Category: Hrana i zdravlje

Posted on by

Korona virus i kako ojačati imunitet

Korona virus i kako ojačati imunitet dve su glavne stvari o kojima većina nas razmišlja poslednjih dana. Proleće je stiglo, a mi smo u karantinu. Pitamo se šta i kako kada ponovo budemo smeli da izađemo i kako do tada da jačamo naš imunitet.

– Sunčeva svetlost deluje veoma pozitivno na imunitet i jača ga – kaže dr Nada Macura, portparolka beogradske Hitne pomoći.

Nemamo svi dvorište i terase gde sada možemo da izađemo, ali svi imamo prozore pa je uvek dobro rešenje da svaki dan po bar desetak minuta provedemo na neki način na Suncu.

Sada smo sprečeni da izlazimo ili bar to ne možemo na način i u meri na koji smo to do dolaska korona virusa u našu zemlju radili.

Savet

Raznovrsna prolećna trpeza

Ono što je dobro za svakoga u proleće to je obilje kvalitetnog i raznovrsnog povrća.

– Sa masne zimske hrane, sarme, pasulja i podvarka prelazimo na salate, čorbe i rano voće. Češće smo gladni jer povrće, za razliku od teške hrane, nije toliko bogato energijom. U redu je da jedemo pet puta dnevno, to uostalom i nutricionisti savetuju – zaključuje Macura.

Proleće je godišnje doba u kom su vremenske prilike najnestabilnije. Ne samo što se smenjuju sunce i kiša, temperature iznad i ispod proseka već se koleba i vazdušni pritisak, što ugrožava hronične bolesnike.

– Turbulentnost vremena ne pogoduje ni zdravima, a kamoli hroničnim bolesnicima. Naročito u proleće, kad su te turbulencije najčešće, čovek treba da osluškuje svoj organizam i da se ponaša u skladu sa onim što mu on kaže. Hronični bolesnici treba da se pridržavaju terapije – kaže Macura.

Nekim ljudima, nažalost, proleće predstavlja najteži deo godine jer imaju problema sa alergijama.

– Kod počne cvetanje drveća, cveća, žbunja, voćki, korova… to izaziva brojne tegobe alergičnim osobama. Nije svakom proleće lepo, nažalost – kaže Macura.

Blic žena / Centar za pravilnu ishranu

Posted on by

Ovako se telo menja svakih 10 godina

Telo se menja i to je nemonovno, ali da li znate kako se tačno menja i u kojim periodima života?

Od 20. do 30.
 U ovom periodu većina ljudi se oseća mlado, energično i retko razmišlja o starenju. No, i u ovim se godinama događaju male promene. Možda ih nećete primetiti u ranim dvadesetima, no što ste bliži tridesetoj, mogle bi postati primetnije.

  • Kosti prestaju da rastu
  • Smanjuje se količina kolagena
  • Rastu umnjaci
  • Savet: Iako vas u dvadesetim verovatno ne muči prekomerna težina, vreme je da počnete da pazite šta jedete. Ako ne počnete da pazite na ishranu, mogli biste neugodno da se iznenadite kad uđete u tridesete. Takođe, bilo bi dobro da počnete da jedete više hrane koja sadrži kolagen.

Od 30. do 40.
 Mnogi tridesetogodišnjaci još izgledaju jako mladoliko, ali promene u telu postaju sve brže i vidljivije.

  • Pogoršava se tonus mišića
  • Smanjuje se količina mišićnog tkiva koje biva zamenjena masnim
  • Proizvodnja kolagena se i dalje smanjuje
  • Savet: Iako ste možda do sada bili u dobroj fizičkoj formi bez ikakvog posebnog truda, sad je vreme da primenite neke sportske aktivnosti. Ako se ne pokrenete, vaš mišićni tonus bi mogao da dođe u zaista jadno stanje. Takođe je bitno da pripazite na kožu i smanjite sunčanje.

Od 40. do 50.
 Neki naučnici veruju da ljudsko telo vrhunac razvoja dostiže u 38. godini, a da posle toga počinjemo da starimo. Promene su sve brže i vidljivije.

  • Smanjuje se broj neurona
  • Nakuplja se masnoća u telu
  • Vid se pogoršava
  • Zglobovi i kosti postaju krhki
  • Smanjuje se estrogen i veći je krvni pritisak kod žena
  • Savet: U ovoj dobi fizička aktivnost je krucijalna. Pomoći će vam da održite normalno funkcioniranje srca i usporite propadanje mišićnog tkiva. Ako do sad niste vežbali, počnite s laganijim aktivnostima poput hodanja ili plivanja. Takođe, sad je vreme da počnete da pratite krvni pritisak jer se rizik dobijanja kardiovaskularnih bolesti jako povećava u ovom životnom dobu.

Od 50. do 60.
Do 60. godine se telo vidljivo menja. Promena ne zavisi samo od gena, već i od navika koje ste stvorili u ishrani ili fizičkoj aktivnosti. Ipak, većina ljudi se susreće s sličnim promenama.

  • Moždane ćelije se ne oporavljaju posle oštećenja
  • Povećava se rizik od problema sa želucem
  • Pogoršava se pamćenje
  • Savet: U ovim godinama se promene uglavnom povezuju s moždanom aktivnošću, pa pokušajte da učite nove stvari kako biste mozak održali aktivnim. Mnogi ljudi počnu da imaju probleme s pamćenjem. Trudite se da jedete što više hrane koja ima pozitivan uticaj na mozak.

Od 60. do 70.
U ovom životnom dobu promene su više nego očite.

  • Oslabljuju nam receptori pa slabije osećamo ukus, miris, čak i temperaturu
  • Menja se glas
  • Slabi srce
  • Kosti postaju tanje, pa neki ljudi gube na visini
  • Savet: Ovo je doba kada je jako bitno redovno ići kod lekara na preglede i zdravo se hraniti. Takođe, morate da održavate fizičku aktivnost kako biste smanjili propadanje mišića.

Izvor: Republika

Posted on by

Ekcem i ishrana: Dijeta za zdravu kožu bez problema

Ekcem je hronično oboljenje kože koje karakteriše stalno zapaljenje. U prvoj akutnoj fazi se manifestuje pojavom sitnih mehurića ispunjenih tečnošću koji izazivaju svrab.

Postoji nekoliko vrsta ove bolesti, a najčešće se manifestuje kao atopijski dermatitis kod dece – poremećaj koji se obično javlja u ranoj mladosti, kao i kontaktni dermatitis na rukama, od kojeg uglavnom obolevaju odrasli.

U lečenju ekcema je najvažnije prekinuti krug svrab-češanje-svrab, što se postiže upotrebom krema protiv dermatitisa i masti koje ne dozvoljavaju dehidrataciju kože.

Ukoliko vas muči atopijski dermatitis, imate neprijatan ekcem na rukama ili na nekom drugom delu tela, ishrana bazirana na zdravim alkalnim namirnicama je veoma važna. Pripremili smo vam interesantan sedmodnevni jelovnik, kojeg treba da se pridržavate.

PONEDELJAK

Doručak: ovsene pahuljice sa kruškama i grožđem.

Užina: banana i jabuka.

Ručak: teleća džigerica i salata od cvekle.

Večera: kuvana piletina sa spanaćem.

UTORAK

Doručak: šejk od banane i jabuke.

Užina: sušene kajsije.

Ručak: sočivo sa povrćem po izboru.

Večera: krompir-salata crnim lukom.

SREDA

Doručak: kaša od ovsenih pahuljica sa suvim voćem.

Užina: šejk od banane i maline.

Ručak: krompir-pire sa sosom od šampinjona.

Večera: brokoli i karfiol kuvani na pari sa maslinovim uljem.

ČETVRTAK

Doručak: integralni hleb sa mladim sirom i sok od paradajza.

Užina: dve kriške dunje.

Ručak: integralni pirinač sa povrćem.

Večera: salata od šargarepe i cvekle s đumbirom.

PETAK

Doručak: kinoa kocke sa jabukom i cimetom.

Užina: šaka svežih malina.

Ručak: supa od cvekle i šargarepe i bareni krompir.

Večera: omlet sa crnim lukom i origanom.

SUBOTA

Doručak: šejk od šargarepe, cvekle i jabuke.

Užina: trešnje.

Ručak: krem čorba od karfiola i brokolija.

Večera: salata od lososa i avokada.

NEDELJA

Doručak: ovsena kaša sa bobičastim voćem.

Užina: jabuka iseckana na kriške sa cimetom.

Ručak: supa od paradajza i rižoto sa pečurkama.

Večera: integralne palačinke sa bananom.

Izvor: Lepa i srećna

Posted on by

Evo zašto ne smete da pijete odstajalu vodu preko noći u čaši!

Koliko vam se puta desilo da se noću probudite, osetitivši žeđ, te posegnete za gutljajem vode iz flaše ili nepokrivene čaše koja je odstala preko noći?

Iako vam se to čini kao dobra ideja, zapravo može biti veoma opasna. Naime, stručnjaci tvrde da se u njoj skupljaju prašina iz vazduha, a i naša slina je puna bakterija i može da kontaminira vodu i zarazi nas.

Čak i zatvorena flaša može da stvori probleme. Kad je stavimo u usta, sav znoj, prašinu, ćelije kože, izlučevine iz nosa možemo možemo prebaciti u vodu.

“Duga inkubacija sline koja dolazi sa svojim bakterijama može da kontaminira vodu od čega se čovek može da se razboli”, kaže Mark Lajvi, specijalista primarne nege iz Mercy medicinskog centra u Masačusetsu i dodaje:

“Kada jednom stavite usne na flašu, tečnost treba da ispijete odmah pa flašu ili baciti ili operete(ako je staklena)”.

Ali, budimo realni: budući da je reč o vašim vlastitim bakterijama, malo je verovatno da ćete se zaista razboleti.

Iako se niko time ne hvali, ali mnogi piju iz rabljenih čaša, krigli i flaša bez ikakvih štetnih posledica. No, svakako nije preporučljivo deliti flašu s nekim drugim.

Ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom ili hronični bolesnici ne smu da budu izloženi kontaminiranoj vodi jer svaka loša bakterija može da im stvori zdravstvene probleme.

Bitno je i naglasiti da nema preterane razlike između flaširane i obične vode iz slavine. Čest je mit da je voda u flaši čistija od vode iz slavine – obe moraju ispuniti stroge higijenske standarde, a ionako se do 25 posto vode u flaši crpi iz glavnog vodovoda.

Šta se dešava s ostavljanjem vode na mestima poput automobila?

Voda koja duže stoji na na suncu brzo će se zagrejati što će je učiniti savršenim tlom za bakterije, posebno ako ste već pili iz nje.
Stavljanje flaše ispod sedišta moglo bi da smanji dotok toplote, ali ne i dotok bakterija.

Izvor: Kurir stil

Posted on by

Plavi patlidžan: 10 sjajnih razloga zašto bi trebalo da ga uvrstite u ishranu!

Patlidžan, prepoznatljiv po jarko ljubičastoj boji potiče iz Indije i konzumira se već 3000 godina, a nakon ostatka Azije, uzgoj se proširio i na Evropu, u 14. veku.

Veganska kuhinja ga prepoznaje kao odličnu alternativu za meso, jer je dobar izvor proteina.

Svež patlidžan u 100 grama ima samo 24 kalorije, dok kuvani ima 35, uz to je i bogati izvor vlakana, posebno celuloze koja je dobra za probavu, obliluje vitaminima B1, K, C, A i folnom kiselinom.

Ono po čemu je patlidžan vrlo poznat je antioskidans nasunin koji se nalazi u njegovoj kori, a koji štiti ćelije organizma od uništenja, ali je i sakupljač slobodnih radikala, pa utiče na izlučivanje viška gvožđa iz organizma.

Upravo ovaj antioksidans utiče na prevenciju kardiovaskularnih bolesti, kao i prevenciju raka.

Smatra da upravo zbog gorkastog ukusa, patlidžan utiče na ublažavanje grčeva u želudcu i sličnih probavnih tegoba.

Patlidžan ima nizak glikemijski indeks, pa je zbog toga jako dobra namirnica za dijabetičare, a klorogenična kiselina, koja također ima antioksidativno delovanje, pomaže u snižavanju nivoa lošeg holesterola.

Priprema patlidžana:

Najbolji načini za pripremu patlidžana su pečenje na roštilju, na pari ili pohovanje. Jedino o čemu trebate da vodite računa je da će se, ukoliko ga pohujete, samim tim i kalorijska vrednost znantno povećati. Prve dve opcije su znantno zdravije.

Kada birate patlidžan, stisnite ga kako biste proverili da li je zreo. Ukoli se kora vrati na mesto, znači da je zreo, a ako ostane udubljenje, onda još uvek nije dobar za pripremu.

Čuvajte ih na temperaturi od oko 10°C stepeni. Secite ga i ljuštite mu koru neposredno pre spremanja, jer se brzo pokvari ako mu je “meso ” otkriveno.

Gorak ukus patlidžana možete da neutrališet korištenjem soli pre kuvanja. Narežite patlidžan na željenu veličinu, pa komade posolite i ostavite da tako odstoje 30 minuta, pa će gorak ukus nestati.

Patlidžan se kombinuje sa velikim brojem namirnica, a smatra se da je komplementarna namirnica koja balansira sve druge ukuse.

Izvor: Kurir stil

Posted on by

Da li je crna čokolada zaista zdravija od mlečne?

Pitali smo stručnjake da li je verovanje da je crna čokolada zdrava, mit ili zapravo istina?

Odgovor je potvrdan, a osim toga navode i iz kojih to razloga bismo tebali mlečnu čokoladu da menjamo za onu sa većim procentom kakaa.

Mali je broj onih koji mogu da odole ukusu čokolade, ali ako brinete o kilaži i zdravlju, tamna čokolada je bolji izbor u tom slučaju.

Što je gorča, to je tamnija čokolada korisnija. Kakaa ima mnogo više u crnoj čokoladi, nego u mlečnoj. Procenat kakaa može biti u rasponu od 70% do 90%. Samim tim procenat šećera je manji, a to je odlično za organizam.

Povoljno deluje na srce, moždane aktivnosti i smanjuje stres.

Konzumiranje crne čokolade snižava krvni pritisak, a takođe smanjuje rizik od dobijanja moždanog udar ili infarkta.

Ljudi koji često konzumiraju tamnu čokoladu ređe pate od kardiovaskularnih problema.

Određene supstance u tamnoj čokoladi podstiču lučenje serotonina, koji je poznat kao prirodni antidepresiv. Crna čokolada izuzetno je korisna u depresivnim stanjima i takođe smanjuje rizik od raka debelog creva.

Odličan je izvor je prirodnih antioksidanata. Naučnici su čak otkrili da sadrži daleko više antioksidanata od jabuka, grožđa i šljiva. Sadrži veliku količinu kofeina, koji pomaže aktivnostima mozga.

Dozvoljena količina je 20 do 30 grama ovog slatkog iskušenja dnevno, bez brige o prekomernoj težini.

Zaključak je da je crna čokolada daleko zdravija i korisnija za organizam od melečne. Kada osetite potrebu za slatkim, tamna čokolada je savršen izbor.

Izvor: Kurir stil

Posted on by

Ako imate neki od ovih simptoma, pažljivo sa paradajzom

Paradajz je omiljena letnja salata mnogih. Sočni, osvežavajući crveni plod prepun likopena gotovo svi vole i smatraju bezbednom i vrlo zdravom namirnicom, ali paradajz zapravo može da ima neka loša neželjena dejstva.

Ako osećate neke od sledećih simptoma, možda pripadate grupi ljudi koja ne bi smela da konzumira paradajz.

1.Želudačni refluks

Paradajz spada u veoma kisele namirnice i zato može da izazove gorušicu kod ljudi koji pate od gastritisa ili gastroezofagealnog refluksa. Čak iako ste zdravi i ne patite od tih stomačnih problema, ako jedete puno paradajza ili paradajz sosa, i vi možete da iskusite ove neprijatne simptome.

2. Bol u zglobovima

Verovali ili ne, previše paradajza u ishrani može da izazove bol u zglobovima! Razlog je alkaloid po imenu solanin, koji gradi kalcijum u tkivima, a u paradajzu ga ima dosta. Previše kalcijuma u tkivima može da izazolve upalu, bol i otok u predelu zglobova.

3. Problemi s bubrezima

I ovo ima veze sa skladištenjem kalcijuma. Paradajz je takođe bogat oksalatom, supstancom koja se teško metaboliše kada se uzima previše i to može da rezultira stvaranjem kamena u bubregu. Crveni sočni plod sadrži i puno kalijuma, što takođe može da utiče na funkciju bubrega. Ako već imate nekih problema s bubrezima, budite posebno oprezni!

4.Alergijske reakcije

Pardajz sadrži jedinjenje histamin, koje pomaže imunom sistemu da se bori protiv virusa i bakterija. Ne biste verovali koliko je alergijska reakcija na izazvana histaminom u pradajzu česta, a obično se javlja u obliku osipa ili otoka na jeziku, uz još neke neprijatne simptome. Ljudi kojima je dijagnostikovana alergija na paradajz osećaju mnogo teže tegobe.

5.Sindrom nervoznih creva

Ako patite od sindroma nervoznih creva, paradajz može da bude okidač simptoma poput dijareje, bolnih grčeva, nadutosti, gasova i zatvora. U ovakvom slučaju bolje je držati se podalje od kiselih namirnica kakav je paradajz.

6.Likopenodermija

Likopen je pigment koji se nalazi u paradajzu, ali i u mnogim drugim namirnicama. Kada se konzumira u pravoj količini, odličan je za srce. Ali, ako se preteruje, može doći do pigmentacije kože, odnosno stanja poznatog pod imenom likopenodermija.

7.Urinarni problemi

Hrana koja sadrži puno kiseline, poput paradajza, može da iziritira bešiku. Ako patite od urinarne inkontinencije ili ste skloni drugim urinarnim problemima, najbolje je da izbegavate kiselu hranu. Kuvanje paradajza vam takođe neće pomoći u ovom slučaju, jer su sos od paradajza i kečap još gori izbor.

8.Lišće pradajza može da bude otrovno

Listovi omiljenog crvenog ploda ne smatraju se bezbednim za jelo. U velikim količinama mogu da izazovu teške i opasne simptome, a u ekstremnim slučajevma može doći do trovanja i smrti. Za svaki slučaj, potpuno izbegavajte konzumiranje lišća paradajza.

9.Pogoršava simptome autoimunih bolesti

Alkaloidi u paradajzu mogu da pogoršaju zapaljenja u telu, što je posebno loše za ljude koji pate od autoimunih bolesti. Mnogi koji pate od ovih oboljenja u potpunosti bi trebalo da izbace iz ishrane ne samo paradajz, već sve namirnice koje pripadaju grupi “noćnih senki” (nightshades), kojima pripada i krompir.

Izvor: Stil.kurir.rs

Posted on by

OVAKO SE PRAVILNO KORISTI LANENO I ČIJA SEME: Podstiče mršavljenje i ubrzava metabolizam

Laneno seme i čija, tačnije njihove semenke, dobar su izvor omega-3 masnih kiselina, a postoje dva načina na koja treba da ih upotrebite, piše Lovesensa.

Budući da sadrže 30 posto vlakana, od čega su četvrtina vlakana gume rastvorive u vodi, ove semenke u dodiru sa vodom stvaraju gusti gel koji pomaže kod hronične konstipacije ili trenutne konstipacije uzrokovane nekim specifičnim razlogom (trudnoća, duže putovanje i sl.). Jednu kašiku celih semenki prelijte sa 100 ml vode i ostavite da ih potopljene tokom noći pa ujutro, nakon buđenja, popijte sav sadržaj – i semenke i gel koji se stvorio oko njih. Ako ih na ovaj način uzimate svakodnevno, praktičnije je da odjednom potopite nekoliko kašika pa ih tako čuvate u tegli u frižideru i iskoristite u roku od nedelju dana. Ovaj preparat pomaže da varenje postane efikasnije i ubrzava metabolizam, a samim tim podstiče i proces mršavljenja.

Zbog tvrde opne nemoguće ih je sažvakati pa je mlevenje sirovih semenki u prah ili miksiranje u blenderu potopljenih semenki čije i lana u omiljenom smutiju izvrstan način da osiguramo efikasnu apsorpciju hranljivih sastojaka tokom varenja. Nikad ne kupujte već samlevene semenke lana i čije jer stajanjem gube hranljivost i lako užegnu. Sameljite samo nekoliko kašika odjednom, a višak čuvajte u frižideru i iskoristite u roku od nekoliko dana.

Centar za pravilnu ishranu/Kurir

Posted on by

Zašto neki ljudi mogu mnogo da jedu, a ne goje se?

Zašto neki ljudi mogu mnogo da jedu, a ne goje se? Sigurno ste se zapitali ovo bar jednom ukoliko spadate u grupu onih koji su potencijalno gojazni.

– Lako je njemu, a ja čim pojedem nešto, odmah mi se zalepi – jedna je od rečenica kada ljudi opisuju prijatelje koji bezmalo isprazne frižider i ne ugoje se ni gram.

Najnovije naučno istraživanje kaže da ima istine u tome.

Biti mršav izgleda da nije samo pitanje zdrave ishrane, već i genetike. Naučnici su otkrili određene genetske regije koje omogućavaju nekim ljudima da budu mršavi. Međunarodni tim, koji je svoje istraživanje objavio u časopisu “PLOS dženetiks” (PLOS Genetics), smatra da su za vitak stas nekih ljudi više zaslužni geni, nego li obraćanje pažnje na ishranu.

Iako su proteklih godina naučnici pronašli stotine različitih genetskih promena, koje povećavaju šansu da ljudi postanu gojazni, mnogo manje pažnje bilo je usmereno na potragu za genima čiji je efekat potpuno suprotan.

Ovaj put, stručnjaci su uporedili uzorke DNK od 1.600 osoba u Velikoj Britaniji sa indeksom telesne mase ispod 18 sa uzorcima 2.000 izuzetno gojaznih ljudi i 10.400 ljudi uobičajene mase. Uzimani su u obzir detaljno popunjeni upitnici, u kojima su ispitanici morali da daju informacije o svom stilu života i potencijalnim poremećajima u ishrani.

Tako je otkriveno da gojazni ljudi vrlo često poseduju gene povezane sa viškom kilograma. Sa druge strane, vitki ljudi su imali vrlo malo pomenutih gena, ali su imali promene u genetskih regijama koje se povezuju sa zdravom mršavošću.

Vođa istraživanja profesor Sadaf Faruki, sa Univerziteta Kembridž, pozvao je ljude da manje osuđuju gojazne ljude.

– Ova studija pokazala je po prvi put da zdravi mršavi ljudi su često takvi zato što su manje opterećeni lošim genima koji su povezani sa gojaznošću, a ne zato što su moralno superiorniji ili imaju snažniju volju, kako često vole da ističu – ističe Faruki.

Ipak, stručnjaci ističu da uprkos ovim zaključcima na stanje tela umnogome i dalje utiču način života, ishrana, stomačna flora i fizička aktivnost.

Izvor: RTS

Posted on by

Jedna kašika ovog džema dnevno jača imunitet

Za vreme hladnih dana, kada je čovek najviše podložan prehladama i drugim virusnim infekcijama, neophodno je voditi računa o svom zdravlju. Za to je, na sve načine, potrebno ojačavati svoj imuni sistem.

Ova poslastica će vam pomoći da osnažite svoje i zdravlje svojih najbližih.

Sastojci: 1 srednji koren đumbira, 3 limuna, 500 g meda.

Priprema: Limun operite, isecite na kockice i isitnite pomoću blendera ili secka. Đumbir oljuštite i sitno izrendajte. Sjedinite limun i đumbir i prelijte medom. Smesu dobro promešajte i sipajte u litarsku teglu.

Ovaj džem ne zahteva termičku obradu. Možete ga čuvati prilično dugo, zahvaljujući konzervirajućim svojstvima meda. Džem možete dodavati u čaj, mazati na hleb ili jednostavno uzimajte svaki dan po 1 supenu kašiku.

Budite sigurni da je ovo jedan od najboljih prirodnih načina za jačanje vašeg iimuniteta u vreme zimske sezone.

Centar za pravilnu ishranu/Prva