Tag: Hrana

Posted on by

Zašto neki ljudi mogu mnogo da jedu, a ne goje se?

Zašto neki ljudi mogu mnogo da jedu, a ne goje se? Sigurno ste se zapitali ovo bar jednom ukoliko spadate u grupu onih koji su potencijalno gojazni.

– Lako je njemu, a ja čim pojedem nešto, odmah mi se zalepi – jedna je od rečenica kada ljudi opisuju prijatelje koji bezmalo isprazne frižider i ne ugoje se ni gram.

Najnovije naučno istraživanje kaže da ima istine u tome.

Biti mršav izgleda da nije samo pitanje zdrave ishrane, već i genetike. Naučnici su otkrili određene genetske regije koje omogućavaju nekim ljudima da budu mršavi. Međunarodni tim, koji je svoje istraživanje objavio u časopisu “PLOS dženetiks” (PLOS Genetics), smatra da su za vitak stas nekih ljudi više zaslužni geni, nego li obraćanje pažnje na ishranu.

Iako su proteklih godina naučnici pronašli stotine različitih genetskih promena, koje povećavaju šansu da ljudi postanu gojazni, mnogo manje pažnje bilo je usmereno na potragu za genima čiji je efekat potpuno suprotan.

Ovaj put, stručnjaci su uporedili uzorke DNK od 1.600 osoba u Velikoj Britaniji sa indeksom telesne mase ispod 18 sa uzorcima 2.000 izuzetno gojaznih ljudi i 10.400 ljudi uobičajene mase. Uzimani su u obzir detaljno popunjeni upitnici, u kojima su ispitanici morali da daju informacije o svom stilu života i potencijalnim poremećajima u ishrani.

Tako je otkriveno da gojazni ljudi vrlo često poseduju gene povezane sa viškom kilograma. Sa druge strane, vitki ljudi su imali vrlo malo pomenutih gena, ali su imali promene u genetskih regijama koje se povezuju sa zdravom mršavošću.

Vođa istraživanja profesor Sadaf Faruki, sa Univerziteta Kembridž, pozvao je ljude da manje osuđuju gojazne ljude.

– Ova studija pokazala je po prvi put da zdravi mršavi ljudi su često takvi zato što su manje opterećeni lošim genima koji su povezani sa gojaznošću, a ne zato što su moralno superiorniji ili imaju snažniju volju, kako često vole da ističu – ističe Faruki.

Ipak, stručnjaci ističu da uprkos ovim zaključcima na stanje tela umnogome i dalje utiču način života, ishrana, stomačna flora i fizička aktivnost.

Izvor: RTS

Posted on by

Jetra vam je u opasnosti ako imate ove simptome

Jetra je organ koji obavlja više važnih funkcija, a ponajviše čisti naše telo od toksina. U nastavku vam predočavamo simptome oštećene jetre:

1. Često imate probleme sa stomakom, povraćanjem, mučninom.

2. Gubite apetit, vaša jetra je smanjila proizvodnju žuči i ne osećate apetit.

3. Umor i slabost, a sve zbog povećanog broja toksina u telu jer ih jetra nije preradila i otišli su u krv.

4. Zatvor i slaba probava zbog nedostatka žuči.

5. Boja stolice se menja. Ako je žuta, siva ili boje gline, imate problem.

6. Žutica bi bila rezultat povećanog bilirubina u krvi, jer ga vaša jetra nije dobro procesuirala.

7. Zadržavate vodu, natiču vam stopala i zglobovi, piše radiosarajevo.ba.

8. Nadutost može biti rezultat skupljanja tečnosti zbog oštećene jetre.

9. Iritacija kože takođe može biti uzrokovana nepravilnim radom jetre.

10. Često grčenje i bolovi u abdomenu.

centar za pravilnu ishranu / Prva

Posted on by

Jedete prebrzo?

Konzumirate li obrok sporo, manji su izgledi da ćete se udebljati ili da će se kod vas razviti metabolički sindrom (skup metaboličkih poremećaja u vidu insulinske rezistencije, nakupljanja masnog tkiva u području trbuha, visokog nivoa holesterola i povišenog krvnog pritiska), upozoravaju japanski naučnici.

Takvo se stanje razvija jer konzumiranje hrane na brzinu uzrokuje fluktuaciju nivoa šećera u krvi, što može rezultirati insulinskom rezistencijom (otpornošću na insulin), prenosi Independent.

Glukoza je najznačajniji izvor energije, potreban za mišićni rad i za sve procese u organizmu, uključujući i rad mozga.

Nakon unosa hrane u organizam i apsorpcije iz creva nivo glukoze u krvi reguliše jetra, koja osigurava održavanje nivoa unutar precizno određenog raspona.

Nivo glukoze u krvi pokazuje fluktuaciju kod svakog pojedinca koja zavisi od telesne aktivnosti i vremena proteklog od konzumiranja jela. Ove fluktuacije su dodatno povećane kod brojnih patoloških stanja kod kojih nivo glukoze u krvi može biti povišen (hiperglikemija) ili smanjen (hipoglikemija).

Rezultati istraživanja izneseni na godišnjem sastanku članova Američkog udruženja za srce upućuju na to da bi sporije konzumiranje jela moglo biti ključno za održavanje dobrog zdravlja pojedinca.

Tim naučnika s japanskog univerziteta u Hirošimi tokom 2008. godine je procenio zdravstveno stanje 642 muškarca i 441 žene čija je prosečna starost iznosila 51 godinu, od kojih niko nije imao metabolički sindrom.

Učesnici istraživanja podeljeni su u tri kategorije u skladu sa opisanim navikama kada je u pitanju brzina konzumiranja hrane: spora, umerena, brza.

Nakon pet godina, naučnici su ponovno pozvali ispitanike.

Ustanovili su da se kod onih koji su imali običaj da hranu jedu brzo u najvećem postotku – 11,6 posto, razvio metabolički sindrom.

U grupi onih koji su jeli umereno brzo, metabolički sindrom se javio kod 6,5 ispitanika. Najbolje su prošle osobe koje su se izjasnile kao spori konzumenti hrane, jer se kod samo 2,3 posto učesnika istraživanja razvio metabolički sindrom.

Naučnici su brzo konzumiranje hrane povezali i s češćim dobijanjem na kilaži, povećanjem glukoze u krvi i sa abdominalnom gojaznošću, odnosno porastom obima struka.

Zbog svega navedenog važno je da se sporo žvaću zalogaji, jer to mozgu omogućuje primanje signala da je sit, a to opet znači da nećete doći u iskušenje da se prejedete.

Kad ljudi jedu brzo, čini im se da se ne mogu zasititi. U tom je slučaju je vrlo verovatno da će pojesti više hrane nego što im je potrebno.

“Sporije jedenje može biti ključno za promenu životnog stila koji će rezultirati izostankom razvoja metaboličkog sindroma”, rekao je autor studije i kardiolog na japanskom univerzitetu Hirošima, doktor Takajuki Jamađi.

Izvor: N1

Posted on by

Nekoliko saveta da vam linija preživi sezonu slava

U našoj sredini su proslave, uglavnom uvek, povezane sa hranom. Domaćini se trude da trpeza bude što raskošnija i što raznovrsnija-i naravno da svega bude u izobilju, jer ako ne ostane, hrane naprosto nije bilo dosta.

Sa druge strane gosti ne žele da uvrede svoje domaćine, pa probaju sve što je na jelovniku. Sa aspekta ishrane konzumiraju se obroci koji su preobilni količinski, unosi se mnogo (pa čak i duplo) više kalorija nego što je potrebno – objašnjava naša sagovornica Jovana Srejić Ferluga, dijetetičar-nutricionista.

Siti ili gladni

– Trebalo bi da se trudimo da naš način ishrane ostane što pravilniji čak i u ovom periodu godine.Dakle ako odlazimo na slavu u kasnijim popodnevnim časovima, trebalo bi da smo već svakako pojeli bar dva obroka- doručak i ručak. Pošto će večernji obrok u gostima biti obilan onda naprosto ručak treba da bude laganiji. Tradicionalna slavska trpeza je bogata mesom (ili ribom), rolatima, slanim tortama, salatama na bazi pirinča i testenine, slatkišima. Zato vi kod kuće stavite akcenat na sveže voće i povrće(jer je vrlo malo verovatno da ćete te namirnice jesti za večeru). Ako idete na svečanu večeru za ručak kod kuće odaberite salatu, ili obrok salatu, dok bi doručak mogao da bude na bazi voća npr. kombinacija žitarica i voća sa jogurtom ili kefirom.

Od svega po malo

Većina hrane koja je na svečanoj trpezi, može da bude obrok sam za sebe. Npr porcija sarme od kiselog kupusa od (350g) ima 460 kalorija, porcija ruske salate (200g) ima 600 kalorija, 200g pasulja prebranca ima skoro 300 kalorija, 100g pečenja ima 230 kalorija…

– Moja preporuka je da odaberete jedno jelo ili uzmite jedan tanjir i na njega sipate nekoliko jela u maloj količini ( supenu kašiku ruske salate, supenu kašiku pasulja, pola parčeta rolata…), i naravno nemojte dopunjavati tanjir. Ne morate sve da probate, slobodno recite domaćinu da sve izgleda predivno ali da ćete se vi “čuvati” za ono što najviše volite, i što najređe imate priliku da jedete… Možda je najbolje da odlučite da nećete pojesti više od jednog tanjira hrane, naprosto da unapred definišete veličinu porcije (i da se toga držite) – objašnjava Jovana.

Ako ipak pojedemo previše

Jedno pravilo koje bi trebalo da ispoštujete je da završite večeru 2 sata pre odlaska na spavanje…možda je dobra ideja da prošetate nakon tako obilne večere. I nemojte se odricati slatkiša, i tu važi pravilo umerenosti. A ako na kraju želite da popijete kafu, zašto da ne, samo šećer zamenite niskokalorijskim zaslađivačem.

– Vrlo često nakon obilnog večernjeg obroka i slabo prospavane noći, ujutru rešite da taj dan skoro uopšte ne jedete. Loša ideja. Ujutru se budite sa vrlo niskim nivoom šećera u krvi I zato je važno ne preskakati doručak. Istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju redovne obroke, rano doručkuju i rano večeraju, u proseku imaju mnogo manje kilograma od ljudi koji jedu te iste obroke ali u drugo vreme-kasno doručkuju i naravno kasno večeraju – ističe naša saogovornica.

Preporuke:

Budite umereni

Uživajte u hrani, ali nemojte zaboravljati pravila zdrave ishrane
Uvek imajte na umu da je u proseku potrebno mnogo manje vremena (i napora) da dodate par kilograma nego da ih izgubite -pa zacrtajte da ove godine tokom praznika vaša vaga neće pokažati više od 1-2kg u odnosu na vašu standardnu, predprazničnu telesnu masu.

Izvor: b92.net

Posted on by

Šta bi trebalo jesti leti?

Šta bi trebalo jesti leti pitamo se kada su ovakvi dani. Letnje vrućine ne morate da volite, ali šteta je da ne iskoristite sve što pruža telu. Vaši najbolji saveznici su, tvrde stručnjaci, vitamini A, C i B5. Naravno, organizmu su potrebni i svi ostali vitamini i minerali, ali ovo je posebna letnja kombinacija, jer svaki se od tih vitamina na svoj način bori protiv posledica napada sunčevih zraka.

VITAMIN A

Preporučuje se za terapiju oštećene kože, a zovu ga i vitaminom lepote. Utiče na ravnomernu preplanulost jer podstiče pigmentaciju. Ima ga u kajsijama, dinjama, mušmulama, breskvama, šargarepi, spanaću, paradajzu, paprikama, kupusu, pa u borovnicama, žumancima i mleku. U prirodi se nalazi u obliku svog provitamina, betakarotina, koji telo može da iskoristi samo uz masnoće.

Doza: deca i žene – 0,6 mikrograma dnevno; trudnice i muškarci – 0,7 mg.

Ako preterate: koža može da požuti, ali to nije opasno i brzo se povlači.

VITAMIN C

Kraće bi bilo nabrojati sve ono u čemu ne pomaže; leti je važan zato što pomaže u stvaranju kolagena, značajnog za razvoj i regeneraciju tkiva. Antioksidans je, baš kao vitamini A i E, štiti kožu od slobodnih radikala – preciznije, sprečava ili bar usporava stvaranje bora. Osim limuna, imaju ga lubenice, breskve, kajsije, maline, paprika, paradajz, kupus, brokoli, spanać…

Doza: oko 60 mg dnevno, odnosno oko 100 mg za pušače, sportiste i osobe pod stresom.

Ako preterate: nema posledica jer se lako izlučuje, ali strašno je nestabilan (osetljiv na vazduh, svetlost, toplotu) i lako se gubi čuvanjem i kuvanjem.

VITAMIN B5

Vlaži kožu i podstiče razvoj novih ćelija. Uz to je prirodni zaštitnik od opekotina. Sadrže ga namirnice dostupne tokom cele godine – iznutrice, piletina, žumanca, pivski kvasac, mekinje, orasi…

Doza: pet do 12 mg dnevno; na nedostatak upozoravaju neugodne glavobolje i nedostatak snage; previše kafe i čaja umanjuje njegovo delovanje.

Posted on by

Šta da jedete i pijete za zdrav početak dana

Šta da jedete i pijete za zdrav početak dana? Birajte namirnice za doručak, najvažniji obrok u danu. Evo liste onoga što bi se trebalo naći na vašem jelovniku za prvi obrok u danu. Važno je čime ćete započeti dan. Evo liste onog što bi trebalo da se nađe na vašem jelovniku za prvi obrok u danu.

Sok od paradajza

Ovo povrće izuzetno je bogato antioksidansom likopenom, za koji je naučno dokazano da smanjuje rizik od srčanih oboljenja i raka. Najbolji je domaći sok, kuvan kao zimnica, ali i kupovni donosi odgovarajuću “dozu zdravlja”. Budući da sadrži manje šećera od gotovih voćnih sokova, manje je kaloričan – 28 kalorija u čaši soka.

Jaja

Osim visokog sadržaja belančevina i holina, koji su od vitalnog značaja za funkcije mozga (naročito memoriju), jaja sadrže tirozin – aminokiselinu koja omogućava proizvodnju norepinefrina i dopamina, dva hormona koja poboljšavaju mentalne funkcije i održavaju energiju.

Integralni hleb od kiselog testa

Ako običan beli hleb izaziva nadutost i osećaj težine u vašem želucu, probajte ovu vrstu hleba. On se pravi od kvasca koji sadrži probiotičke kulture, zbog čega se lakše probavlja. Osim toga, integralni hleb sadrži niži GI (glikemijski indeks), što će održati osećaj sitosti do ručka.

Običan jogurt s probiotskim kulturama

Ova vrsta jogurta bogata je proteinima, kalcijumom i vitaminom B2 (kao i probioticima koji održavaju optimalnu funkciju sistema za probavu). Konzumiranje običnog jogurta u jutarnjim satima ima prednost u odnosu na voćni, jer on ne sadrži šećer.

Bobičasti plodovi

Ne samo što ovo voće sadrži malo šećera, već je u njemu i najveća količina antioksidansa kada se uporedi sa ostalim voćem. Budući da su maline, jagode, borovnice, kupine i drugo voće ove vrste niskokalorične, idealan su izbor za užinu.

Posted on by

Hrana: Šta ono što najviše jedete govori o vama

Hrana je veliki problem mnogih od nas. Nema ničeg slađeg od toga da, nakon dobrog izlaska, sa nekolicinom svojih prijatelja, odete nešto da pojedete. Još pomalo opijeni, umorni od plesa i gužve uživate u slasnim krompirićima, pici ili pljeskavici. A da li ste znali da izbor hrane mnogo govori o vašem karakteru?

Pica

Obožavatelji ovog italijanskog jela uživaju u životu, a najviše vole to da rade iz kauča. Ne zamaraju se sa previše detalja i najveća okupacija im je restoran iz kojeg će naručiti svoje omiljeno jelo.

Supa

Svoje slobodno vreme najviše volite da provodite u udobnosti sopstvenog doma, a najdraži deo dana vam je noć. Tada vam najviše prija ukusna supa koju ne želite da delite ni sa kim.

Čizburger

Oni koji nakon pokoje čašice više utehu pronalaze u slasnom čizburgeru imaju jednako takav apetit i prema životu. Suprotno ljubiteljima pice, obožavatelji ovog jela jure kroz život sve dok ne ostvare sve svoje snove.

Piletina

Belo meso za vas je svojevrsna rutina koju nikako ne preskačete na putu iz kluba. Bilo da se radi o piletini iz “McDonaldsa” ili nekom delikatesu iz “KFC”-a za vas je piletina jedina opcija. Vreme najviše volite da provodite sa prijateljima, a navike menjate vrlo retko.

Bilo šta iz “Mc Donaldsa”

Vi ste nepopravljivi avanturista i ne birate vreme kada ćete sve svoje prijatelje odvesti u novi klub ili bar, a tako i na kraju i u najbliži restoran brzom hranom. Često sanjate o stvarima koje se nikada neće dogoditi i ponekad vam nedostaje kontakt sa stvarnošću.

Krompirići (pomfrit)

Ljubitelji krompirića poznati su kao karijeristi zbog svoje nezaustavljive gladi za uspehom. Niste zadovoljni sve dok posao ne napravite do kraja, što uveliko doprinosi vašem poslovnom životu.

Sladoled

Ako u gluvo doba noći, nakon izlaska, prvo pomislite na sladoled u vama još uvek živi malo dete. Vi ste impulsivni, slobodnog duha i neopisivo zabavni, a verovatno ćete se zaljubiti u svoju potpunu suprotnost – ljubitelja krompirića i karijeristu.

Posted on by

Hrana od koje ćete biti još gladniji

Hrana služi da utoli glas i svako bi očekivao da se nakon obroka, kakav god bio, osećamo sito. Nutricionisti otkrivaju da od nekih namirnica možemo da budemo još gladniji.

Nutricionistkinja Rajanon Lamber otkrila je u intervjuu za Daily Mail pet najgorih namirnica koje nemaju veliku hranjivu vrednost i zbog kojih će se želudac odmah ili vrlo brzo nakon njihovog unošenja pobuniti.

Voćne salate i voćni sokovi

Iako su voćna salata ili prirodan voćni sok izuzetno zdravi, bićete gladni za najviše sat vremena. Razlog leži u tome što ovaj obrok nije bogat vlaknima ni proteinima.

Čips

Ova grickalica sadrži hranljive vrednosti ravne nuli, kaže Lamber, a osim toga, da se ne bi dugo kvarila, obogaćena je nizom hemikalija i solju. Poznato je da so u većim količinama podstiče glad.

Rafinisani pekarski proizvodi

Rafinisani ugljeni hidrati koji se mogu naći u pekarskim proizvodima od belog brašna, poput kroasana i peciva, otpuštaju se brzo u krvni sistem i izazivaju naglo povećanje količine glukoze u krvi, za razliku od proizvoda od integralnih žitarica koji se otpuštaju polako i tako održavaju osećaj sitosti.

Sendviči

U mnogim državama sendvič se smatra ručkom, a ne samo užinom, a ručak, kuvani obrok, konzumira se predveče. Međutim, ako ste mislili da će vas sendvič zasititi, pogotovo ako je napravljen od belog hleba, prevarili ste se. Takav sendvič nema visoku nutritivnu vrednost, već je pun šećera i soli.

Alkohol

Kao što ste možda već i shvatili na osnovu svog iskustva, alkohol na naš mozak utiče tako da nas tera da još snažnije osećamo glad. Zato budite oprezni pri izboru pića…

Izvor: buka