Posted on

Čaj od lešnika

Čaj od lešnika? Da li ste čuli za njega?

Lešnici su sve zastupljeniji u ishrani svih onih koji žele da se na lak i brz način reše različite zdravstvene probleme.

Pored toga što lešnike možemo da konzumiramo sirove, pečene, kao dodatak kašama ili u sastavu kolača, sve više ljudi konzumira i čaj od lešnika.

Čaj koji se dobija od lešnikove kore ima istaknuto mesto u narodnoj medicini. Od ovog čaja prave se obloge za otvorene rane koje nastaju usled proširenih vena, a pored toga ovaj čajni napitak dobar je i kod lečenja hemoroida i urinarnih infekcija.

Ono što mu pruža dodatni specifičan ukus je visok procenat ulja koji se u njemu nalazi. Ulje čini 60% lešnika.

Posted on

Sirovi lešnici: Odličan izvor vitamina B, E, folne kiseline i zdravih masnoća

Sirovi lešnici su izuzetno zdravi. Spadaju u hranu relativno bogatu kalorijama – 100 grama lešnika sadrži 628 kcal.

Najveći udeo u 100 grama lešnika otpada na masnoće, približno 61 gram. Ovde posebno dolaze do izražaja zdrave mononezasićene i polinezasićene masne kiseline s udelima 7,9 grama na 100 grama. Lešnik je jako dobar izvor dijetalnih vlakana, pa tako 100 grama lešnika sadrži 10 grama vlakana, što je 39 odsto dnevno preporučene količine.

Proteini su takođe sastavni deo ove namirnice. Nalazimo ih u količini od 15 grama na 100 grama lešnika, što je oko 30 odsto dnevne preporučene količine za prosečnu osobu.

Lešnici su i jako dobar izvor minerala – mangana, bakra, magnezijuma, fosfora i gvožđa. Bogati su vitaminima E, B i folnom kiselinom.

Lekovita svojstva lešnika

Osim značajnih količina nezasićenih masnih kiselina, te minerala i vitamina, lešnici su bogati i fitosterolima. Fitosteroli su biološki aktivni steroidni alkoholi biljnog porekla. Cenjeni su zbog svoje sposobnosti sprečavanja kardiovaskularnih bolesti i tumora.

Oleinska masna kiselina je još jedan izvrstan lekoviti nutrijent koji sadrže lešnici. Oleinska kiselina deluje na smanjenje krvnog pritiska, kao i na prevenciju srčanog i moždanog udara. Još jedno znamenito svojstvo ove masne kiseline je njeno delovanje na moždanu aktivnost i pamćenje. Istraživanja su pokazala da redovan unos oleinske masne kiseline može znatno da poboljša pamćenje.

Lešnici sadrže i omega-3 masne kiseline. Ove poznate masne kiseline imaju brojne dobrobiti za zdravlje, zbog čega mnogi stručnjaci preporučuju njihovu redovnu konzumaciju. Zahvaljujući visokoj količini vitamina E, lešnici su jako dobri antioksidansi koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, usporavaju znakove starenja i ojačavaju imunitet.

Zanimljivo je da je lešnik jedinstven po tome što sadrži znatnu količinu folne kiseline. Ovaj vitamin obično nalazimo u zelenom lisnatom povrću, ali se vrlo lako uništava termičkom obradom. Tako se za samo dva minuta kuvanja uništi gotovo 90 odsto folata u povrću. Folna je kiselina neophodna za trudnice, jer njen manjak u trudnoći dovodi do spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.

Autor: alternativa-za-vas.com

Posted on

Keksići od lešnika

Keksići od lešnika su zgodno rešenje za doručak, užinu, a uvek ih možete i poneti sa sobom. Zdravi su i istovremeno veoma ukusni.

Potrebni sastojci
100g lešnika
Stevija zaslađivača po želji
40g kokosovog brašna ili kokosovog proteina
1 jaje
60g maslaca
30g čokolade sa preko 70% kakao udela

Keksići od lešnika priprema

Maslac i steviju mikserom pomešati sa jajetom. Dodati sitno izmlevene lešnike i kokosovo brašno (ili još bolje kokosov protein). Čokoladu usitiniti u male deliće poput mrvica i takođe dodati u smesu. Celu smesu sjediniti, umotati u foliju i staviti u frižider na otprilike sat vremena.

Nakon sat vremena izvaditi smesu iz frižidera i napraviti kuglice. Peći na 180°C oko 15 minuta. Ovaj recept je dovoljan za pripremu 15-ak keksića.

Svaki od keksića sadrži oko 3g ugljenih hidrata, što je jako malo. Uz to, priprema je jako jednostavna a ukus sjajan.

Posted on

Nutritivna svojstva lešnika

I pored toga što lešnik sadrži veći udeo masti i kalorija od nekih drugih zdravih namirnica, pravilna raspoređene porcije vam mogu obezbediti potrebnu količinu nutrijenata, bez dobijanja na težini.

100 grama lešnika sadrži:

176 kalorija
4.7 g ugljenih-hirata
4.2 g proteina
17 g masti
2.7 g vlakana
17 mg mangana
0.5 mg bakra
4.2 mg vitamina E
0.2 mg tiamina
45.6 mg magnezijuma
0.2 mg vitamina B6
31.6 g folata
81.2 mg fosfora
1.3 mg gvožđa
4 g vitamina K
190 mg potasijuma
0.7 mg cinka

Lešnici takođe sadrže udeo vitamina C, njacina i kalcijuma.

Posted on

Lešnik i zdravlje: Najveći benefiti po naš organizam

Lešnik i zdravlje su usko povezani iako mnogi od nas toga nisu svesni. Zdravstvene prednosti lešnika su mnoge i svakako možete imati samo koristi od konzumacije ove namirnice na svakodnevnom nivou, a posebno se preporučuje ako imate neke od sledećih zdravstvenih problema.

1. Koristan u borbi protiv bolesti srca

Lešnik je bogat različitim mineralima i vitaminima korisnim u borbi protiv različitih bolesti srca, a pre svega zbog toga što sadrži monozasićene masne kiseline koje služe da redukuju količinu lošeg holeterola i povećaju količinu dobrog holesterola u krvi.

Studije su pokazale da redovna konzumacija lešnika rezultira u snižavanju holesterola, redukciji upalnih procesa i smanjenju količine lipida u krvi. Takođe, zbog većeg udela magnezijuma, u stanju je da izbalansira količinu kalcijuma i potasijuma, i ključan je za regulaciju krvnog pritiska.

2. Reguliše simptome dijabetesa

Ako ste dijabetičar i pravite svoj plan ishrane, važno je da odaberete monozasićene masti umesto trans ili zasićenih masti. Lešnici su odličan izvor ovih “dobrih” masti, a i odličan su način da obezbedite benefite dobrih masti, bez gojenja.

Pokazano je da su dijabetičari koji su uveli lešnike u svoju ishranu, iskusili niži nivo holesterola kao i smanjenu količinu lipida u krvi. Pošto pojačava intoleranciju na glukozu, automatski pomaže i u generalnoj borbi protiv dijabetesa. Pošto su bogati magnezijumom, pokazalo se da smanjuju rizik od dobijanja dijabetesa.

3. Bogat je antioksidansima

Antioksidansi prisutni u lešniku su odlični u borbi protiv slobodnih radikala u telu i sprečavanju različitih bolesti, i smanjenju rizika od raka i bolesti srca. Pošto je bogat vitaminom E, usporava starenje i reguliše upalne procese. Da biste najbolje iskoristili antioksidanse koje lešnik može da ponudi, onda je najbolje da ga ne ljuštite prilikom konzumacije.

4. Poboljšava rad mozga

Lešnici imaju visok sadržaj elemenata koji su korisni u poboljšanju sveukupnog rada mozga i kognitivnih funkcija, ali i u sprečavanju nastanka degerativnih bolesti kasnije u životu. Zbog visokog udela vitamina E, koristan je u tretiranju bolesti starih ljudi, odnosno Alchajmerove bolesti, demencije ili Parkinsonove bolesti.

Veći udeo tiamina i masnih kiselina pomaže u borbi protiv depresije, i održavaju rad nervnog sistema. Kao deo ishrane, lešnik je u stanju da poboljša pamćenje i spreči ankcioznost, a takođe se preporučuje trudnicama, pošto pomaže u razvoju kičme i mozga kod fetusa.

5. Smanjuje rizik od pojave raka

Upravo zbog već pomenutog visookog sadržaja antiksidanasa je i koristan i kao sredstvo koje smanjuje rizik od pojave raka, ali i u borbi protiv raka. Vitamin E je opet glavni odgovoran za ovu prednost, pošto je dokazano da smanjuje rizik od pojave raka prostate, dojke, debelog creva i pluća, ali i raznih mutacija i tumora.

Vitamin E se često dodaje i kao suplement u lekovima koji se koriste prilikom hemoterapije.

6. Odličan je u borbi protiv gojaznosti

Lešnici predstavlaju odličan stimulans koji doprinosi generalnom zdravlju telesnog metabolizma. Tijamin je najkorisniji sastojak po ovom pitanju, zato što pomaže u konverziji ugljenih-hidrata u glukozu, koja predstavlja glavni izvor energije kako bi telo pravilno funkcionisalo.

Tiamin takođe učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, koja su takođe optimalna u održavanju stabilnog nivoa energije kojim raspolažemo. Veliki udeo proteina, vlakana i zdravih masti obezbeđuje osećaj sitosti, što sprečava prejedanje, i dobijanje na težini samim tim.

7. Doprinosi opštem zdravlju tena i kose

Vitamin E u lešniku obezbeđuje potrebnu vlažnost i elastičnost neophodne za zdravlje kose i kože. Njegova antioksidantna svojstva štite od štete nastale od pod uticajem UV zračenja i dima od cigara, kao i drugim stvarima koje mogu rezultirati rakom kože i preranim starenjem.

Zbog svoje sposobnosti da regeneriše ćelije, vitamin E se pokazao kao odličan u tretiranju ožiljaka, akni i bora, ali i u opštem poboljšanju cirkulacije i smanjenju upalnih procesa.

Izvor: Smartfit.rs

Posted on

Izbegavajte dijete: Trenirajte i jedite

Izbegavajte dijete je rečenica koju će izgovoriti gotovo svaki lekar. Svi koji treniraju su na svoj način sportisti, a upravo se sportistima preporučuje: trenirajte i jedite, izbegavajte dijete. Trostruka olimpijka Lolo Džons rekla je ”Sportisti jedu i treniraju, oni ne praktikuju dijete i vežbanje”. Ovo znači da je imperativ da svom telu pružite pravo ”gorivo” odgovarajućim nutrijentima kako bi dalo najbolje rezultate, što ne isključuje kako proteine, tako ni šećer.

Ako redovno trenirate, verovatno treba i da jedete više. Možda ovo ne važi za sve, a to se saznaje samo osluškivanjem potreba sopstvenog tela, a ne praćenjem rigoroznih dijeta,iako ne odgovaraju vašem telu. Dakle, trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, a uz to probajte da primenite sledeće savete.

Jak trening = jedite više

Svako ko se profesionalno bavi sportom i trenira nekoliko sati dnevno, posebno ako je reč o plivanju, može da primeti da je stalno gladan. To je potpuno normalno, jer telo konstantno sagoreva kalorije. Zato se i savetuje svima koji treniraju: trenirajte i jedite, izbegavajte dijete.

Većina ljudi ipak misli da će dobiti na kilaži ukoliko jede više, ali to nije tačno. Kada jedete više, imaćete i više snage i energije i lakše ćete se oporaviti od treninga. Jedite na tri sata i unosite nutrijente koji vam odgovaraju. Samo trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, i videćete samo pozitivne promene.

Jedite kvalitetnu hranu

Često se dešava da ljudi veruju kako je izbacivanje ugljenih hidrata dobra ideja, pa izbacuju različite namirnice iz svog menija. Ne radite to, trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, jer u suprotnom možete osetiti i ozbiljnije posledice.

Ugljeni hidrati su energija i konzumiranje namirnica poput smeđeg pirinča, kinoe, slatkog krompira, žitarica i hleba od celog zrna, kao i testenina od celog zrna, treba da se podrazumeva. S obzirom na to da i šećer spada u ugljene hidrate, nemojte se libiti da pojedete nešto slatko u umerenim količinama. Trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, i slobodno se zasladite.

Proteini su grupa namirnica koje su svakako poželjne za aktivne vežbače. Neophodni su telu jer pomažu u izgradnji mišića, a zahvaljujući tome što duže ostaju u telu, duže ćete i biti siti. Zato uključite piletinu, ribu, pasulj, orašaste plodove, grčki jogurt i orahovo ulje u ishranu, trenirajte i jedite, izbegavajte dijete.

Grickalice, grickalice, grickalice

Kako biste jeli na svaka tri sata kad naporno vežbate, važno je da – grickate, a ko to ne voli? Uzmite švapski sir, bademe (ili bilo šta od orašastog voća), grčki jogurt, proteinski šejk, tost sa orašastim namazom, a možete iskoristiti priliku da pojedete i nešto slatko. Primetićete da kombinovanjem različitih namirnica možete da postignete veliki uspeh.

Centar za pravilnu ishranu/B92

Posted on

Brzina hoda i bolesti srca – u kakvoj su vezi?

Brzina hoda i bolesti srca su u vezi, ali kakvoj? Naučnici su na temelju pitanja koliko brzo ljudi hodaju uspeli da predvide kolike su im šanse da obole od srčanih bolesti. Ukoliko hodate brzo, šanse su vam manje.

Odrasli sredovečni ljudi koji su rekli da hodaju sporije imaju dva puta veće šanse da umru od srčanih bolesti u poređenju s onima koji su rekli da hodaju brže. Istraživanjem je analizirano zdravstveno stanje više od 420.000 odraslih ljudi u Velikoj Britaniji koje su pratili šest godina.

Niko od njih nije imao srčanih problema kada je započelo istraživanje.

Tokom trajanja istraživanja oko 8.600 ispitanika je umrlo, a od njih je 1.650 umrlo upravo od srčanih bolesti. Prednjačili su, naravno, oni koji su hodali sporo u tih šest godina istraživanja. Rizik je bio veći za one s niskim indeksom telesne mase, što znači da su tokom godina izgubili mišićnu masu.

Učesnike su pitali da objasne kojim tempom hodaju, a opcije su: sporo, prosečno i brzo. Ispitana je i njihova fizička kondicija raznim vežbama u laboratoriji.

Istraživanjem je isto tako zaključeno da je vežbanje ili bilo kakva fizička aktivnost povezana s brzinom hodanja. Tako su, logično, oni koji su sporo hodali i nisu vežbali bili izloženiji srčanim bolestima. Bez obzira na rezultate, potrebno je sprovesti još neka istraživanja da bi se pokazalo kako se brzina hoda može koristiti u budućem sprečavanju bolesti srca.

Centar za pravilnu ishranu/B92

Posted on

Korona virus i kako ojačati imunitet

Korona virus i kako ojačati imunitet dve su glavne stvari o kojima većina nas razmišlja poslednjih dana. Proleće je stiglo, a mi smo u karantinu. Pitamo se šta i kako kada ponovo budemo smeli da izađemo i kako do tada da jačamo naš imunitet.

– Sunčeva svetlost deluje veoma pozitivno na imunitet i jača ga – kaže dr Nada Macura, portparolka beogradske Hitne pomoći.

Nemamo svi dvorište i terase gde sada možemo da izađemo, ali svi imamo prozore pa je uvek dobro rešenje da svaki dan po bar desetak minuta provedemo na neki način na Suncu.

Sada smo sprečeni da izlazimo ili bar to ne možemo na način i u meri na koji smo to do dolaska korona virusa u našu zemlju radili.

Savet

Raznovrsna prolećna trpeza

Ono što je dobro za svakoga u proleće to je obilje kvalitetnog i raznovrsnog povrća.

– Sa masne zimske hrane, sarme, pasulja i podvarka prelazimo na salate, čorbe i rano voće. Češće smo gladni jer povrće, za razliku od teške hrane, nije toliko bogato energijom. U redu je da jedemo pet puta dnevno, to uostalom i nutricionisti savetuju – zaključuje Macura.

Proleće je godišnje doba u kom su vremenske prilike najnestabilnije. Ne samo što se smenjuju sunce i kiša, temperature iznad i ispod proseka već se koleba i vazdušni pritisak, što ugrožava hronične bolesnike.

– Turbulentnost vremena ne pogoduje ni zdravima, a kamoli hroničnim bolesnicima. Naročito u proleće, kad su te turbulencije najčešće, čovek treba da osluškuje svoj organizam i da se ponaša u skladu sa onim što mu on kaže. Hronični bolesnici treba da se pridržavaju terapije – kaže Macura.

Nekim ljudima, nažalost, proleće predstavlja najteži deo godine jer imaju problema sa alergijama.

– Kod počne cvetanje drveća, cveća, žbunja, voćki, korova… to izaziva brojne tegobe alergičnim osobama. Nije svakom proleće lepo, nažalost – kaže Macura.

Blic žena / Centar za pravilnu ishranu

Posted on

Ovako se telo menja svakih 10 godina

Telo se menja i to je nemonovno, ali da li znate kako se tačno menja i u kojim periodima života?

Od 20. do 30.
U ovom periodu većina ljudi se oseća mlado, energično i retko razmišlja o starenju. No, i u ovim se godinama događaju male promene. Možda ih nećete primetiti u ranim dvadesetima, no što ste bliži tridesetoj, mogle bi postati primetnije.

  • Kosti prestaju da rastu
  • Smanjuje se količina kolagena
  • Rastu umnjaci
  • Savet: Iako vas u dvadesetim verovatno ne muči prekomerna težina, vreme je da počnete da pazite šta jedete. Ako ne počnete da pazite na ishranu, mogli biste neugodno da se iznenadite kad uđete u tridesete. Takođe, bilo bi dobro da počnete da jedete više hrane koja sadrži kolagen.

Od 30. do 40.
Mnogi tridesetogodišnjaci još izgledaju jako mladoliko, ali promene u telu postaju sve brže i vidljivije.

  • Pogoršava se tonus mišića
  • Smanjuje se količina mišićnog tkiva koje biva zamenjena masnim
  • Proizvodnja kolagena se i dalje smanjuje
  • Savet: Iako ste možda do sada bili u dobroj fizičkoj formi bez ikakvog posebnog truda, sad je vreme da primenite neke sportske aktivnosti. Ako se ne pokrenete, vaš mišićni tonus bi mogao da dođe u zaista jadno stanje. Takođe je bitno da pripazite na kožu i smanjite sunčanje.

Od 40. do 50.
Neki naučnici veruju da ljudsko telo vrhunac razvoja dostiže u 38. godini, a da posle toga počinjemo da starimo. Promene su sve brže i vidljivije.

  • Smanjuje se broj neurona
  • Nakuplja se masnoća u telu
  • Vid se pogoršava
  • Zglobovi i kosti postaju krhki
  • Smanjuje se estrogen i veći je krvni pritisak kod žena
  • Savet: U ovoj dobi fizička aktivnost je krucijalna. Pomoći će vam da održite normalno funkcioniranje srca i usporite propadanje mišićnog tkiva. Ako do sad niste vežbali, počnite s laganijim aktivnostima poput hodanja ili plivanja. Takođe, sad je vreme da počnete da pratite krvni pritisak jer se rizik dobijanja kardiovaskularnih bolesti jako povećava u ovom životnom dobu.

Od 50. do 60.
Do 60. godine se telo vidljivo menja. Promena ne zavisi samo od gena, već i od navika koje ste stvorili u ishrani ili fizičkoj aktivnosti. Ipak, većina ljudi se susreće s sličnim promenama.

  • Moždane ćelije se ne oporavljaju posle oštećenja
  • Povećava se rizik od problema sa želucem
  • Pogoršava se pamćenje
  • Savet: U ovim godinama se promene uglavnom povezuju s moždanom aktivnošću, pa pokušajte da učite nove stvari kako biste mozak održali aktivnim. Mnogi ljudi počnu da imaju probleme s pamćenjem. Trudite se da jedete što više hrane koja ima pozitivan uticaj na mozak.

Od 60. do 70.
U ovom životnom dobu promene su više nego očite.

  • Oslabljuju nam receptori pa slabije osećamo ukus, miris, čak i temperaturu
  • Menja se glas
  • Slabi srce
  • Kosti postaju tanje, pa neki ljudi gube na visini
  • Savet: Ovo je doba kada je jako bitno redovno ići kod lekara na preglede i zdravo se hraniti. Takođe, morate da održavate fizičku aktivnost kako biste smanjili propadanje mišića.

Izvor: Republika

Posted on

Ekcem i ishrana: Dijeta za zdravu kožu bez problema

Ekcem je hronično oboljenje kože koje karakteriše stalno zapaljenje. U prvoj akutnoj fazi se manifestuje pojavom sitnih mehurića ispunjenih tečnošću koji izazivaju svrab.

Postoji nekoliko vrsta ove bolesti, a najčešće se manifestuje kao atopijski dermatitis kod dece – poremećaj koji se obično javlja u ranoj mladosti, kao i kontaktni dermatitis na rukama, od kojeg uglavnom obolevaju odrasli.

U lečenju ekcema je najvažnije prekinuti krug svrab-češanje-svrab, što se postiže upotrebom krema protiv dermatitisa i masti koje ne dozvoljavaju dehidrataciju kože.

Ukoliko vas muči atopijski dermatitis, imate neprijatan ekcem na rukama ili na nekom drugom delu tela, ishrana bazirana na zdravim alkalnim namirnicama je veoma važna. Pripremili smo vam interesantan sedmodnevni jelovnik, kojeg treba da se pridržavate.

PONEDELJAK

Doručak: ovsene pahuljice sa kruškama i grožđem.

Užina: banana i jabuka.

Ručak: teleća džigerica i salata od cvekle.

Večera: kuvana piletina sa spanaćem.

UTORAK

Doručak: šejk od banane i jabuke.

Užina: sušene kajsije.

Ručak: sočivo sa povrćem po izboru.

Večera: krompir-salata crnim lukom.

SREDA

Doručak: kaša od ovsenih pahuljica sa suvim voćem.

Užina: šejk od banane i maline.

Ručak: krompir-pire sa sosom od šampinjona.

Večera: brokoli i karfiol kuvani na pari sa maslinovim uljem.

ČETVRTAK

Doručak: integralni hleb sa mladim sirom i sok od paradajza.

Užina: dve kriške dunje.

Ručak: integralni pirinač sa povrćem.

Večera: salata od šargarepe i cvekle s đumbirom.

PETAK

Doručak: kinoa kocke sa jabukom i cimetom.

Užina: šaka svežih malina.

Ručak: supa od cvekle i šargarepe i bareni krompir.

Večera: omlet sa crnim lukom i origanom.

SUBOTA

Doručak: šejk od šargarepe, cvekle i jabuke.

Užina: trešnje.

Ručak: krem čorba od karfiola i brokolija.

Večera: salata od lososa i avokada.

NEDELJA

Doručak: ovsena kaša sa bobičastim voćem.

Užina: jabuka iseckana na kriške sa cimetom.

Ručak: supa od paradajza i rižoto sa pečurkama.

Večera: integralne palačinke sa bananom.

Izvor: Lepa i srećna