Posted on

Organsko (ni)je zdravije

Poslednjih nekoliko godina o organskoj hrani pričaju svi – od nutricionista, preko fitnes trenera, do slavnih ličnosti. I dok jedni misle da je organska hrana budućnost, drugi tvrde da je reč o još jednom pomodnom hiru. Prosečan potrošač rafove sa organskim namirnicama mahom zaobilazi jer su one tri do četiri puta skuplje od konvencionalne alternative.

Ali čak i onaj potrošač koji poželi da kupi organsku namirnicu je zbunjen. Da li je organsko bolje od konvencionalnog? Kako ga prepoznati? Zašto mora da bude toliko skupo? Odgovore na ova pitanja potražili smo od prof. dr Sonje Radaković, načelnice Sektora za preventivnu medicinu VMA. Prema rečima sagovornice “Života plus”, intenzivna poljoprivreda kojom mora da se obezbedi hrana za sve veći broj stanovnika Zemlje, nije moguća bez primene veštačkih dodataka.

– Sadržaj rezidua, odnosno ostataka sredstava za zaštitu bilja, hormona, antibiotika, pesticida, sredstava za brže sazrevanje, za sprečavanje klijanja i drugih hemikalija regulisan je pravilnicama koji propisuju gornje granice dozvoljenih koncentracija u gotovom proizvodu. Granice su postavljene tako da uobičajenim unosom hrane jedna osoba u periodu od godinu dana u svoj organizam ne može da unese količine koje joj na bilo koji način mogu oštetiti zdravlje. Naravno, kako nauka napreduje, granice se mogu pooštravati ili ublažavati – kaže prof. dr Sonja Radaković.

Bez hemikalija

S druge strane, organsko gajenje biljaka zahteva zemljište na kom nisu primenjivani konvencionalni preparati, objašnjava naša sagovornica. Konverzija zemljišta iz konvencionalnog u ono pogodno za organski uzgoj traje između jedne i tri godine, u zavisnosti od kulture. Ne smeju se gajiti genetske izmenjene biljke, a mogu se koristiti isključivo preparati sertifikovani za organski uzgoj.

– Kad su u pitanju meso, mleko i jaja, životinje moraju da se hrane na prirodan način, na primer ispašom na livadi gde nisu korišćene hemikalije, dok koštano brašno i druge komercijalne mešavine nisu dozvoljene. Ovakav način proizvodnje smanjuje prinos, a povećava potrebu za ljudskim radom (okopavanje, čupanje korova, obezbeđenje prirodnog sena) što u konačnom ishodu uvećava cenu proizvoda. Ovi proizvodi ne bi trebalo da sadrže nikakve veštačke dodatke, odnosno rezidue i to ih razlikuje od konvencionalno gajenih proizvoda. Naravno, ni u organskoj proizvodnji hrane ne mogu se isključiti baš svi nepovoljni činioci životne sredine, na primer zagađivači u vazduhu, padavinama – kaže prof. dr Sonja Radaković.

Da li se onda može reći da je organska hrana zdravija? Naučnici sa Stenforda došli su do podataka da organska hrana nema bolji nutritivni sastav nego obična. Organski paradajz, na primer, nije imao više kalijuma nego običan. Ali, druge studije, recimo ona sa Univerziteta u Vašingtonu, tvrde suprotno – zaključile su da organske jagode imaju više vitamina C nego obične. I kome onda verovati?

– Organski proizvedene namirnice jesu u nesumnjivoj prednosti jer ne sadrže dodatne hemikalije. Međutim, zbog toga što se u organskoj proizvodnji izostavlja obogaćivanje zemljišta, moguće je da namirnice sadrže manje ne samo rezidua sredstava za zaštitu, već i nekih minerala koje biljka unosi iz zemljišta. Drugim rečima, nutritivna vrednost ovako dobijenih namirnica pod većim je uticajem kvaliteta samog zemljišta, klimatskih i drugih činilaca. Neophodno je zaista dobro poznavati osobine samog zemljišta kako bi se na njemu gajile pogodne kulture. Autohtone sorte su najpogodnije za organsku proizvodnju na jednom području usled prirodne otpornosti datim uslovima. Nažalost, usled predominacije hibridnih sorti, većina autohtonih sorti biljaka i autohtonih rasa životinja vremenom su se izgubile – upozorava prof. dr Sonja Radaković.

Prevare su moguće

Istraživanja pokazuju da nalepnica “organsko” i te kako utiče na potrošače koji smatraju da je taj proizvod zdraviji, bolji, kvalitetniji, pa i ukusniji. Ali kad je u pitanju ova poslednja kategorija, prosečan potrošač, pokazuju istraživanja, ne može da po ukusu razlikuje organski i običan proizvod. Zato je i važno eliminisati bilo kakve prevare u ovoj oblasti.

– Organski proizvedene namirnice moraju da imaju sertifikat koji izdaje ovlašćena institucija. Usled navedenih specifičnosti u proizvodnji, organski proizvod je često manji ili nepravilnijeg oblika. U proceni je, ipak, bolje se osloniti na sertifikat jer postoje falsifikati – neki poljoprivrednici gaje povrće i voće na konvencionalan način, a zbog više cene, manje i neuglednije primerke proglase za organski gajene. U zapadnoj Evropi razvijena je neposrednija komunikacija između proizvođača i potrošača tako da porodice ugovaraju nedeljno snabdevanje namirnicama direktno sa registrovanim gazdinstvima čime se gradi i jača poverenje – kaže prof. dr Sonja Radaković.

Ako je za utehu onima koji ne mogu da priušte organsku hranu, naša sagovornica ističe da konvencionalni način proizvodnje namirnica, ukoliko se poštuju propisi o upotrebi hemijskih sredstava, ne šteti zdravlju, a ukoliko je ishrana planirana prema važećim pravilima, organizam će uneti sve potrebne nutrijente.

– Do sada su objavljeni rezultati samo jedne studije koja je u toku 20 godina pratila zdravstveno stanje porodica koje su se hranile konvencionalno ili organski i nisu uočene znatne razlike u kvalitetu života, učestalosti obolevanja i dužini života. Ali, osim direktnog uticaja na zdravlje pojedinca, organska proizvodnja donosi ogromnu dobrobit za životnu sredinu. Pažljivim postupanjem sa zemljištem, biljkama i životinjama znatno se doprinosi rasterećenju životne sredine, poboljšanju kvaliteta vode za piće i vazduha – kaže naša sagovornica.

NE MOŽE JEFTINIJE

Kad je reč o našem tržištu, iz Privredne komore Srbije poručuju da potrošači mogu da budu sigurni da je proizvod sa organskom oznakom zaista proizveden po svim pravilima organske proizvodnje. Na pitanje da li ovi proizvodi mogu da budu jeftiniji, u PKS odgovaraju odrično. Kako kažu, proizvođači u našoj zemlji imaju male subvencije, pa ne mogu da budu konkurentni, dok na primer u zemljama Evropske unije subvencije za organsku proizvodnju iznose više od 300 evra po hektaru.

SMRZNUTE MALINE NAJPOPULARNIJE

Proizvodnja organske hrane u našoj zemlji ima tendenciju rasta, pokazuju podaci Službe za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije. U 2011. godini ukupna površina pod organskom proizvodnjom bila je 6.335 hektara, a 2017. godine duplo više, tačnije 13.423 hektara. Broj proizvođača je porastao sa 213 iz 2011. godine na 434 u 2017. I broj kooperanata, onih koji sarađuju sa glavnim proizvođačima raste, pa je prošle godine iznosio 5.719. Nažalost ili na sreću, veliki deo organske hrane odlazi iz zemlje. Najviše se izvozilo u zemlje Evropske unije, najpre u Nemačku, Holandiju i Italiju, a ukupan izvoz je prošle godine povećan za 22 odsto. Na prvom mestu su smrznute maline koje su izvezene u vrednosti od 12,7 miliona evra, slede smrznute kupine (1,9 miliona evra) i smrznute višnje (1,1 milion). Od prerađevina, najzastupljeniji je koncentrat jabuke (1,9 miliona evra).

Centar za pravilnu ishanu/Novosti

Posted on

Držite pritisak na normali

ZA regulisanje krvnog pritiska neophodna je kontrola unosa hrane i pića. Hipertenzija se tumači kao bolest lošeg stila života, pa se odricanje od loših navika smatra najboljom prevencijom.

Za hipertenzičare postoji specifična dijeta koja traži strpljenje i ako se primenjuje striktno, moći ćete da uživate u hrani, nećete oskudevati u raznovrsnim namirnicama, izgubićete kilograme viška, a pritisak neće oscilirati.

Važno je potpuno izbaciti iz ishrane suhomesnate proizvode, supe iz kesice i konzervirano povrće. Ne bi trebalo jesti prženo, pohovano, masno, proizvode napravljene sa praškom za pecivo i sodom bikarbonom, jer su to alkaloidi koji podižu pritisak.

Pacijentima sa hipertenzijom poznato je da treba da izbegavaju natrijum i so. Umesto soli upotrebljavajte začine poput peršuna, mirođije, celera.

Lekari preporučuju osobama kod kojih postoji predispozicija za hipertenziju da jedu barem dva puta dnevno mlečne proizvode bez masnoće, četiri puta dnevno voće ili povrće. Sastojci koji su odgovorni za povoljne učinke su omega 3 masne kiseline, kojih ima u skuši, lososu, tunjevini..

Tri obroka: doručak i dve užine svakog dana su isti.

DORUČAK I UŽINE

Doručak: dva nemasna jogurta, neslani hleb (40 g) i marmelada bez šećera (15 g), ili obrano mleko (dva dl) i pet integralnih krekera

Prepodnevna užina: obrano mleko (jedan dl) i voće (150 g), ili neslani hleb (20 g) sa belim neslanim sirom (30 g)

Popodnevna užina: jedna čaša nemasnog jogurta, ili beli neslani sir (30 g)

PRVI DAN

Ručak: makarone sa origanom (35 g), teleći hamburger (80 g) sa zelenom salatom i paradajzom (po 100 g), jabuka (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: grilovano povrće – plavi patlidžan, tikvice, paprika i luk (110 g od svakog), nesoljena ćuretina sa roštilja (90 g), kruška (200 g) i neslani hleb (40 g)

DRUGI DAN

Ručak: grilovane špargle (100 g), bareni pirinač (35 g) sa dva jajeta, i neslani hleb (40 g)

Večera: oslić (100 g) sa krompirom (120 g) i lukom (100 g) iz rerne, pomorandža (200 g) i neslani hleb (40 g)

TREĆI DAN

Ručak: bareni krompir (120 g) sa prazilukom (100 g), pastrmka sa roštilja (90 g) sa origanom, jabuka (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: sok od pasirane šargarepe (125 g) i paradajza (150 g), svinjska krmenadla (100 g) sa roštilja sa crnim biberom, kivi (200 g) i neslani hleb (40 g)

ČETVRTI DAN

Ručak: sočivo (45 g) sa piletinom (80 g) i varivom od paradajza (75 g), šargarepe (75 g) i paprike (75 g), pomorandža (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: zelena salata (150 g), teletina (100 g) sa krompirom (120 g), kruška (200 g) i neslani hleb (40 g)

PETI DAN

Ručak: bareni svinjski file (70 g), bareni pirinač (35 g), šargarepa (150 g) i pečurke (150 g), pomorandža (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: salata od paradajza (250 g) i krastavca (200 g), oslić sa roštilja 100 g, sa zelenom paprikom (200 g), jabuka (200 g) i neslani hleb (40 g)

 

 

Centar za pravilnu ishanu/Novosti

Posted on

Hleb bez kvasca

Hleb bez kvasca, praška za pecivo i sode bikarbone može biti podjednako ukusan kao i mnogi drugi.

Potrebno vam je:

1 kg integralnog brašna (najbolje je da kombinujete pšenično, kukuruzno, ječmeno, ražano, heljdino),

1 supena kašika soli,

0,8 dl vruće (meke) vode.

Opciono: 2-3 kašičice semenki po izboru (lan, suncokret, bundeva, susam).

U većoj posudi pomešajte brašno i semenke ako želite. Dobro promešajte pa sipajte vodu u koju ste prethodno razmutili so. Ponovo sve dobro promešajte varjačom. Ako želite da testo još više naraste, možete dodati prstohvat šećera ili kašičicu maslinovog ulja. Pošto ste testo dobro promešali, preko posude stavite providnu foliju i ostavite da odstoji najmanje šest sati, a najbolje da hleb zamesite uveče i ujutru ispečete. Naraslo testo ne morate da premesite, već ga samo oblikujte i stavite u podmazan pleh. Pecite u zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 70-80 minuta. Isecite hleb pošto se ohladi, jer se vruće integralno brašno lepi za nož. Čuvajte ga u platnenoj ili plastičnoj zatvorenoj kesici i biće danima svež i ukusan.

 

Centar za pravilnu ishanu/Novosti

Posted on

Napravite ovaj napitak i pobedite viruse

Sezona prehlada i virusa je pred nama, ali uz ovaj napitak možete biti sigurni da će vaš imunitet biti spreman da vas odbrani od svih bolesti.

Pravi se veoma lako, a evo i recepta.

Sastojci:

koren đumbira

3-4 karanfilića

cimet

1 limun

med

4 dl vode

Priprema:

Oljuštite đumbir i narendajte ga, pa zajedno s karanfilićima i cimetom stavite u hladnu vodu i stavite da se kuva na laganoj vatri desetak minuta.

Sklonite s vatre, poklopite i ostavite još 20 minuta da odstoji.

Sipajte u šolje, po želji zasladite medom i iscedite malo limuna.

Pijte toplo.

Osetićete kako vam đumbir greje telo, otvara sinuse i pojačava cirkulaciju.

Centar za pravilnu ishranu / Super žena B92

Posted on

Kafu nemojte da pijete u toku ova dva sata!

Kafa je omiljeni napitak za razbuđivanje, ali ukoliko ga pijete u određeno vreme dana ne samo što vas kafa neće razbuditi već može i loše da deluje na organizam…

Kafa je jedan od najpopularnijih napitaka širom sveta, a obično se pije u jutarnjim časovima. Većina zaposlenih ljudi koriste kofein za brzo razbuđivanje. Ali, stručnjaci ističu da konzumiranje ovog napitka ujutru može da ima više štete nego koristi.

S obzirom na to da kofein pojačava pažnju i budnost, on ujedno povećava količinu hormona stresa (kortizola) u telu. Ipak, problem je u tome što nivo kortizola raste kada se proudimo, pa ako pijete kafu vi dodatno povećavate lučenje ovog hormona. Samim tim, ako pijete kafu dva sata nakon buđenja, možete da podstaknete telo da postane imuno na kofein. Zbog toga bi trebalo da kafu pijete između 9.30 i 11.30, jer je u ovom periodu nivo kortizola nešto niži.

“Vaš nivo kortizola je najviši između pola sata i dva sata nakon buđenja. Tada je loše piti kafu jer kofein oponaša odgovor na stres i izaziva da kortizol još više skoči.” objasnila je nutricionista Sara Bruer.

Kada je reč o večernjim satima, preporuka stručnjaka je da ne pijete kafu posle 17.30h da biste izbegli probleme sa nesanicom.

Centar za pravilnu ishranu / Espreso

Posted on

Znate šta je opstipacija, ali ne i kako da je se rešite

Problemi sa digestivnim sistemom su jedan od najneprijatnijih zdravstvenih problema koje vas mogu zadesiti. Mnogi koji pate od zatvora, praktikuju akitvnosti koje se kose sa izlečenjem lenjih creva. Nabrajamo vam nekoliko svakodnevnih navika koje bi trebalo da se iskorene…

Nezdrava i brza hrana

Izbegavajte grickalice, slatkiše, gazirane sokove i ostale proizvode koji će samo pogoršati zatvor i usporiti prirodan proces varenja hrane.

Alkohol

Alkohol izaziva dehidraciju organizma, a ona pak pogoršava simptome zatvora stolice. Najbolje piće u tom trenutku je obična voda. Uz nju, isprobajte sok od šljiva.

Mlečni proizvodi

Mlečni proizvodi kod mnogih izazivaju nadutost. Zbog nje ćete imati gasove, a oni mogu biti poprilično bolni i neugodni ako u isto vreme imate zatvor. Zato ih izbegavajte.

Fizička aktivnost

Koliko god da ste lenji, ako patite od lenjih creva, naterajte se na fizičke aktivnosti jer one podstiču brz metabolizam i lakše varenje hrane.

Centar za pravilnu ishranu / zadovoljna.hr

Posted on

Beli luk: Da li ga pravilno jedete?

Prirodna medicina možda još uvek nije rame uz rame sa naukom, ali su dobro poznata blagotvorna dejstva zdravog bilja na ljudski organizam.

Jedna od najmoćnijih biljaka na svetu je svakako beli luk! Zbog svojih snažnih lekovitih svojstava u upotrebi je već hiljadu godina.

U narodu je poznat kao prirodni antibiotik, a da je zaista lekovit, potvrđuju i stručnjaci.

U belom luku se nalazi gotovo stotinu aktivnih hemijskih materija, a među njima i nekoliko antioksidansa – materija koji smanjuju trošenje i opterećenost.

– Još nije sasvim jasno kako svi sastavni delovi belog luka deluju u telu, ali zaista deluje kao antibiotik, sredstvo za odčepljivanje disajnih puteva, antikancerogeno i protuupalno, suzbija gljivice i pojedine viruse – rekla je nutricionistkinja Mateja Mrmić za Zadovoljna.hr.

Da li znate šta je to čak 100 puta snažnije od antibiotika?

Beli luk svoja lekovita svojstva može zahvaliti moćnom spoju alicinu, kojim se ta biljka brani od napada bakterija i gljivica.

Kako biste na najbolji način iskoristili blagotvorno delovanje belog luka, trebalo bi da ga često i pravilno konzumirate.

  • Pre konzumacije obavezno ga zgnječite kako biste podstakli enzimsku reakciju u kojoj nastaje alicin.
  • Svaki dan treba da pojedete najmanje tri čena belog luka.
  • Najbolje ga je konzumirati u sirovom stanju.
  • Ako ga termički obrađujete, neka to bude kratko – nikako duže od desetak minuta.
  • Mnogi izbegavaju da jedu beli luk zbog njegovog snažnog mirisa. Važno je znati da je on posedica materija koje sadrže sumpor i koje mu daju lekovita svojstva.
  • Problem neprijatnog zadaha nakon konzumacije belog luka možete rešiti žvakanjem peršunovog lišća, zrna kafe ili komorača.
  • Isprobajte i prirodni antibiotik na bazi belog luka protiv kojeg nijedna prehlada nema šanse, a zatim proverite još 5 zdravstvenih problema koje će češnjak izlečiti.

centar za pravilnu ishranu / Srbija danas

Posted on

Bez šećera: Zdrave Rafaelo kuglice

Ovo je slatkiš koji se ne kuva i ne sadrži šećer. Spremićete ga lako, a pojesti brzo.

Potrebno je:

300 gr krem-sira
50 gr meda
dve pune kašike mleka u prahu
dve kašike kokosovog ulja
120 gr kokosovog brašna
30 komada pečenog lešnika

Priprema:

Sir, med, kokosovo ulje, mleko u prahu i 100 g kokosovog brašna sjediniti u posudi.

Najbolje je to raditi rukama, jer će se sastojci potpuno sjediniti i dobićemo smesu od koje će se lako praviti kuglice. Zatim kašičicom odvajati deo po deo, unutar svakog dela staviti po jedan lešnik i formirati kuglice.

Uvaljati u preostali deo kokosovog brašna.

centar za pravilnu ishranu / superrecepti.rs

Posted on

Jeftino i jednostavno skinite otrove s voća i povrća

Ukoliko nemate sreću da sami uzgajate voće i povrće i da pritom budete sigurni da ne sadrže pesticide i druge otrove koji štete zdravlju, onda ga obavezno morate dobro oprati. Najbolje je namirnice izribati četkicom pod mlazom vode. Ipak, to nije dovoljno da biste bezbrižno mogli da jedete koru ili da je koristite za kuvanje.

Među povrćem koje sadrži najviše pesticida su spanać, celer, paradajz i paprika, a kupus, luk i patlidžan nalaze se pri dnu liste o štetnosti.

Jagode, nektarine, jabuke, breskve, trešnje i grožđe, baš tim redosledom sadrže količinu stvari koje štete namirnicama, ali i ljudima.

Srećom, neke namirnice koje imamo u kuhinjskom ormariću skidaju dobar deo otrova. Soda bikarbona, so i limun su najdelotvorniji.

U veći lonac sipajte mlaku vodu i dodajte dve kašičice soli, pa kada se otopi, u lonac stavite i namirnice. Potopite ih i ostavite da stoje tako 15 minuta. Ova metoda idealna je za zeleno lisnato povrće poput blitve, spanaća i kupusa, brokolija i karfiola, ali ne i za pečurke, jer će se napiti vode.

Za delotvorno uklanjanje pesticida i herbicida korisna je kombinacija limuna, sirćeta i sode bikarbone. Sastojke možete da pomešate i stavite u sprej s raspršivačem. Isprskajte namirnice, pa ih isperite nakon desetak minuta.

Ako su jabuke i citrusi premazani voskom kako bi im se produžio rok trajanja, nije dovoljno samo ispiranje. Koru treba oguliti zbog opasnosti od mikroorganizama koji se skrivaju pod korom.

centar za pravilnu ishranu / punkufer.hr

Posted on

Kojim sportistima najviše preti iznenadna srčana smrt

Sport koji je danas prestao da bude samo razonoda i igra, postao je profesija (industrija novca), što podrazumeva mnogo toga nedozvoljenog i opasnog. U poslednje vreme uzimanje nedozvoljenih farmakoloških sredstava u sve većoj meri je prisutno kod sportista.

Anaboličke steroide koji su tokom sedamdesetih i osamdesetih ovog veka bili najčešće korišćeno doping sredstvo u profesionalnom sportu, u ovoj deceniji zamenio je hormon rasta.

U poslednjih nekoliko meseci svedoci smo naprasnog umiranja sportista koji su u naponu snage. Najčešće se pisalo o smrima fudbalera pa se stekao utisak da su oni najugroženiji.

Međutim, DR Nenad Dikić , kardiolog i Predsednik odbora za doping kontrolu Antidoping agencije Republike Srbije otkriva koji su sportisti ugroženiji od fudbalera.

Centar za pravlnu ishranu/Kurir