Category: Ishrana male dece

Posted on by

DECA I HRANA: Roditelji, ne učite mališane ovome

Prema istraživanju okolina je glavni faktor koji utiče na to da deca s emotivnim problemima jedu previše ili prestanu, odnosno rezultat je roditeljskog ponašanja – davanja uznemirenoj deci njihove omiljene hrane kako bi se umirila.

Radi se o kompleksnim mentalnim problemima koji nikad nemaju samo jedan uzrok, ranija istraživanja su utvrdila da postoji kod nekih ljudi genetska predispozicija za razvoj poremećaja u ishrani.

“Umesto da pronađu pozitivnije strategije kako bi regulisali dečije emocije oni koriste hranu”, navodi predvodnica istraživanja.

“Sklonost prejedanju kao odgovoru na negativne emocije mogla bi biti faktor rizika za razvoj pretilosti. A emotivno prejedanje ili prestanak uzimanja hrane mogu biti važni u razvoju poremećaja ishrane poput anoreksije ili kompulzivnog gutanja hrane. Razumeti kako se te sklonosti razvijaju ključno je jer pomaže naučnicima da daju savete kako ih spriečiti ili promeniti i na šta se usmeriti u budućim istraživanjima”, kaže ona.

U okviru istraživanja, praćeno je 398 britanskih blizanaca od kojih je polovina potekla iz pretilne porodice. Roditelji su ispunjavali upitnike o prehrambenim navikama dece i njihovim emotivnim stanjima. S obzirom na to da su rezultati pokazali da nema razlika između jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca naučnici su zaključili da problemi nisu rezultat genetike nego uticaja okoline.

Dr. Lulin kaže kako su utvrdili da se sklonost tešenju hranom razvija u predškolskom uzrastu i stoga u tom razdoblju treba davati roditeljima jasnije savete o tome kako se ponašati kako bi pomogli deci kad su uznemirena.

Doktor savetuje da umesto da ih se umirujete hranom, treba razgovarati otvoreno o njihovim osećanjima a mlađu decu treba zagrljajima umiriti.

Centar za pravilnu ishranu/Kurir

Posted on by

Ishrana beba u 8. mesecu: Šta dati detetu?

Ishrana beba u 8. mesecu postaje sve važnija i komplikovanija. Većina beba u osmom mesecu života ima po koji zubić, što je znak da im je potrebno davati malo čvršću hranu nego do sada.

Mleko je i dalje neophodan deo menija i poželjno je da bude majčino. Ukoliko majka nema mleka bebi se daje adaptirana mlečna formula, ponekad može i jogurt. Kravlje mleko se ostavlja za posle prvog rođendana. Međutim, nijedno mleko, pa ni majčino, u ovom uzrastu više nije dovoljno. Da bi zadovoljilo sve bebine nutritivne potrebe, pa joj se uveliko daje i nemlečna hrana: žitarice, povrće, voće, meso i žumance.

Ukoliko dete podnosi gluten, nema više ograničenja u vrsti žitarica koje mu se daju. Mogu se dodavati u vidu pahuljica mleku i voćnoj kaši, ali i u vidu žitnih kaša (palenta i sl.).

Od mesa se još uvek ne daje svinjsko i riba, ostale vrste mogu. Meso treba da je sitno seckano i umešano u kašu od povrća. Umesto mesa može da posluži i trvdo kuvano, pa ispasirano žumance (naizmenično: jedan dan meso, drugi dan žumance i tako redom).

Sa uzrastom se širi i asortiman povrća koje odojče sme da jede. U osmom mesecu mu možete ponuditi: krompir, šargarepu, zelen, paštrnjak, karfiol, kupus, prokelj… Može jesti i brokoli, mladi grašak, boraniju, spanać, papriku koja nije ljuta. Sve to treba da bude bareno, a nešto i u obliku pirea sa mlekom koje dete pije.

Bebe naročito uživaju u voćnim kašama. Od voća bebi u osmom mesecu možete ponuditi sezonsko voće, osim jagodastog (jagode, maline, kupine). Sa aspekta alergije, najbezbednije su jabuke, šljive i kruške, pa tek onda breskve, kajsije, marele, banane.

Grožđe je nezgodno, jer je beba još uvek mala da bi jela zrna. Ali se ono nalazi u bezbednom obliku u industrijskim kašicama na kojima je uvek naznačen i najraniji uzrast u kome se mogu dati. Bebi se, takođe, može ponuditi voće u obliku soka, naravno u razumnoj količini i ne pred spavanje.

Jelovnik za VIII mesec

Obrok Jelovnik za osmi mesec
rano jutro podoj ili mlečna formula
doručak palenta s jogurtom
ručak meso ili kuvano žumance sa povrćem
kasno popodne voćni sok ili voćni pire
večera žitna kaša
pre spavanja podoj ili mlečna formula

Izvor: Yumama

Posted on by

Doručak za decu: Zašto je ovaj obrok obavezan

Doručak za decu je obavezan. To je neminovnost. Stariji često preskaču doručak, računajući da mogu da izdrže do prve užine. Ipak, za mališane u razvoju ta navika može da bude pogubna.

Doručak  za decu je neprikosnoven!

Daje im potrebnu dozu energije na početku dana, poboljšava pamćenje. Ona doprinosi boljem raspoloženju i razumevanju stvari u školi. Deca i tinejdžeri koji preskaču odnosno odlažu prvi obrok imaju lošije rezultate na testovima.

Užina nikako nije zamena za doručak ili ručak.

Ishrana bi uvek trebalo da bude uravnotežena i raznovrsna.  Posebno u periodu razvoja, jer je potrebno mnogo namirnica da bi se zadovoljila sve potrebe organizma. Za normalno funkcionisanje, važne su podjednako belančevine, masti i ugljeni hidrati, kao vitamini i minerali.

Ugljeni hidrati u ishrani dece i mladih trebalo bi da budu zastupljeni sa 50 do 60 procenata. Obrok bogat ugljenim hidratima trebalo bi da se jede dva do četiri časa pre treninga, dok se užina u vidu banane preporučuje sat vremena pre fizičke aktivnosti. Ovo pravilo važi i za odrasle profesionalne sportiste, kao i za rekreativce. Osim banane, namirnice koje se lakše vare su žitarice (musli) ili integralni keks.

Belančevina bi tokom dana trebalo da budu zastupljene u jelovniku 10 do 15 odsto, jer su neophodne za rast i obnavljanje tkiva. Najbolji izvori su mleko i mlečni proizvodi, riba i jaja, a biljnog poreklo mahunarke, žitarice i semenke.

Masti su važan izvor energije, a istovremeno olakšavaju i apsorpciju vitamina topljivih u mastima – A, D, E i K. Od namirnica su posebno vredni punomasno mleko, sir, puter i svinjska mast, tečna ulja, među kojima je najzdravije hladno ceđeno maslinovo.

Vitamini i minerali su od naročitog značaja za imunološki sistem i celokupno zdravlje organizma. Najviše ih ima u voću i povrću, pa je važno da ih deca i mladi unose kroz pet obroka dnevno. Hranljiva užina može da bude čaša svežeg soka, komad voća ili činija salate.

Tečnost je neophodna za dobro funkcionisanje ćelija. Važno je da najmlađi popiju najmanje pet velikih čaša vode dnevno. U suprotnom, mogu osetiti glavobolju, pospanost i umor. Kada osete žeđ, znači da je organizam već dehidrirao, zato bi trebalo da tečnost nadoknađuju blagovremeno. Pojedinci koji nemaju izraženu potrebu za vodom mogu da piju mleko i prirodne voćne sokove.

Izvor: novosti

Posted on by

Ishrana bebe u 7. mesecu: Šta dati detetu?

Ishrana bebe u 7. mesecu je, kao i svakog, priča za sebe. Tokom 24 sata bebi dajte 3 mlečna (podoja) i dva nemlečna obroka. Ukoliko ne dojite bebu mlečni obroci su od kuvanog nerazblaženog kravljeg mleka (poželjno bez šećera), ili punomasnog mleka u prahu, ili, što je najbolje, od delimično adaptiranog mleka u prahu. Jedan od ovih obroka je mlečna kaša. Za njenu pripremu koristite pored pirinča i kukuruza i druge žitarice (soja, zog, ječam). Količina mlečnih obroka je 200-220 g.

Najnoviji stavovi su da pšenične proizvode koji su se uobičajeno davali u sedmom, ne treba uvoditi u ishranu pre devetog meseca zbog moguće glutenopatije.

Ishrana bebe u 7. mesecu

Jedan nemlečni obrok dnevno sastoji se od povrća sa dodatkom (3-4 puta nedeljno) mesa od 40-50 g. Umesto mesa možete jedanput nedeljno dati mladu džigericu – jagnjeću, juneću, teleću, pileću i ćureću (ako nađete iz seoskih domaćinstava) 20-30 g. Možete dati kuvanu svežu ribu, vodeći računa o alergiji. U obrok od povrća dodajte 1-2 kafene kašičice ulja ili margarina, a po potrebi i brašno od pirinča ili kukuruza.
Jedno celo kuvano žumance dodajte 2-3 puta nedeljno u mlečnu kašu ili povrće (naizmenično sa mesom).
Kao drugi nemlečni obrok dajte voće kao kompot, pečeno ili sveže strugano.
Nemlečne obroke dajte u količini od po 180-200 g, a strugano sveže voće 100 g( po potrebi sa prokuvanim šećerom).

Nastavite sa davanjem pomenutih voćnih sokova 2 puta po 50 g kašičicom ili iz šolje. Možete uvesti sok od paradajza, jagoda, maline, kupine, kruške, kajsije. Sok od limuna dajte u količini kao i ranije, a najviše do 50 g dnevno (2 puta po 5 kašičica kao limunadu sa prokuvanim šećerom u vodi – 1 kafena kašičica na 100 ml).

Posted on by

Ishrana bebe od 6 meseci: Šta uvesti u ovom periodu

Ishrana bebe od 6 meseci je posebno važna. U ovom periodu intenzivnije se uvode mnoge važne namirnice.

Tokom 24 sata bebi bi trebalo dati 3-4 mlečna (podoja) i 2 nemlečna obroka. Mlečni obroci se sastoje od istih mleka kao u prethodnom mesecu, u količini od po 180-200 g. Ako beba ne uzme ove količine možete joj dodati još jedan mlečni obrok. Od ova 4 obroka, jedan je mlečna kaša, isto kao u prethodnom mesecu.

Dajte 2 cela nemlečna obroka u količini od 120-130 g. Oni se mogu sastojati od pirea od navedenih vrsta sezonskog povrća.

U obroke povrća dodajte 2 puta nedeljno 20-30 g pasiranog pilećeg, junećeg, ćurećeg, telećeg ili jagnjećeg mesa.

Uvedite kuvano žumance 2 puta nedeljno, najpre 1/4 , a zatim ½, koje ćete dodati mlečnoj kaši ili povrću.

Jednom dnevno dajte kompot od voća (120-130 g). Sveže strugano voće dajte u količini od 50-70 g. U strugano voće po potrebi dodajte šećer prokuvan u vodi.

Nastavite sa davanjem istih sokova, 2 puta dnevno po 7-8 kašičica. Izuzetak je limunov sok, koji se daje razblažen, 2 puta po 5 kašičica.

Nastavite sa davanjem AD vitamina, eventualno fluora i gvožđa, po dogovoru sa lekarom. Produžite tokom cele prve godine.

 

Ishrana bebe od 6 meseci – PRIMER JELOVNIKA

JELOVNIK 1 JELOVNIK 2 JELOVNIK 3
Dojenje na zahtev( 780 ml) Dojenje na zahtev ( 780 ml) Dojenje na zahtev(780 ml)
Doručak Doručak Doručak
2 kašike integralnog pirinča spremljenog sa majčinim mlekom 2 kašike ječmene kaše pripremljene sa majčinim mlekom 2 kašike ovsene kaše pripremljene sa majčinim mlekom
Užina Užina Užina
2 kašičice očišćenog izgnječenog putera od badema 2 kašičice oljuštene breskve 2 kašičice oljuštene jabuke
Ručak Ručak Ručak
2 kašičice mladog mesa 2 kašičice čiste jagnjetine 2 kašičice čiste teletine
Užina Užina Užina
2 kašičice očišćenog graška 2 kašičice očišćene bundeve 2 kašičice očišćenog graška
Večera Večera Večera
2 kašike integralnog pirinča pripremljenog sa majčinim mlekom 2 kašike ječmene kaše pripremljene sa majčinim mlekom 2 kašike ovsene kaše pripremljene sa majčinim mlekom
Užina Užina Užina
2 kašičice očišćene banane 2 kašičice oljuštenih suvih šljiva 2 kašičice voćnog soka

 

Prosečna hranljiva vrednost jelovnika za odojčad od 6-8 meseci
kalorijska vrednost 652 kcal
ukupne masti 37 gr
ukupni proteini 13 gr
dijetetska vlakna 2 gr
vitamin A (RAE) 516 µg
vitamin D 1 µg
vitamin E 8 mg
vitamin C 49 mg
folati (DFE) 55 µ
kalcijum 299 mg
gvožđe 3 mg
cink 2 mg
natrijum 159 mg
RAE- retinol activity equivalents; DFE-dietary folate equivalent
Posted on by

Kada uvesti kikiriki: Bebe već od četvrtog meseca treba da probaju ovu hranu

Kada uvesti kikiriki jedna je od čestih dilema. Nove preporuke iz SAD-a kažu da bebe već od četvrtog meseca života treba da unose hranu koja sadrži kikiriki.

Veliki obrt u preporukama stručnjaka za zdravlje posledica je toga što je utvrđeno da mališani koji ranije dođu u dodir sa ovom mahunarkom, imaju mnogo manje šanse da razviju alergiju na nju.

Dosad se preporučivalo da roditelji sačekaju 12. mesec života, kako bi deci dali kikiriki.

“Nadamo se da ćemo uspeti da sprečimo veliki broj slučajeva alergije na kikiriki”, rekao je dr Metju Grinhot sa Američkog koledža za alergije, astmu i imunologiju. Njega je Nacionalni institut za zdravlje angažovao da zajedno sa panelom stručnjaka napiše nove preporuke.

Bebe u visokom riziku, koje imaju ozbiljan oblik ekcema ili alergije na jaja, treba da prođu poseban pregled. Sve to pre nego što im se u ishranu uključi kikiriki.

Drugi mališani trebalo bi da dodaju tu namirnicu uz standardne kašice za bebe i to u vidu razvodnjenog putera ili flipsa.

Alergija na kikiriki predstavlja ozbiljan problem na Zapadu. Pogađa oko dva procenta dece u SAD, koji po svaku cenu moraju da izbegavaju ovu mahunarku, zbog po život opasnih reakcija njihovog imunog sistema.

Pedijatri su preporučivali da se kikiriki izbegava čak i do treće godine života. Čak kad su preporuke promenjene 2008. roditelji su iz straha od mogućih posledica sve kasnije svojoj deci davali kikiriki.

“To što je vaš ujak ili brat imao alergiju, samo je razlog više da neku namirnicu detetu date što pre”, smatra Širer, pedijatar alergolog Mont Sinaj bolnice u Njujorku.

Kada uvesti kikiriki – nove preporuke:

  • Sve bebe treba da probaju drugu čvrstu hranu, pre one koja sadrži kikiriki, kako bismo bili sigurni da su dovoljno spremne.
  • Bebe iz visokorizične grupe trebalo bi da dobiju hranu koja sadrži kikiriki već u četvrtom ili šestom mesecu života, nakon pregleda kod lekara koji bi trebalo da pokaže da li prvo probavanje ove namirnice treba da se izvede pod lekarskim nadzorom.
  • Bebe umerenog rizika, koje imaju blagi ekcem, trebalo bi da počnu da dobijaju hranu na bazi kikirikija oko šestog meseca kod kuće.
  • Izgradnja tolerancije na namirnicu zahteva da se hrana na bazi kikirikija nalazi na meniju tri puta nedeljno.
Posted on by

Beba jede brokoli: Preslatka reakcija mališana na ovo povrće (VIDEO)

Beba jede brokoli? O da, svi znamo da je to zdravo. Ipak, poznato je da mališani nisu neki ljubitelji povrća. Posebno ne “zeleniša”, a iskrena reakcija ove bebe to definitivno i dokazuje…

Kada pređu na čvrstu ishranu, bebe otkrivaju carstvo najrazličitijih ukusa, a jedna od prvih namirnica sa kojom se susreću je čuveni i kasnije vrlo omraženi – brokoli.

Beba jede brokoli

U videu, koji je za kratko vreme postao viralan, za samo 12 sekudni jedan mlišan nam je predstavio upravo sve to. Od trenutka sreće pre nego što shvati da taj novi ukus baš i nije previše privlačan, do hvatanja za glavu u stilu “šta mi se ovo dogodilo, ljudi moji”. Ipak, verujemo da je hvatanje za glavu najviše zbog saznanja da ovo nije prvi i poslednji put da se susreće sa brokolijem.

Pogledajte video i nasmejte mališanovoj slatkoj muci:

Posted on by

Ishrana bebe od 5 meseci: Recepti za mališane

Ishrana bebe od 5 meseci nije ni najmanje naivna stvar. Mali stomačići se sve intenzivnije navikavaju na hranu, sve je manje mlečnih obroka, a sve više običnih. Evo nekoliko ideja za recepte za mališane.

Supa od šargarepe

Očistite dve šargarepe, operite ih i narežite na kolutiće. U šerpu stavite šargarepu i nalijte vodom da ogrezne. Poklopite i kuvajte na laganoj vatri. Kad šargarepa omekša, sklonite je sa vatre i propasirajte ili je izmiksajte zajedno s vodom u kojoj se šargarepa kuvala, a zatim tome dodajte malo mleka (majčinog ili adaptiranog).

Kašica od šargarepe i krompira

Povrće dobro očistite i narežite na kockice. Naseckano povrće stavite da se kuva na pari. Ako nemate adekvatan lonac, možete se poslužiti ovim trikom: u običan lonac stavite cetku a u cetku naseckajte povrće. Lonac napunite vodom do ivice cetke. Poklopite i stavite da se kuva na laganoj vatri. Kad povrće omekša, iscedite ga od vode, ali ga ostavite poklopljenog još desetak minuta. Izmiksajte kuvano povrće a zatim dodajte kašiku – dve izdojenog ili adaptiranog mleka.

Kašica od jabuka i pirinčanih pahuljica

Uzmite dve jabuke, očistite ih, oljuštite i iseckajte na kockice. Stavite ih da se kuvaju u malo vode. Kad omekšaju, propasirajte ih, ali tako da smesa bude malo ređa. Tome dodajte i malo mleka. Kašu zgusnite s kašikom ili dve pirinčanih pahuljica.

Kašica od banane

Očistite zrelu bananu i skinite končiće. Izgnječite je dobro viljuškom, da u njoj ne ostane sitnih delova. Uz gnječenje, dodajte dve kašike majčinog ili adaptiranog mleka. Ukoliko vam se učini da je kašica gusta, dodajte i malo vode.

Kašica od graška

Pola kilograma zrna graška (svežeg ili zamrznutog) kuvajte u kipućoj vodi oko 20 minuta, dok ne postane sasvim mek. Procedite ga i sačuvajte tečnost u kome je kuvan. Napravite pire u procesoru za hranu ili blenderu. Zatim tu smesu procedite kroz cediljku, kako bi se ljuske zadržale u njoj. Dodajte tečnost u kome se grašak kuvao da bi se kašica proredila. Ovaj recept je zgodan za zamrzavanje. Kada ga odmrznete, dodajte u njega kašiku vode, adaptiranog ili majčinog mleka, da bi kašica bila sočnija.

Kašica od tikvica

Oljuštite tikvice i isecite ih na kolutove debljine oko 5 milimetara. Kuvajte ih na pari, dok ne postanu sasvim meke. Za to je potrebno oko 8 minuta. Dobro ih iscedite i osušite od vode, pa ih stavite u procesor za hranu. Miksujte kašicu dok ne postane sasvim glatka. Pošto su tikvice pune vode, ovoj kašici nije potrebno dodavati tečnost.

Bebi ovsene pahuljice

Kupite pakovanje ovsenih pahuljica. Obratite pažnju da ne budu instant ili aromatizovane. Sameljite pet kašika pahuljica u blenderu dok se ne pretvore u brašno. U 15 kašika kipuće vode sipajte pahuljice i kuvajte na tihoj vatri 10 minuta. Dodajte malo majčinog ili adaptiranog mleka.

Kašica od breskve

Tri zrele, meke breskve presecite na pola i izvadite košticu. Stavite ih u tiganj okrenute na dole i dodajte pola šolje vode. Kuvajte na srednjoj vatri između 10 i 12 minuta, dok ne postanu sasvim meke i dok se kožica ne odvoji. Ohladite ih i oljuštite. Stavite kuvane breskve i tečnost u kojoj su se kuvale u blender i napravite gladak pire. Ako je potrebno, dodajte još malo vode. Poslužite kašicu kada bude sasvim hladna.

Pire od krušaka

Dve zrele kruške očitite i isecite na sitne kockice. Kuvajte ih u poklopljenoj posudi dok ne postanu sasvim meke. Stavite u blender i tokom mešanja dodajte vodu u kojoj su se kuvale.

Posted on by

Šta prvo uvesti bebi: Pirinčana kaša

Šta prvo uvesti bebi i kada? Osnovno pravilo je da beba koju majka doji kreće s prehranom sa punih šest meseci. One koje su na veštačkoj ishrani, to jest, na nekoj adaptiranoj mlečnoj formuli, sa punih pet meseci. (Odstupanja se mogu javiti ukoliko su bebe ranije rođene).

Šta prvo uvesti bebi: Prvo pirinčana kaša

Prvo što bi trebalo da se uvede bebi i u jednom i u drugom slučaju to je pirinčana kaša. Neutralnog je ukusa i daje se prva da bi deca kasnije mogla lakše da prihvate i ostale vrste hrane. Dobro prokuvani pirinač se potopi u mleko. To može biti majčino ili adaptirano.

I ranije je bilo poznato da se u ishranu beba najpre uvodi povrće. Ono je neutralnije od voća i na taj način se sprečava da se beba navikne na slatki ukus. Međutim, neki pedijatri i danas savetuju najpre jabuku, pa šargarepu, pa bananu. To nije najbolje rešenje. Valjalo bi ići ovim redom: krompir, šargarepa, zatim tikvica, a onda se detetu mogu dati i kelj, karfiol i keleraba.

Bitno je napomenuti da se ove vrste hrane ne uvode odjednom, nego najpre jedna vrsta hrane. Onda se sačeka dva-tri dana, pa se zatim uvodi sledeće povrće i tako redom. Takođe je veoma važno naglasiti da mama mora svako od ovih povrća da uvodi u ishranu bebe posebno. Ne treba smiksati dve, tri vrste hrane u istu kašicu da eventualno ne bi došlo do neke alergijske reakcije.

 

Posted on by

Majčino mleko: 30 dobrih razloga zašto bi trebalo dojiti bebu

Majčino mleko je sinonim za nešto zdravo. Dojenje se nekada podrazumevalo. Danas majke imaju veću mogućnost izbora. Zašto bi trebalo dojiti bebu?

1. Majčino mleko je jedinstveng sastava i nemoguće ga je proizvesti veštačkim putem.

2. Zadovoljava sve metaboličke potrebe deteta.

3. Ono je više od hrane- to je imunološki aktivna materija!

4. Ovo mleko je najbolja zaštita od infekcija.

5. Dojena deca su manje podložna nastanku alergija.

6. Dojenje stvara posebnu emocionalnu vezu između majke i deteta.

7. Besplatno je!

8. Uvek je idealne temperature!

9. Dojenje pomaže da se materica brže skupi nakon porođaja.

10. Majke koje doje brže mršave nakon porođaja.

11. Dojena deca ne obolevaju od Kronove bolesti.

12. Adaptirano mleko povećava rizik od pojave šećerne bolesti.

13. Manje su izložena infekcijama mokraćnog sistema.

14. Kod dojene dece organi za varenje su manje podložni infekciji.

15. Dojena deca su manje izložena infekcijama disajnih organa.

16. Majčino mleko smanjuje rizik od astme.

17. Adaptirano mleko povećava rizik od ušnih infekcija.

18. Dojenje štiti decu od bakteriskog meningitisa.

19. Majčino mleko smanjuje šansu od reumatskog artritisa u mladosti.

20. Dojena dece imaju manje šanse da će oboleti od Hočkinsove bolesti

21. Majčino mleko sprečava razvoj nepravilnosti vida kod deteta.

22. Žene koje doje ređe obolevaju od osteoporoze.

23. Majčino mleko deluje umirujuće na creva.

24. Deca koja nisu dojena sklonija su gojaznosti u kasnijem životu.

25. Dojenje zadovoljava dečje emocionalne potrebe.

26. Majke koje ne doje češće obolevaju od raka dojke.

27. Ženska deca koja nisu dojena majčinim mlekom češće obolevaju od raka dojke.

28. Dojenje je jednostavnije od hranjenja na flašicu.

29. Majčino mleko uvek ima pravilan i prilagođen odnos masti, proteina i šećera i ukusnije je od veštačkog mleka.

30. Bez flašica, cucli, kutija… Dojenje ne stvara nikakav odpadni materijal!