Mršavljenje i problemi koji uz njega idu poznati su mnogima, a naročito ženama. Šta ih to najviše muči?
* Dijeta je način života za mnoge žene.
Neke su uspele da vaspitaju svoj apetit i stvore od njega saveznika, pa mogu da jedu kao ptičice i da zadovolje potrebu za nečim ekstremno kaloričnim sa dva zalogajčića. One znaju da će, ako se budu opustile i pojele treći, krenuti putem gojenja, a dobro se sećaju koliko im je trebalo da postanu vitke. Ne žele da upropaste sebi trud i da unište rezultate, pa stalno paze. Tako žive. One ne jedu, nego grickaju. Nikada ne pojedu sto grama kikirikija, ni dva parčeta torte, ni celo parče hleba. Ako ih pitate da li su na dijeti, reći će vam da nisu. Prosto, tako žive – uvek vode računa o tome šta i koliko jedu i uvek drže sebe na oku. Svaka čast za disciplinu!
* One druge, koje su stalno na dijeti, stalno se goje i mršave.
Njihov apetit je uvek protiv njihove vitkosti. Njihovi motivi su u tesnoj vezi sa emotivnim stanjem i one se svesno teše hranom. Ponekad dopuštaju sebi da se ugoje, samo zato da bi posle mogle da se bave iznalaženjem novih načina za mršavljanje, odnosno da bi sebi dale materijala da rade na sebi. Zašto to čine? Zato da izbegnu neki drugi rad na sebi i neke druge promene u svom životu kojima bi morale da se pozabave kad bi postale trajno vitke.
* Neke mršave i dalje zamišljaju da su debele.
Neke debele nikad nisu ni bile mršave, jer koliko god kilograma skinule, uvek ostaje neki višak, koji ih podseća da dijeta mora da bude način života. Nastojanje da se linija održi, stalno kršenje dijete i uvođenje novih režima ishrane, stalno variranje skale na vagi, utiču na dnevno funkcionisanje, način razmišljanja, na ponašanje i doživljavanje sebe i sveta oko sebe. Sve su žene lude, ali one koje su na trajnoj dijeti (ima ih i koje nisu, zar ne?) malo su luđe od ostalih.
* Neću proći pored poslastičarnice jer tu kupujem svoj omiljeni kolač, svaki put kad prođem.
Danas je peti dan kako idem zaobilaznim putem. I to je super, jer pola kilometra duža putanja znači više hodanja, a hodanje je zdravo. Posle je vikend, pa neću ni da prolazim ovuda, a od ponedeljka, pa videću. Verovatno ću u ponedeljak da se častim. Ali ako mama bude pravila kolače u nedelju, uh, pa onda neću. Ili neću ići kod mame na ručak. Od tog njenog nedeljnog ručka ugojim se pet kila, ali stvarno, ne tripujem.
* Sledeće nedelje je pun mesec i sad treba da gladujem nekoliko dana, valjda ću izdržati.
Kad je pun mesec odmah imam tri kila više, a sad mi se poklapa sa PMS-om, a one tamo nedelje treba da idem na tu žurku. Neću moći da obučem onu haljinu, nema šanse. Kad me strefi PMS za vreme punog meseca, posle sam danima otečena i stomak mi je kao balon.
* Streč, trikotaža, lateks nikada ništa što nije rastegljivo, osim ako nije lepršavo i široko.
Ako kupim nešto što mi je taman sad kad sam smršala (a kupiću, jer bolje da se častim nekim komadom garderobe, nego kolačićem) neću moći da ga obučem kad se ugojim. Ne treba da razmišljam o tome da ću se ugojiti, to je negativno razmišljanje. Ali kad znam da hoću. Možda ne do kraja ove godine, ali ne mogu da garantujem. Mada, opet ću smršati. Samo, možda će ovo biti potpuno demode, kad ponovo smršam. Dakle, šta da odaberem, a da nije crno i rastegljivo? A zašto bih bežala od crnog i rastegljivog, kad je najudobnije i najbolje mi stoji. U crnom uvek izgledam vitko. Jbt, uvek sam isto obučena, samo sam nekad malo uža, a nekad malo šira. Jao, vidi što su dobre ove helanke! Baš kvalitetne! I još na sniženju. A moći ću da ih nosim i kad se ugojim.
* Još sam gladna verovatno zato što sam neurotična.
Čekaj, kad ono beše treba da dobijem? Ma skoro sam imala, nije to. Popiću čašu vode. Poješću jabuku. Koricu hleba. Ma nek’ ide život, dajte mi dva parčeta pice. Da, sa majonezom i kečapom, hvala. I pitu s višnjama.
Izvor: novosti
