Category: Pravilna ishrana

Posted on by

Da li je crna čokolada zaista zdravija od mlečne?

Pitali smo stručnjake da li je verovanje da je crna čokolada zdrava, mit ili zapravo istina?

Odgovor je potvrdan, a osim toga navode i iz kojih to razloga bismo tebali mlečnu čokoladu da menjamo za onu sa većim procentom kakaa.

Mali je broj onih koji mogu da odole ukusu čokolade, ali ako brinete o kilaži i zdravlju, tamna čokolada je bolji izbor u tom slučaju.

Što je gorča, to je tamnija čokolada korisnija. Kakaa ima mnogo više u crnoj čokoladi, nego u mlečnoj. Procenat kakaa može biti u rasponu od 70% do 90%. Samim tim procenat šećera je manji, a to je odlično za organizam.

Povoljno deluje na srce, moždane aktivnosti i smanjuje stres.

Konzumiranje crne čokolade snižava krvni pritisak, a takođe smanjuje rizik od dobijanja moždanog udar ili infarkta.

Ljudi koji često konzumiraju tamnu čokoladu ređe pate od kardiovaskularnih problema.

Određene supstance u tamnoj čokoladi podstiču lučenje serotonina, koji je poznat kao prirodni antidepresiv. Crna čokolada izuzetno je korisna u depresivnim stanjima i takođe smanjuje rizik od raka debelog creva.

Odličan je izvor je prirodnih antioksidanata. Naučnici su čak otkrili da sadrži daleko više antioksidanata od jabuka, grožđa i šljiva. Sadrži veliku količinu kofeina, koji pomaže aktivnostima mozga.

Dozvoljena količina je 20 do 30 grama ovog slatkog iskušenja dnevno, bez brige o prekomernoj težini.

Zaključak je da je crna čokolada daleko zdravija i korisnija za organizam od melečne. Kada osetite potrebu za slatkim, tamna čokolada je savršen izbor.

Izvor: Kurir stil

Posted on by

Ako imate neki od ovih simptoma, pažljivo sa paradajzom

Paradajz je omiljena letnja salata mnogih. Sočni, osvežavajući crveni plod prepun likopena gotovo svi vole i smatraju bezbednom i vrlo zdravom namirnicom, ali paradajz zapravo može da ima neka loša neželjena dejstva.

Ako osećate neke od sledećih simptoma, možda pripadate grupi ljudi koja ne bi smela da konzumira paradajz.

1.Želudačni refluks

Paradajz spada u veoma kisele namirnice i zato može da izazove gorušicu kod ljudi koji pate od gastritisa ili gastroezofagealnog refluksa. Čak iako ste zdravi i ne patite od tih stomačnih problema, ako jedete puno paradajza ili paradajz sosa, i vi možete da iskusite ove neprijatne simptome.

2. Bol u zglobovima

Verovali ili ne, previše paradajza u ishrani može da izazove bol u zglobovima! Razlog je alkaloid po imenu solanin, koji gradi kalcijum u tkivima, a u paradajzu ga ima dosta. Previše kalcijuma u tkivima može da izazolve upalu, bol i otok u predelu zglobova.

3. Problemi s bubrezima

I ovo ima veze sa skladištenjem kalcijuma. Paradajz je takođe bogat oksalatom, supstancom koja se teško metaboliše kada se uzima previše i to može da rezultira stvaranjem kamena u bubregu. Crveni sočni plod sadrži i puno kalijuma, što takođe može da utiče na funkciju bubrega. Ako već imate nekih problema s bubrezima, budite posebno oprezni!

4.Alergijske reakcije

Pardajz sadrži jedinjenje histamin, koje pomaže imunom sistemu da se bori protiv virusa i bakterija. Ne biste verovali koliko je alergijska reakcija na izazvana histaminom u pradajzu česta, a obično se javlja u obliku osipa ili otoka na jeziku, uz još neke neprijatne simptome. Ljudi kojima je dijagnostikovana alergija na paradajz osećaju mnogo teže tegobe.

5.Sindrom nervoznih creva

Ako patite od sindroma nervoznih creva, paradajz može da bude okidač simptoma poput dijareje, bolnih grčeva, nadutosti, gasova i zatvora. U ovakvom slučaju bolje je držati se podalje od kiselih namirnica kakav je paradajz.

6.Likopenodermija

Likopen je pigment koji se nalazi u paradajzu, ali i u mnogim drugim namirnicama. Kada se konzumira u pravoj količini, odličan je za srce. Ali, ako se preteruje, može doći do pigmentacije kože, odnosno stanja poznatog pod imenom likopenodermija.

7.Urinarni problemi

Hrana koja sadrži puno kiseline, poput paradajza, može da iziritira bešiku. Ako patite od urinarne inkontinencije ili ste skloni drugim urinarnim problemima, najbolje je da izbegavate kiselu hranu. Kuvanje paradajza vam takođe neće pomoći u ovom slučaju, jer su sos od paradajza i kečap još gori izbor.

8.Lišće pradajza može da bude otrovno

Listovi omiljenog crvenog ploda ne smatraju se bezbednim za jelo. U velikim količinama mogu da izazovu teške i opasne simptome, a u ekstremnim slučajevma može doći do trovanja i smrti. Za svaki slučaj, potpuno izbegavajte konzumiranje lišća paradajza.

9.Pogoršava simptome autoimunih bolesti

Alkaloidi u paradajzu mogu da pogoršaju zapaljenja u telu, što je posebno loše za ljude koji pate od autoimunih bolesti. Mnogi koji pate od ovih oboljenja u potpunosti bi trebalo da izbace iz ishrane ne samo paradajz, već sve namirnice koje pripadaju grupi “noćnih senki” (nightshades), kojima pripada i krompir.

Izvor: Stil.kurir.rs

Posted on by

Alergija na ambroziju: Kako se rešiti ovog problema (RECEPT)

Jedna od biljaka koje nam u ovom razdoblju alergija zadaju najviše muke definitivno je ambrozija. Simptomi alergije na pelud mogu biti vrlo neugodni, a propisani lekovi izazvati brojne nuspojave. Njena zrnca mogu izazvati kijanje, crvenilo oka, otežano disanje i poremetiti kompletnu sluznicu disajnih puteva.

Ako želite, možete sa na potpuno prirodan način rešiti neprijatnih simptoma te istovremeno ojačati organizam.

Isprobajte ukusni sok koji će vam pomoći da ih ublažite zahvaljujući sastojcima koji deluju protuupalno, otvaraju disajne kanale i normalizuju rad sluznice.

Sastojci: 1 veća šargarepa; 1 jabuka; 1/4 ananasa (svežeg ili 2 iz konzerve); komadić celera; pola manje cvekle.

Priprema: Voće i povrće temeljno operite i isecite na komade. Sastojke ubacite u sokovnik te sok prebacite u staklenu posudu. Sok možete popiti na prazan želudac ili između obroka.

Izvor: Kurir

Posted on by

ČOKOLADNA TORTA ZA DIJABETIČARE: Jednostavna, a zdrava (RECEPT)

Čokoladna torta je san svih ljubitelja čokolade, a oni koji pate od dijabetesa moraju biti veoma oprezni kad su u pitanju sastojci.

Ako koristite ove namirnice, možete tortu poslužiti i dijabetičarima: Za koru 150 gr čokolade za dijabetičare, 200 gr putera, 4 krupna jajeta, 8 kašika toplog mleka, 2 kašike kakao praha, 2 kašičice kafe i četvrtina kašičice soli, 200 gr mlevenog badema i 2 kašičice zaslađivača.

Za koru, umutite 4 žumanca sa 2 kašičice zaslađivača, dodajte 200 gr mlevenog badema pomešanog sa 2 kašike kakao praha. 150 gr čokolade otopite sa 200 gr putera u mikrotalasnoj rerni, pa dodajte 2 kašičice mlevene kafe i 8 kašika mlakog mleka. Ovu smesu polako dodajte testu i na kraju umešajte sneg od 4 belanca. Pecite kao jednu ili dve kore (20 minuta po kori).

Za fil otopite 200 gr čokolade za dijabetičare u mikrotalasnoj rerni pa dodajte 50 grama omekšalog putera. Kad se prohladi, dodajte 200 gr kisele pavlake i 1 kašičicu ekstrakta vanile pa dobro umutite i ostavite da se ohladi.

Filujte tortu i ukrasite po želji.

Posted on by

OVAKO SE PRAVILNO KORISTI LANENO I ČIJA SEME: Podstiče mršavljenje i ubrzava metabolizam

Laneno seme i čija, tačnije njihove semenke, dobar su izvor omega-3 masnih kiselina, a postoje dva načina na koja treba da ih upotrebite, piše Lovesensa.

Budući da sadrže 30 posto vlakana, od čega su četvrtina vlakana gume rastvorive u vodi, ove semenke u dodiru sa vodom stvaraju gusti gel koji pomaže kod hronične konstipacije ili trenutne konstipacije uzrokovane nekim specifičnim razlogom (trudnoća, duže putovanje i sl.). Jednu kašiku celih semenki prelijte sa 100 ml vode i ostavite da ih potopljene tokom noći pa ujutro, nakon buđenja, popijte sav sadržaj – i semenke i gel koji se stvorio oko njih. Ako ih na ovaj način uzimate svakodnevno, praktičnije je da odjednom potopite nekoliko kašika pa ih tako čuvate u tegli u frižideru i iskoristite u roku od nedelju dana. Ovaj preparat pomaže da varenje postane efikasnije i ubrzava metabolizam, a samim tim podstiče i proces mršavljenja.

Zbog tvrde opne nemoguće ih je sažvakati pa je mlevenje sirovih semenki u prah ili miksiranje u blenderu potopljenih semenki čije i lana u omiljenom smutiju izvrstan način da osiguramo efikasnu apsorpciju hranljivih sastojaka tokom varenja. Nikad ne kupujte već samlevene semenke lana i čije jer stajanjem gube hranljivost i lako užegnu. Sameljite samo nekoliko kašika odjednom, a višak čuvajte u frižideru i iskoristite u roku od nekoliko dana.

Centar za pravilnu ishranu/Kurir

Posted on by

Zašto neki ljudi mogu mnogo da jedu, a ne goje se?

Zašto neki ljudi mogu mnogo da jedu, a ne goje se? Sigurno ste se zapitali ovo bar jednom ukoliko spadate u grupu onih koji su potencijalno gojazni.

– Lako je njemu, a ja čim pojedem nešto, odmah mi se zalepi – jedna je od rečenica kada ljudi opisuju prijatelje koji bezmalo isprazne frižider i ne ugoje se ni gram.

Najnovije naučno istraživanje kaže da ima istine u tome.

Biti mršav izgleda da nije samo pitanje zdrave ishrane, već i genetike. Naučnici su otkrili određene genetske regije koje omogućavaju nekim ljudima da budu mršavi. Međunarodni tim, koji je svoje istraživanje objavio u časopisu “PLOS dženetiks” (PLOS Genetics), smatra da su za vitak stas nekih ljudi više zaslužni geni, nego li obraćanje pažnje na ishranu.

Iako su proteklih godina naučnici pronašli stotine različitih genetskih promena, koje povećavaju šansu da ljudi postanu gojazni, mnogo manje pažnje bilo je usmereno na potragu za genima čiji je efekat potpuno suprotan.

Ovaj put, stručnjaci su uporedili uzorke DNK od 1.600 osoba u Velikoj Britaniji sa indeksom telesne mase ispod 18 sa uzorcima 2.000 izuzetno gojaznih ljudi i 10.400 ljudi uobičajene mase. Uzimani su u obzir detaljno popunjeni upitnici, u kojima su ispitanici morali da daju informacije o svom stilu života i potencijalnim poremećajima u ishrani.

Tako je otkriveno da gojazni ljudi vrlo često poseduju gene povezane sa viškom kilograma. Sa druge strane, vitki ljudi su imali vrlo malo pomenutih gena, ali su imali promene u genetskih regijama koje se povezuju sa zdravom mršavošću.

Vođa istraživanja profesor Sadaf Faruki, sa Univerziteta Kembridž, pozvao je ljude da manje osuđuju gojazne ljude.

– Ova studija pokazala je po prvi put da zdravi mršavi ljudi su često takvi zato što su manje opterećeni lošim genima koji su povezani sa gojaznošću, a ne zato što su moralno superiorniji ili imaju snažniju volju, kako često vole da ističu – ističe Faruki.

Ipak, stručnjaci ističu da uprkos ovim zaključcima na stanje tela umnogome i dalje utiču način života, ishrana, stomačna flora i fizička aktivnost.

Izvor: RTS

Posted on by

Jedna kašika ovog džema dnevno jača imunitet

Za vreme hladnih dana, kada je čovek najviše podložan prehladama i drugim virusnim infekcijama, neophodno je voditi računa o svom zdravlju. Za to je, na sve načine, potrebno ojačavati svoj imuni sistem.

Ova poslastica će vam pomoći da osnažite svoje i zdravlje svojih najbližih.

Sastojci: 1 srednji koren đumbira, 3 limuna, 500 g meda.

Priprema: Limun operite, isecite na kockice i isitnite pomoću blendera ili secka. Đumbir oljuštite i sitno izrendajte. Sjedinite limun i đumbir i prelijte medom. Smesu dobro promešajte i sipajte u litarsku teglu.

Ovaj džem ne zahteva termičku obradu. Možete ga čuvati prilično dugo, zahvaljujući konzervirajućim svojstvima meda. Džem možete dodavati u čaj, mazati na hleb ili jednostavno uzimajte svaki dan po 1 supenu kašiku.

Budite sigurni da je ovo jedan od najboljih prirodnih načina za jačanje vašeg iimuniteta u vreme zimske sezone.

Centar za pravilnu ishranu/Prva

Posted on by

Zašto je kupus zdrav

U ishrani odraslih i dece obavezni su vitamini B-grupe, vitamini C i E, kao i magnezijum i kalcijum

Vitamini B-grupe

Obezbeđuju normalno funkcionisanje imunološkog i nervnog sistema, doprinose zdravlju kože i sluzokože, poboljšavaju metabolizam, kao i sintezu eritrocita.

Ima ih u lisnatom zelenom povrću, poput spanaća, brokolija, a dobar izvor su i žitarice, kikiriki i grašak.

Vitamin E

U pitanju je moćni prirodni antioksidant koji igra značajnu ulogu u prevenciji mnogih oboljenja i u održavanju zdravlja kože.

Prirodni izvori su žitarice, spanać i ostalo lisnato povrće poput brokolija i kupusa. Ima ga i u kiviju, avokadu, bademima, lešnicima, kao i u nezagrejanim biljnim uljima.

Vitamin C

Povećava otpornost organizma prema virusnim i bakterijskim infekcijama. Ljudski organizam nema sposobnost sinteze vitamina C, te ga moramo unositi hranom.

Bogati izvori ovog vitamina su kivi, limun, pomorandža, kupus i paprika.

Magnezijum

Mineral koji utiče na funkcije nerava i mozga. Dobro deluje i na rad srca, digestivni sistem i sprečava taloženje kalcijuma u organizmu i time stvaranje kamena u bubrezima. Blagotvoran je i u situacijama stresa.

Prirodni izvor je u lisnatom povrću, smokvi, limunu, grejpu, kukuruzu, grašku, bademima i jabukama.

Kalcijum

Ima ulogu u nervnoj provodljivosti i mišićnim funkcijama, sastavni je deo koštanog sistema i igra bitnu ulogu u imunom odgovoru organizma.

Sadrže ga semenke suncokreta, kelj, brokoli, spanać i ostalo zeleno lisnato povrće, beli luk, grašak, boranija, pasulj, orasi, badem i lešnici.

Centar za pravilnu ishranu/Kurir

Posted on by

Držite pritisak na normali

ZA regulisanje krvnog pritiska neophodna je kontrola unosa hrane i pića. Hipertenzija se tumači kao bolest lošeg stila života, pa se odricanje od loših navika smatra najboljom prevencijom.

Za hipertenzičare postoji specifična dijeta koja traži strpljenje i ako se primenjuje striktno, moći ćete da uživate u hrani, nećete oskudevati u raznovrsnim namirnicama, izgubićete kilograme viška, a pritisak neće oscilirati.

Važno je potpuno izbaciti iz ishrane suhomesnate proizvode, supe iz kesice i konzervirano povrće. Ne bi trebalo jesti prženo, pohovano, masno, proizvode napravljene sa praškom za pecivo i sodom bikarbonom, jer su to alkaloidi koji podižu pritisak.

Pacijentima sa hipertenzijom poznato je da treba da izbegavaju natrijum i so. Umesto soli upotrebljavajte začine poput peršuna, mirođije, celera.

Lekari preporučuju osobama kod kojih postoji predispozicija za hipertenziju da jedu barem dva puta dnevno mlečne proizvode bez masnoće, četiri puta dnevno voće ili povrće. Sastojci koji su odgovorni za povoljne učinke su omega 3 masne kiseline, kojih ima u skuši, lososu, tunjevini..

Tri obroka: doručak i dve užine svakog dana su isti.

DORUČAK I UŽINE

Doručak: dva nemasna jogurta, neslani hleb (40 g) i marmelada bez šećera (15 g), ili obrano mleko (dva dl) i pet integralnih krekera

Prepodnevna užina: obrano mleko (jedan dl) i voće (150 g), ili neslani hleb (20 g) sa belim neslanim sirom (30 g)

Popodnevna užina: jedna čaša nemasnog jogurta, ili beli neslani sir (30 g)

PRVI DAN

Ručak: makarone sa origanom (35 g), teleći hamburger (80 g) sa zelenom salatom i paradajzom (po 100 g), jabuka (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: grilovano povrće – plavi patlidžan, tikvice, paprika i luk (110 g od svakog), nesoljena ćuretina sa roštilja (90 g), kruška (200 g) i neslani hleb (40 g)

DRUGI DAN

Ručak: grilovane špargle (100 g), bareni pirinač (35 g) sa dva jajeta, i neslani hleb (40 g)

Večera: oslić (100 g) sa krompirom (120 g) i lukom (100 g) iz rerne, pomorandža (200 g) i neslani hleb (40 g)

TREĆI DAN

Ručak: bareni krompir (120 g) sa prazilukom (100 g), pastrmka sa roštilja (90 g) sa origanom, jabuka (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: sok od pasirane šargarepe (125 g) i paradajza (150 g), svinjska krmenadla (100 g) sa roštilja sa crnim biberom, kivi (200 g) i neslani hleb (40 g)

ČETVRTI DAN

Ručak: sočivo (45 g) sa piletinom (80 g) i varivom od paradajza (75 g), šargarepe (75 g) i paprike (75 g), pomorandža (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: zelena salata (150 g), teletina (100 g) sa krompirom (120 g), kruška (200 g) i neslani hleb (40 g)

PETI DAN

Ručak: bareni svinjski file (70 g), bareni pirinač (35 g), šargarepa (150 g) i pečurke (150 g), pomorandža (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: salata od paradajza (250 g) i krastavca (200 g), oslić sa roštilja 100 g, sa zelenom paprikom (200 g), jabuka (200 g) i neslani hleb (40 g)

 

 

Centar za pravilnu ishanu/Novosti

Posted on by

Hleb bez kvasca

Hleb bez kvasca, praška za pecivo i sode bikarbone može biti podjednako ukusan kao i mnogi drugi.

Potrebno vam je:

1 kg integralnog brašna (najbolje je da kombinujete pšenično, kukuruzno, ječmeno, ražano, heljdino),

1 supena kašika soli,

0,8 dl vruće (meke) vode.

Opciono: 2-3 kašičice semenki po izboru (lan, suncokret, bundeva, susam).

U većoj posudi pomešajte brašno i semenke ako želite. Dobro promešajte pa sipajte vodu u koju ste prethodno razmutili so. Ponovo sve dobro promešajte varjačom. Ako želite da testo još više naraste, možete dodati prstohvat šećera ili kašičicu maslinovog ulja. Pošto ste testo dobro promešali, preko posude stavite providnu foliju i ostavite da odstoji najmanje šest sati, a najbolje da hleb zamesite uveče i ujutru ispečete. Naraslo testo ne morate da premesite, već ga samo oblikujte i stavite u podmazan pleh. Pecite u zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 70-80 minuta. Isecite hleb pošto se ohladi, jer se vruće integralno brašno lepi za nož. Čuvajte ga u platnenoj ili plastičnoj zatvorenoj kesici i biće danima svež i ukusan.

 

Centar za pravilnu ishanu/Novosti