Month: May 2017

Berba maslina je započela što je idealna prilika da se upoznamo s ovom neverovatnom namirnicom koju naše telo obožava. Želite da budete sigurni da u organizam unosite samo najbolje, saznajte zašto bi baš danas trebalo da pojedete pokoju maslinu.

Štiti krvne sudove i jača imunitet

Masline, posebno one crne izvrstan su antioksidans koji deluje kao ‘čistač’ organizma od štetnih materija. Masline pomažu telu da izbaci holesterol – loše masnoće koje se talože u krvnim sudovima te time smanjuju mogućnost od kardio-vaskularnih bolesti. Isto tako, maslinovo ulje jača imunitet te je savršen saveznik protiv alergija.
Pomaže kod mršavljenja

Masline sadrže masnoće, ali isključivo one dobre za kojima naše telo žudi. Takve masnoće ne ostaju ‘zaglavljene’ u masnim ćelijama već ih telo koristi i troši te time pomažu kod mršavljenja. Masline su izvrsna grickalica uz obrok ili između njih jer će vas zasititi na najzdraviji mogući način.

Protiv bolova i upala

Masline, kao i neprerađeno maslinovo ulje sadrže snažne antioksidanse, ali ova ukusna i slana namirnica smanjuje nivo boli i deluje poput leka za ublažavanje bolova. Isto tako, masline sadrže sastojke poput oleokantala – spoja karakterističnom po gorkastom ukusu, koji ima snažna protivupalna svojstva.

Za zdravlje kose i kože

Masline, kao i njihov najbolji nusprodukt – maslinovo ulje imaju neverovatno dejstvo na naše telo. One sadrže veliku količinu nezasićenih masnih kiselina, kao i omega-3 koje hrane, štite i hidratizuju kožu i kosu. Za to je zaslužan i vitamin E koji kožu štiti od ultraljubičastog zračenja. Maslinovo ulje neguje kožu i kosu i spolja tako da je opskrbljuje vlagom. Na mokru kožu nakon tuširanja nanesite maslinovo ulje ili ga pak koristite kao masku za kosu.

Za zdravlje probavnog sistema

Masline su bogate prehrambenim vlaknima koje su neophodne za normalan rad probavnog sistema, ali i vitaminom E te nezasićenim masnoćama koje ‘čiste’ creva od slobodnih radikala. Šoljica crnih maslina sadrži 17 posto dnevne doze vlakana koja pomažu hrani da se brzo i maksimalno razgradi.

Na preteranu konzumaciju hrane utiču različiti faktori – osobe koje vas okružuju, mesto na kom se nalazite i vrsta hrane koju jedete. Ako niste tip osobe koja broji svaki zalogaj, verovatno ste već bili “prevareni” sa jednim od ovih iznenađujućih mamaca kalorija.

1. Prevelika zrna žitarica 

Poješćete više kalorija ako vam je posuda za doručak ispunjena manjim žitnaričnim pahuljicama! Istraživači sa univerziteta Pen Stejta uzeli su prosečnu pahuljicu i razlomili je na nekoliko manjih delova. Potom su zamolili uzorak sastavljen od punoletnih osoba da jede određenu veličinu pahuljica svakog jutra i tokom četiri nedelje. Istraživanje je pokazalo da su ispitanici jeli veće količine žitarica što su pahuljice bile manje bez obzira na veličinu posude. Naizgled beznačajna promena bitno je uticala na unos kalorija u organizam.

2. Okruženi ste ljudima koji vole da jedu

Studija objavljena u magazinu ‘Apetit’ pokazala je da ljudi koji jedu u našoj neposrednoj blizini značajno utiču na izbor hrane koju sami biramo. U studiji su odabrani ljudi promatrali atraktivnu glumicu kako sa švedskog stola uzima salatu i testeninu, a nakon nje su i sami mogli da se posluže. Potom je ista glumica obukla ‘debelo odelo’ sa kojim je ponovo birala hranu sa stola. Studija je pokazala da će isti ispitanici uzeti više salate i manje testenine nakon posluživanja mršave glumice, dok ih je glumica u odelu inspirisala da se posluže sa više kaloričnije hrane.

3. Često jedete u restoranima

Ako planirate da jedete u restoranu, poješćete u proseku 200 kalorija više nego što bi to učinili kod kuće. Istraživanje objavljeno u magazinu Public Health Nutrition potvrdilo je ovu činjenicu nezavisno o izboru restorana. Ljudi su bili skloniji da pojedu više hrane bez obzira da li je u pitanju bio restoran brze hrane, ili onaj s vrhunskom poslugom. Istraživači za to krive porcije pa upozoravaju da bi ‘prosečni’ obrok trebao da bude sastavljen od proteina veličine špila karata, te priloga veličine prepolovljene teniske loptice.

4. Vežbate pod prisilom

Bićete umorniji i nesrećniji ako vežbanje doživljavate kao obavezu. Do takvog su rezultata došli istraživači koji su ovu tezu potvrdili na dve skupine ispitanika. Jednoj su grupi rekli da moraju da otpešače 1,6 kilometara kao deo novog vežbačkog režima, a drugoj da istu udaljenost trebaju da pređu uživajući u slušanju muzike. Nakon pređene kilometraže ‘vežbači’ su bili umorniji i nesrećniji, pa su posezali za više šećernih zalogajčića. Stručnjaci savetuju da se fokusirate na zabavan deo fizičke aktivnosti, pa nećete tražiti opravdanja u konzumaciji slatke i masne hrane.

5. Ne pazite koliko sipate vina

Klasična čaša vina ima 1,5 decilitra tečnosti i otprilike 120 kalorija. Ako ne pazite koliko vina sipate u čašu, verovatno ćete sipati više i uneti veći broj kalorija u organizam. To je potvrdila i studija naučnika sa univerziteta Kornel u američkoj saveznoj državi Ajovi. Ljudi koji su se držali ‘reda’ i sipali vino samo do pola čaše uneli su 20 posto manje kalorija, od onih koji nisu imali pravilo vezano uz točenje alkohola u čašu.

6. Jedete više različite hrane odjednom

Ako je pred vama švedski sto sa mnogo izbora, veća je šansa da ćete pojesti više nego što bi trebalo. ‘Kada jedete samo jednu vrstu hrane, užitak uzrokovan njenim ukusom, izgledom i mirisom nakon nekog vremena počinje da opada,’ tvrdi američka nutricionistkinja Katerin Talmadž. Ona tvrdi da konzumiranje više različitih vrsta hrane odjednom ima suprotno dejstvo na čula, pa jedemo do iznemoglosti. Stručnjak savetuje da u slučaju proslava odaberemo samo jedan ‘slatki greh’ i da se njega držimo, a da rupu popunimo zdravim izborima poput svežeg povrća.

7. Jedete prebrzo

Brzo žvakanje i gutanje hrane loše je za vašu liniju. Studija sa fakulteta u Roud Ajlendu iz 2011. dokazala je da ljudi s većim indeksom telesne mase jedu brže od onih s nižim telesnim indeksom. Pitate se o kojoj brzini govorimo? Brzi žvakači pojeli su 33 posto više hrane u minuti od osoba koje su sporo žvakale, tačnije 85 grama hrane u odnosu na 55 grama. Sanjate o tome da naučite sporo da žvaćete, ali jednostavno nekad ne možete da se kontrolišete? Stručnjaci savetuju da brojite zalogaje. Svaki zalogaj prožvačite 20 do 30 puta pre gutanja i sa vremenom će vam ovaj stil preći u naviku.

Nutricionisti se slažu u jednom – uvek jedite sezonsku hranu! I može da se učini da je to lakše reći nego sprovesti u delo. Prema staroj indijskoj disciplini Ajurvedi dobro je u hladnije dane uzimati hranu koja zagrejava telo i obrnuto. Zato neka vaša prehrana uvek prati promene u prirodi i služi kao kvalitetan temelj uspešnog prilagođavanja tela i psihe. Jeste li ikada ulovili sebe kako duže vreme pokušavate da složite neki zdraviji, zimski obrok, a ne znate od kojih namirnica? Možda će vam ovo pomoći….

– Beli luk, čili papričice, semenke gorušice i crni biber – pojačavaju probavnu vatru i zagrejavaju telo

– Crveno sočivo, med, svi mlečni proizvodi – zagrejavaju telo

– Kukuruz i kesteni su sezonska hrana koja je dobar izvor energije

– Mahunarke, celovite žitarice, krompir, musli su namirnice bogate magnezijumom

– Mladi grašak, lanene semenke, orašasti plodovi, proso, zob, heljda – pomažu razvoju mentalnih sposobnosti i reproduktivne funkcije

Pravi zimski biser

„Smrdljiva ruža“ tj. beli luk, kako su ga u Grčkoj još nazivali, je jedan od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Danas je dokazano da beli luk sadrži 200-tinjak aktivnih materija – bogat je eteričnim uljima koja sadrže sumpor, vitaminima (A, B1, B2 i C), mineralima (kalijumom, gvožđem, jodom, kalcijumom, selenom i fosforom), sadrži aminokiseline, enzime, polioze poput insulina, adenozina i alicina. Ima izuzetno jaka antivirusna, antibakterijska i antifungalna svojstva.

Snažan je antioksidans, deluje protivupalno i odlično deluje na imunitet.

Svakodnevno pojedite 2-3 režnja belog luka. Vitamin C odlično je sredstvo u borbi protiv umora, kao antioksidans ima važnu ulogu u jačanju, imunološkog sistema, a ima ga u svom sezonskom voću: kiviju, mandarini, pomorandži, naru te povrću: paprikama. Paprike sadrže čak četiri puta više vitamina C nego pomorandža.

Zlatno pravilo koje lestvicu zdravlja i optimalne težine drži pod kontrolom je konzumacija osam čaša vode dnevno.  To se brojnim ljudima čini kao nemoguć zadatak.  Nutricionisti ističu kako čak 20 posto dnevnog unosa vode može da se zameni krutom hranom.  Tačnije voćem i povrćem koje sadrži najmanje 90 posto vode u svom sastavu.

Salata kristalka

Sadržaj vode: 95.6%
Kristalku nutricionisti često skidaju s liste poželjnog povrća jer je nutritivno siromašna.  Kada je u pitanju udeo vode prednjači kao jedna od najvećih riznica tečnosti. Osim u salatama, možete je koristiti kao omot za zalogaje sa svežim sirom, humusom ili piletinom, na ovaj način potpuno možete smanjiti potrebu za konzumiranjem hleba.

Lišće celera

Sadržaj vode: 95.4%
Celer ima jako malo kalorija, samo šest po stabljici, dok njegova vlakna i voda pomažu da se kontroliše osećaj gladi i apetit. Celer sadrži folate i vitamine A, C i K, dok zahvaljujući visokoj količini vode, celer neutralizuje želudačnu kiselinu i često se preporučuje kao prirodno sredstvo protiv gorušice i izlučivanja kiseline.

Paradajz

Sadržaj vode: 94.5%
Kriške i kockice paradajza uz malo sira mogu biti izvrstan međuobrok, dok glavnom obroku podižu nivo korisnosti za telo. Paradajz sadrži gotovo 95 posto vode u svom sastavu zbog čega ekspresno hidratizuje telo.

Zelena paprika

Sadržaj vode: 93.9%
Paprike svih boja zapravo imaju visok sadržaj vode, ali zelene paprike ih predvode, dok žute i crvene imaju nešto manji sadržaj vode (približno 92% vode). Paprike su savršena grickalica pre večere, ili tokom dana kada vas uhvati želja za ukusima.

Karfiol

Sadržaj vode: 92.1%
Gusti cvetići karfiola osim što sadrže dosta vode, obiluju vitaminima i fitonutrijenatima za koje se pokazalo da smanjuju holesterol. Karfiol je najbolje konzumirati svež, najlakše je ubaciti u sendviče ili salatu, kada je reč o kuvanju najbolje je da se obradi kratko na pari čime će se sačuvati sav njen zdrav sadržaj.

Spanać

Sadržaj vode: 91.4%
Spanać je bogat luteinom, kalijumom, vlaknima i folatom koji osvežava mozak, a samo jedna šojlica sirovih listova sadrži 15% dnevne potrebe za vitaminom E – antioksidansom važnim za borbu protiv slobodnih radikala. Dodavanje listova spanaća u salatu ili na sendvič, pruža vam odličnu hidratizaciju uz dodatak nutritivnih vrednosti.

Krastavac

Sadržaj vode: 96.7%
Krastavac ima najveći sadržaj vode od svih krutih namirnica, što ga čini savršenim za grickanje i dodatak jelima. Želite li još da pojačate snagu hidratizacije koja dolazi iz krastavca pomešajte ga sa nemasnim jogurtom ili mentom.

Brokoli

Sadržaj vode: 90.7%
Brokoli obiluje vlaknima, kalijumom, vitaminom A i C, te sadrži sulforafan – snažan sastojak koji pojačava telesne prirodne enzime i isterava hemikealije iz tela. Nazivaju je detoksikacijskim čudom, pa osim što par hrskavih zelenih bombica dnevno hidratizuje telo ono ga istovremeno i tušira od nečistoća.

Grejp

Sadržaj vode: 90.5%
Grejp pomaže da se smanji holesterol i suzi struk, a istraživanja su pokazala kako jedan grejp dnevno smanuje loš holesterol za čak 15 posto. Osim toga pola grejpa pre svakog obroka, pokazalo se na ispitanicima, uticalo je na gubljenje 1.5 kilograma tokom 12 nedelja dijete. Grejp sagoreva masnoće i reguliše šećer u krvi, čime je odličan saveznik u borbi sa preteranim zalogajima.

Mlada šargarepa

Sadržaj vode: 90.4%
Mlada šaragarepa sadrži dvostruko veći udeo vode nego kada dođe u zadnju fazu rasta, narezanu na trakice i posluženu sa zdravim namazom poput humusa idealna je kao međuobrok. Osim toga, nutricionisti preporučuju da je konzumirate i nakon obroka kako bi smanjili potrebu za grešnim zalogajima.