Author: Slavisa Veselinovic

Zlatno pravilo koje lestvicu zdravlja i optimalne težine drži pod kontrolom je konzumacija osam čaša vode dnevno.  To se brojnim ljudima čini kao nemoguć zadatak.  Nutricionisti ističu kako čak 20 posto dnevnog unosa vode može da se zameni krutom hranom.  Tačnije voćem i povrćem koje sadrži najmanje 90 posto vode u svom sastavu.

Salata kristalka

Sadržaj vode: 95.6%
Kristalku nutricionisti često skidaju s liste poželjnog povrća jer je nutritivno siromašna.  Kada je u pitanju udeo vode prednjači kao jedna od najvećih riznica tečnosti. Osim u salatama, možete je koristiti kao omot za zalogaje sa svežim sirom, humusom ili piletinom, na ovaj način potpuno možete smanjiti potrebu za konzumiranjem hleba.

Lišće celera

Sadržaj vode: 95.4%
Celer ima jako malo kalorija, samo šest po stabljici, dok njegova vlakna i voda pomažu da se kontroliše osećaj gladi i apetit. Celer sadrži folate i vitamine A, C i K, dok zahvaljujući visokoj količini vode, celer neutralizuje želudačnu kiselinu i često se preporučuje kao prirodno sredstvo protiv gorušice i izlučivanja kiseline.

Paradajz

Sadržaj vode: 94.5%
Kriške i kockice paradajza uz malo sira mogu biti izvrstan međuobrok, dok glavnom obroku podižu nivo korisnosti za telo. Paradajz sadrži gotovo 95 posto vode u svom sastavu zbog čega ekspresno hidratizuje telo.

Zelena paprika

Sadržaj vode: 93.9%
Paprike svih boja zapravo imaju visok sadržaj vode, ali zelene paprike ih predvode, dok žute i crvene imaju nešto manji sadržaj vode (približno 92% vode). Paprike su savršena grickalica pre večere, ili tokom dana kada vas uhvati želja za ukusima.

Karfiol

Sadržaj vode: 92.1%
Gusti cvetići karfiola osim što sadrže dosta vode, obiluju vitaminima i fitonutrijenatima za koje se pokazalo da smanjuju holesterol. Karfiol je najbolje konzumirati svež, najlakše je ubaciti u sendviče ili salatu, kada je reč o kuvanju najbolje je da se obradi kratko na pari čime će se sačuvati sav njen zdrav sadržaj.

Spanać

Sadržaj vode: 91.4%
Spanać je bogat luteinom, kalijumom, vlaknima i folatom koji osvežava mozak, a samo jedna šojlica sirovih listova sadrži 15% dnevne potrebe za vitaminom E – antioksidansom važnim za borbu protiv slobodnih radikala. Dodavanje listova spanaća u salatu ili na sendvič, pruža vam odličnu hidratizaciju uz dodatak nutritivnih vrednosti.

Krastavac

Sadržaj vode: 96.7%
Krastavac ima najveći sadržaj vode od svih krutih namirnica, što ga čini savršenim za grickanje i dodatak jelima. Želite li još da pojačate snagu hidratizacije koja dolazi iz krastavca pomešajte ga sa nemasnim jogurtom ili mentom.

Brokoli

Sadržaj vode: 90.7%
Brokoli obiluje vlaknima, kalijumom, vitaminom A i C, te sadrži sulforafan – snažan sastojak koji pojačava telesne prirodne enzime i isterava hemikealije iz tela. Nazivaju je detoksikacijskim čudom, pa osim što par hrskavih zelenih bombica dnevno hidratizuje telo ono ga istovremeno i tušira od nečistoća.

Grejp

Sadržaj vode: 90.5%
Grejp pomaže da se smanji holesterol i suzi struk, a istraživanja su pokazala kako jedan grejp dnevno smanuje loš holesterol za čak 15 posto. Osim toga pola grejpa pre svakog obroka, pokazalo se na ispitanicima, uticalo je na gubljenje 1.5 kilograma tokom 12 nedelja dijete. Grejp sagoreva masnoće i reguliše šećer u krvi, čime je odličan saveznik u borbi sa preteranim zalogajima.

Mlada šargarepa

Sadržaj vode: 90.4%
Mlada šaragarepa sadrži dvostruko veći udeo vode nego kada dođe u zadnju fazu rasta, narezanu na trakice i posluženu sa zdravim namazom poput humusa idealna je kao međuobrok. Osim toga, nutricionisti preporučuju da je konzumirate i nakon obroka kako bi smanjili potrebu za grešnim zalogajima.

Mučnina, nadutost i bolovi zbog više vrsta namirnica u jednom obroku nestaju za dan ili dva, ali pogrešno mešanje hrane dugoročno izaziva upale, osip i nesanicu.

Statistike o probavi

• 5 h potrebno je da želudac probavi polutvrdi punomasni sir.
• 30 minuta potrebno je da se probavi dinja, a lubenica izađe iz želuca već za dva minuta.
• 30 minuta je potrebno da se probavi banana.
• 80 do 100 minuta traje probavljanje svežeg obranog mleka.
• 40 minuta telo obrađuje lisnato povrće, zimsku salatu, spanać i kelj.
• 90 minuta potrebno je za probavu sočiva i graška, a za soju treba čak 120 minuta.

Ne jedite zajedno:

1. Namirnice bogate mastima s onima koje obiluju proteinima, jer masti smanjuju količinu hlorovodične kiseline i pepsina koji razgrađuju proteine.
2. Hranu bogatu proteinima i namirnice bogate ugljenim hidratima.
3. Dve namirnice koje obiluju proteinima jer proteini iz različitih izvora, na primer iz oraha i sira, iziskuju drugačije probavne sokove i vreme probave.
4. U jednom obroku više namirnica koje obiluju skrobom.
5. Suvo voće, med, javorov sirup i banane s orašastim plodovima ili semenkama.
6. Hranu koja sadrži skrob sa svežim voćem ili kiselim namirnicama.
7. Suvo slatko voće sa kiselim voćem.
8. Suvo slatko voće sa ili nakon obroka bogatog proteinima.
9. Sirovo, sveže ili suvo voće nakon kuvanog obroka.

Loše kombinacije

Dinja i pršuta

Dinja (puna voćnog šećera) u spoju sa pršutom (koji sadrži proteine i masti) opterećuje želudac. Stoga je najbolje jesti dinju samu, kao i svo voće bogato šećerima. Za brz energetski “doping” ne jedite voće u kombinaciji sa proteinima i skrobom.

Banana i mleko

Ova kombinacija stvara osećaj težine u želucu. Ali ako volite frape od banana, odaberite zrelu bananu i dodajte muskatni oraščić koji će olakšati probavljivost frapea. Kravlje možete zameniti kokosovim ili bademovim mlekom.

Limun na salati od krastavaca i paradajza

Krompir, paradajz, patlidžan i čili nije preporučljivo spajati sa krastavcem, a limun se ne slaže ni sa jednom od ovih namirnica.

Riba i plodovi mora ne slažu se sa sirom i mlečnim proizvodima

Iz jelovnika izbacite sendvič od tune ili dimljenog lososa sa sirom, uz picu od plodova mora ne jedite jogurt i ne kombinujte testeninu s morskim plodovima i sosom od pavlake.

Ili kafa ili vino

Vino je blagi, a kafa jači stimulans pa možete postati nervozni, razdražljivi, a i patiti od nesanice i glavobolje.

Ako imate običaj da jedete kasnije tokom dana ili u večernjim satima, vrlo verovatno da vam preti gojaznost. Osim toga, kasno “grickanje” može da uzrokuje i probleme sa spavanjem, ali i refluksom zbog kog može da dođe i do oštećenja jednjaka. Kako biste to izbegli, izbegavajte da jedete i pijete sledeće stvari, piše Women’s health.

1. Kafa

Kafa, svi znaju, sadrži kofein pa ju je poželjno izbegavati pred kraj dana, posebno ako imate problema s nesanicom.

2. Citrusi

Citrusi sadrže dosta kiseline pa će izazvati neugodni refluks. Sok od pomorandže ili zelene jabuke najlošiji je izbor.

3. Sir

Sir je vrlo masna namirnica pa je dobro izbegavati ga u večernjim satima. Ako mu baš ne možete odoleti, radije birajte tvrde sireve poput parmezana umesto mekih sireva poput fete ili mocarele.

4. Soda

Soda sadrži dosta kiseline pa će lako izazvati refluks zbog kog ćete da se mučite po noći.

5. Orašasti plodovi

Orašasti plodovi vrlo su zdravi, ali i vrlo masni. Izbegavajte uveče da jedete indijske oraščiće, orahe, kikiriki. Puno bolji izbor za grickanje su pistaći i bademi.

6. Čokolada

Neke vrste čokolade mogu takođe da opuste ventile pa se hrana neće zadržavati gde bi trebala, a sadrži i kofein.

7. Alkohol

Alkohol opušta delove tela koji povezuju jednjak sa želucem (ventili) pa će se hrana teško zadržati tamo gde bi trebala. Stoga je dobra ideja da se izbegava konzumacija alkohola uveče, posebno pre spavanja.

Primenite nekoliko trikova koji vam mogu pomoći pri odabiru namirnica u supermarketu, jer možda nisu kvalitetne niti zdrave po vaš organizam.

Mlevena kafa

Omiljeni jutarnji napitak većine, koja verovatno ne razmišlja od čega se on sastoji. Mlevena kafa sadrži prženi ječam, pšenicu ili soju, a kako bismo pili što zdraviji napitak možemo sami da sameljemo kafu.

Voćni sokovi

Često na njihovim ambalažama piše 100 odsto. Očekujući da će dobiti samo zdravu preradu voća, kupac kupuje sokove u tetrapaku, ni ne sluteći da to nije zdravo. Često su takvi sokovi razređeni sa vodom ili pomešani sa sokom nekog drugog voća iste kiseline i slatkoće. Stoga, pri kupovini sokova, dobro obratite pažnju šta piše na deklaraciji.

Maslinovo ulje

Vrlo je skupoceno, ali svakako treba obratiti pažnju kako ne biste kući došli sa palminim ili sojinim uljem. Kako biste prepoznali pravo maslinovo ulje, u čašu ulijte malo ulja i stavite ga u frižider. Ako se u čaši posle nekog vremena napravi talog, to je pravo maslinovo ulje.

Parmezan

Prilikom kupovine postoji opasnost od kupovine miksa različitih sireva koji se prodaju pod jednim imenom – parmezan. Zato se preporučuje kupovina celog sira u komadu, a ne u kesicama.

Med

Često se dešava da je med pomešan sa različitim sirupima koji su prepuni šećera. Domaći med nećete morati da držite u frižideru, jer se ta namirnica ne može pokvariti.

Izvor: net.hr

Kada se spomene margarin, većina obično pomisli na masti. Istina, margarin sadrži masnoće, ali ne bilo kakve, već nezasićene masne kiseline koje imaju povoljan uticaj na zdravlje.

Osim „dobrih“ masnoća, margarin je bogat vitaminima A, D i E

S obzirom na to da se proizvodi od biljnih ulja ne sadrži holesterol.

Nezasićene masne kiseline imaju čitav niz pozitivnih dejstava na zdravlje

One pridonose normalnom nivou holesterola u krvi.  U proizvodnom procesu, margarin se obogaćuje vitaminima A, D i E . Oni su esencijalni za očuvanje zdravlja. Vitamin A je važan jer pomaže da se očuva zdrav vid, vitamin E. Deluje kao snažan antioksidans, dok je vitamin D važan za pravilan razvoj dece. Zato čini margarin idealnim obrokom za početak dana od malih nogu.

S obzirom na to da se proizvodi od biljnih ulja i stoga ne sadrži holesterol, margarin mogu da konzumiraju i osobe koje pate od povišenog holesterola u krvi. Upravo zbog ova tri navedena razloga, margarin je kao deo svakodnevne ishrane jedna od poželjnih namirnica koja osigurava kvalitetan energetski unos.

Stresna svakodnevica utiče na zdravlje čoveka, uzrokuje glavobolje, želudačne tegobe, pojačano kucanje srca i nesanicu. Zašto se protiv ovih negativnih posledica ne biste borili hranom? Ovo je lista sedam antistres samuraja koje će vas opustiti sve grupe mišića u telu!

1. Šejk od banane i kafe

Smutite šejk od kafe, sojinog mleka, zrele banane i malo gorkog kakaa. Ova kombinacija povećava nivo serotonina i dopamina u telu, snižava krvni pritisak, te je idealno rešenje za tečni obrok pre odlaska na posao.

2. Zobena kaša sa cimetom

Konzumacija vruće zobene kaše podstiče izlučivanja serotonina, kog nazivaju i hormonom dobrog raspoloženja. Zob je prepuna prehrambenih vlakana koji sporo otpuštaju energiju u telu i uravnotežuju količinu šećera u krvi. Dodajte kaši malo cimeta, jer ovaj začin smanjuje frustriranost, te kašiku meda – prirodnog osnaživača imuniteta.

3. Tamna čokolada s bademima

Jedite tamnu čokoladu s visokim postotkom kakaa i bademe jer je reč o moćnoj kombinaciji koja smanjuje stres, snižava krvni pritisak, daje energiju i pomaže da se borite s depresijom.

4. Orašasti plodovi i koštice

Zgrabite kombinaciju pistaća, badema, oraha i bundevinih koštica kako biste se opskrbili vlaknima, antioksidansima i nezasićenim masnim kiselinama koje opuštaju telo od napetosti i poboljšavaju raspoloženje. Pripazite samo da ne pojedete više od nekoliko komadića spomenutih plodova, jer je reč o vrlo kaloričnim namirnicama.

5. Grickajte šargarepu

Jeste li onaj tip osobe koji jede sve pred sobom kada je pod stresom? Ponekad će vam u borbi protiv stresa pomoći i sam čin žvakanja nečeg hrskavog. Umesto čipsa i drugih nezdravih grickalica – vi zagrizite svežu šargarepu.

6. Čips od kelja

Od listova svežeg kelja i malo maslinovog ulja napravite hrskavi čips iz rerne. Kelj je super namirnica koja sadrži mnoštvo hranjivih materija koje jačaju imunitet, olakšavaju ishranu i snižavaju krvni pritisak. Kelj je i odličan izvor karotenoida, spoja koji je povezan s optimističnim razmišljanjem.

7. Pijuckajte vino

Ispijanje manjih količina alkohola sniziće krvni pritisak i opustiće vas od napetosti. Vino je prepuno flavonida i antioksidansa koje jačaju imunitet i sprečavaju neke bolesti. Držite se kratkih gutljaja i jedne čaše – i tako se opustite od posla na kraju dana.