate u ukusu hrane”, kaže Princ.
Čaša vina uz jelo može da bude dobra – ali samo da izazove ili podstakne poseban ukus jela. Sa medicinske tačke gledišta, Princ u ovom trenutku ne vidi još neke prednosti za varenje. On čak izričito kaže da uz jelo ne bi trebalo piti pića na bazi kvasca, piva koja se često služe u Bavarskoj uz svinjsko pečenje. “Kvasac dovodi do akumulacije vazduha u želucu i dodatno ga nadima. To dovodi do još jačeg osećaja napetosti,” kaže on.
Najbolje je posle jela otići u laganu šetnju
Pored toga, svako treba da zna granice svog tela. Prema Princu, zdrava jetra može da toleriše, i to samo povremeno: kod žena do 30 grama alkohola, kod muškaraca maksimum 50 grama. Za poređenje: pivo (330 ml) sadrži 13 grama alkohola, vino (200 ml) 16 grama, šeri (100 ml) takođe 16 grama i viski (20 ml) 7 grama. “Flaša vina je definitivno previše”, kaže Princ.
Ako posle jela zaista želite da pomognete svom želucu i crevima, trebalo bi da odete u opuštenu šetnju. Naime, na osnovu jednog drugog istraživanja o uticaju rakije kao digestiva, došlo se do zaključka da je ležerna šetnja posle večere najbolji način da se što brže isprazni stomak. “Pokreti trbušnog zida verovatno imaju direktan uticaj na ćelije koje su zadužene za pumpanje želuca”, kaže Princ.
Zaključak:
Klonite se digestiva – više štete nego koristi. Ko želi da se izbori sa osećajem sitosti, umesto da popije rakiju, trebalo bi da ode u kraću šetnju. Takođe, pre jela može da pomogne šeri – ali ne zbog alkohola, već zbog posebnih gorkih supstanci.
