Posted on

Anemija kod dece: Kako naviknuti dete na gvožđe?

Anemija kod dece nije retka pojava. Mnogi mališani i njihovi roditelji se susreću sa ovim problemom. A kako ga rešiti?

U slučajevima tretiranja anemije prepisuje se dodavanje gvožđa ishrani. Istina je da velike doze gvožđa mogu izazvati zatvor što uzrokuje nelagodnost, ali mnoga deca to podnose veoma dobro.

Anemija kod dece

Ako je Vašem detetu čvrsta stolica, dajte mu polovinu ili trećinu prepisane doze, a kroz dve do tri nedelje ćete doći do pune.  Na ovaj način, telo prihvata gvožđe u malim količinama i daje vremena crevima da se prilagode. Ako počnete da dajete detetu gvožđe u manjim dozama, neće doći do bolnog zatvora. Na kraju, potrudite se da dostignete punu dozu kako bi se izlečila anemija.

Posavetujete se sa pedijatrom u u vezi sa kombinovanjem gvožđa i vitamina C. Poznato je da on pospešuje apsorpciju gvožđa.

Posted on

Zdrava ishrana beba: Žitarice, povrće i meso

Zdrava ishrana beba, kao i starijih, podrazumeva pre svega balansiranu ishranu.

Žita­ri­ce – pr­va hra­na (sa na­vršena četi­ri me­se­ca)

Žita­ri­ce su obično pr­va hra­na za odojče. One su od­ličan iz­vor gvožđa, vi­ta­mi­na B, i ka­lo­ri­ja ko­je su be­bi po­treb­ne  za rast i raz­voj. Počin­je se pi­rinčanim i ku­ku­ru­znim žita­ri­ca­ma. One su la­ko svar­lji­ve i iza­zi­va­ju naj­man­je aler­gi­ja, pošto ne sa­drže glu­ten.

Na našem tržištu se mo­gu naći ove žita­ri­ce ko­je u se­bi već sa­drže adap­ti­ra­no mle­ko. One se onda spre­ma­ju sa vo­dom. Po­sle šestog me­se­ca se mo­gu da­ti kom­bi­no­va­ne žita­ri­ce ko­je sa­drže pšeni­cu, pro­so, ječam, raž. I one se ta­kođe mo­gu naći na tržištu u ne­ko­li­ko raz­ličitih uku­sa, uglav­nom sa do­dat­kom voća.

Tre­ba početi sa man­jom ko­ličinom zbog mo­gućih re­ak­ci­ja i po­ste­pe­no po­većava­ti do ko­ličine od 120-150 ml. Obrok tre­ba uvek da­va­ti kašičicom. Ni­kad bočicom, Razlog je ka­ko bi se sman­jio ri­zik od ka­ri­je­sa i sprečilo unošen­je veće ko­ličine u or­ga­ni­zam ne­go što je po­treb­no.

Po­vrće pre voća

Po­vrće je iz­vor mi­ne­ra­la i vi­ta­mi­na neo­p­hod­nih za rast i raz­voj. U dru­goj po­lo­vi­ni pe­tog me­se­ca (oko tri ne­del­je po­sle uvođen­ja žita­ri­ca), ukoliko je naš cilj zdrava ishrana beba, u dečju is­hra­nu tre­ba uve­sti pi­re od po­vrća. Pre­po­ručuje se pr­vo po­vrće bla­gog uku­sa, kao što su krom­pir i šar­ga­re­pa, a po­tom  bun­de­va, grašak, ti­kvi­ce, kar­fi­ol, ke­le­ra­ba, kelj, bli­tva, spa­nać, bro­ko­li.

Pošto je u be­bi­nu is­hra­nu uve­de­no po­vrće, tre­ba početi  sa da­van­jem voća, pr­vo u ob­li­ku so­ka (ja­bu­ka, bre­skva), a za­tim kaše (ja­bu­ka, bre­skva, kruška, ba­na­na). Po­vrće se uvo­di pre voća, jer za­počin­jan­je slat­kim uku­som može da učini po­vrće man­je uku­snim. Ki­se­lo voće ko­je iri­ti­ra ne­zre­li di­ge­stiv­ni si­stem se ne pre­po­ručuje dok be­ba uspešno ne pri­hva­ti osta­lu hra­nu. Bo­bičasto voće (ja­go­da, ma­li­na, ku­pi­na) se ne pre­po­ručuje do na­vršenih go­di­nu da­na, zbog vi­so­ke aler­go­ge­no­sti.

Odojčad ko­ja pa­ti od kon­sti­pa­ci­je (za­tvor) može da do­bi­je sok od ja­bu­ke i u četvr­tom me­se­cu, a ka­sni­je se u tu svr­hu ko­ri­ste so­ko­vi od bre­skve i kaj­si­je. S ob­zi­rom na ka­lo­rij­sku vred­nost, ba­na­na se ne sa­ve­tu­je odojčetu sklo­nom go­ja­zno­sti.

Me­so – neo­p­ho­dan iz­vor gvožđa

Me­so se u is­hra­nu odojčeta uvo­di kra­jem šestog me­se­ca. Ko­ličina mle­ka (do­je­nja) se sman­ju­je uvođen­jem ne­mlečne hra­ne. Važni nu­tri­jen­ti ko­je tre­ba na­dok­na­di­ti su pro­te­i­ni, gvožđe, B vi­ta­min. Me­so je vr­lo do­bar iz­vor tih nu­tri­je­na­ta i važan deo is­hra­ne odojčeta u tom pe­ri­o­du.

Gvožđe iz me­sa se bol­je re­sor­bu­je ne­go iz bil­ja­ka, a ma­li ri­zik od aler­gij­skih ma­ni­fe­sta­ci­ja će se sman­ji­ti ako se u počet­ku da­je ćureće me­so ume­sto pi­lećeg i jag­njeće, ume­sto ju­nećeg.

Zbog lakšeg gu­tan­ja, me­so uvek tre­ba da­va­ti za­jed­no sa po­vrćem i to naj­pre pa­si­ra­no, po­tom gnječeno, pa sec­ka­no.

Po­sle me­sa, u zdrava ishrana beba podrazumeva uvo­šenje žuman­ceta (na­kon šesog me­se­ca). Prepo­ručuje se tvr­do ku­va­no, kom­bi­no­va­no sa po­vrćem ili žita­ri­ca­ma, do tri pu­ta ne­de­ljno. Be­lan­ce se uvo­di po­sle pr­vog rođen­da­na, da bi se iz­be­gle aler­gij­ske ma­ni­fe­sta­ci­je.

Mlečni pro­iz­vo­di, jo­gurt i me­ki si­re­vi se mo­gu uključiti u is­hra­nu odojčadi u uz­ra­stu od oko se­dam me­se­ci.

Zdrava ishrana beba – Šta tre­ba iz­be­ga­va­ti u pr­vim me­se­ci­ma ne­mlečne is­hra­ne?

  • Spa­nać, cve­kla, tam­no ze­le­no po­vrće (bro­ko­li) ima­ju ve­li­ke ko­ličine ni­tra­ta ko­ji sman­ju­ju be­bin he­mo­glo­bin, pa ih u is­hra­nu tre­ba uključiti tek po­sle dru­gog  po­vrća
  • Pšeni­ca, ja­ja, ci­tru­sno voće, za­to što iza­zi­va­ju aler­gi­ju
  • Med se ne uvo­di pre kra­ja pr­ve go­di­ne, jer po­ne­kad sa­drži spo­re bak­te­ri­je Clo­stri­di­um bo­tu­li­num, ko­ja iza­zi­va ozbil­jne bo­le­sti kod odojčadi
  • Sla­no je stečeni ukus, ta­ko da odojčad ne­ma sklo­no­sti ka sla­noj hra­ni, pa do­da­van­je so­li može da op­te­re­ti nji­ho­ve bu­bre­ge

Tekst preuzet iz knjige „Od prvog obroka do školske užine” Prim dr med. Jasminke Komnenović

Posted on

Zdrava ishrana bebe od 4-8. me­se­ca starosti – učimo da jedemo

Zdrava ishrana bebe jdna je od prvih većih glavobolja roditelja. Zbog po­većanih zah­te­va u ka­lo­ri­ja­ma, vi­ta­mi­ni­ma i mi­kro­e­le­men­ti­ma, majčino mle­ko i adap­ti­ra­na mlečna form­u­la više ne za­do­vol­ja­va­ju po­tre­be odojčadi.

U ovoj fa­zi, raz­voj di­ge­stiv­nog i ne­u­ro­mišićnog si­ste­ma je do­sti­gao ta­kav ni­vo da be­ba može da pri­hva­ti, žvaće i gu­ta čvr­stu hra­nu.  Ona sa­da kon­tro­liše po­kre­te gla­ve i vra­ta i se­di, uz pri­državan­je. Sve ove pro­me­ne joj omo­gućava­ju da bu­de sprem­na za uvođen­je dru­ge hra­ne, osim mle­ka.

Be­ba i sa­ma po­ka­zu­je zna­ke sprem­no­sti da uzme čvr­stu hra­nu

  • po­ka­zu­je in­te­re­so­van­je za ono što je­du dru­gi
  • žvaće i gu­ta kad gle­da dru­ge ka­ko je­du
  • još uvek je glad­na po­sle po­do­ja ili pošto po­pi­je od­ređenu ko­ličinu mlečne form­u­le
  • kon­tro­lišući gorn­je de­lo­ve te­la, ona ih po­kreće na­pred kad je glad­na i za­ba­cu­je una­zad kad je si­ta

Uvođen­je do­pun­ske čvr­ste hra­ne je obično po­ste­pen pro­ces, Vre­me uvođen­ja se od­ređuje in­di­vi­du­al­no za sva­ko de­te i za­vi­si od nje­go­vog raz­vo­ja. Ipak, većina odojčadi je sprem­na za uvođen­je no­ve hra­ne između na­vršenih četi­ri i šest me­se­ci.

Zdrava ishrana bebe

Pre tog uz­ra­sta, be­bin si­stem za va­ren­je i ne­zre­li bu­bre­zi ni­su sprem­ni za čvr­stu hra­nu. Nje­no uvođen­je može iza­zva­ti za­grc­nja­van­je zbog ne­mo­gućno­sti žva­kan­ja, in­fek­ci­ju, pre­je­dan­je sa po­sle­dičnom go­ja­znošću. Ta­kođe, može do­ve­sti do aler­gij­skih re­ak­ci­ja. One se najčešće ma­ni­fe­stu­ju: na­du­ve­nošću i po­većanim ga­so­vi­ma, cr­ve­ni­lom oko usta i čma­ra, po­vraćan­jem i pro­li­vom, osi­pom po koži, se­kre­ci­jom iz no­sa i očiju i ne­u­o­bičaje­nom mr­zo­vol­jom.

Pre­ka­sno uvođen­je (po­sle na­vršenih šest me­se­ci) do­vo­di do ne­a­de­kvat­nog uno­sa ka­lo­ri­ja i gvožđa. Zbog toga može da se ja­vi ane­mi­ja  i loše na­pre­do­van­je, a mo­gu se stvo­ri­ti i pro­ble­mi sa is­hra­nom i od­bi­jan­je čvr­ste hra­ne.

Do­jen­je ili mlečna form­u­la sa do­dat­kom gvožđa na­stav­lja­ju se i po­sle uvođen­ja ne­mlečne hra­ne i osta­ju be­bi­na pri­mar­na hra­na do kra­ja pr­ve go­di­ne, a požel­jno je i duže. Zdrava ishrana bebe razlikuje se i da li je beba dijena ili ne. Do­je­ne be­be lakše va­re čvr­stu hra­nu, jer majčino mle­ko sa­drži en­zi­me ko­ji pot­po­mažu va­ren­je ma­sti, pro­te­i­na i uglje­nih hi­dra­ta. Osim to­ga, ove be­be su već usvo­ji­le raz­ličite vr­ste uku­sa pre­ne­te majčinim mle­kom.