Posted on

ČOKOLADNA TORTA ZA DIJABETIČARE: Jednostavna, a zdrava (RECEPT)

Čokoladna torta je san svih ljubitelja čokolade, a oni koji pate od dijabetesa moraju biti veoma oprezni kad su u pitanju sastojci.

Ako koristite ove namirnice, možete tortu poslužiti i dijabetičarima: Za koru 150 gr čokolade za dijabetičare, 200 gr putera, 4 krupna jajeta, 8 kašika toplog mleka, 2 kašike kakao praha, 2 kašičice kafe i četvrtina kašičice soli, 200 gr mlevenog badema i 2 kašičice zaslađivača.

Za koru, umutite 4 žumanca sa 2 kašičice zaslađivača, dodajte 200 gr mlevenog badema pomešanog sa 2 kašike kakao praha. 150 gr čokolade otopite sa 200 gr putera u mikrotalasnoj rerni, pa dodajte 2 kašičice mlevene kafe i 8 kašika mlakog mleka. Ovu smesu polako dodajte testu i na kraju umešajte sneg od 4 belanca. Pecite kao jednu ili dve kore (20 minuta po kori).

Za fil otopite 200 gr čokolade za dijabetičare u mikrotalasnoj rerni pa dodajte 50 grama omekšalog putera. Kad se prohladi, dodajte 200 gr kisele pavlake i 1 kašičicu ekstrakta vanile pa dobro umutite i ostavite da se ohladi.

Filujte tortu i ukrasite po želji.

Posted on

OVAKO SE PRAVILNO KORISTI LANENO I ČIJA SEME: Podstiče mršavljenje i ubrzava metabolizam

Laneno seme i čija, tačnije njihove semenke, dobar su izvor omega-3 masnih kiselina, a postoje dva načina na koja treba da ih upotrebite, piše Lovesensa.

Budući da sadrže 30 posto vlakana, od čega su četvrtina vlakana gume rastvorive u vodi, ove semenke u dodiru sa vodom stvaraju gusti gel koji pomaže kod hronične konstipacije ili trenutne konstipacije uzrokovane nekim specifičnim razlogom (trudnoća, duže putovanje i sl.). Jednu kašiku celih semenki prelijte sa 100 ml vode i ostavite da ih potopljene tokom noći pa ujutro, nakon buđenja, popijte sav sadržaj – i semenke i gel koji se stvorio oko njih. Ako ih na ovaj način uzimate svakodnevno, praktičnije je da odjednom potopite nekoliko kašika pa ih tako čuvate u tegli u frižideru i iskoristite u roku od nedelju dana. Ovaj preparat pomaže da varenje postane efikasnije i ubrzava metabolizam, a samim tim podstiče i proces mršavljenja.

Zbog tvrde opne nemoguće ih je sažvakati pa je mlevenje sirovih semenki u prah ili miksiranje u blenderu potopljenih semenki čije i lana u omiljenom smutiju izvrstan način da osiguramo efikasnu apsorpciju hranljivih sastojaka tokom varenja. Nikad ne kupujte već samlevene semenke lana i čije jer stajanjem gube hranljivost i lako užegnu. Sameljite samo nekoliko kašika odjednom, a višak čuvajte u frižideru i iskoristite u roku od nekoliko dana.

Centar za pravilnu ishranu/Kurir

Posted on

NE VEŽBAJTE UZALUD: Četiri najčešće greške koje pravimo nakon treninga

Mnogima od nas neretko se potkradu greške, koje pravimo nakon treninga, a koje trud uložen u vežbanje čine gotovo uzaludnim.

Ovo su najčešće greške koje pravimo nakon treninga:

  • Zaboravljate na istezanje

Nakon treninga, svi mišići su prilično napeti, pa je istezanje neizostavan korak, kako bismo svoje telo pripremili za svakodnevne aktivnosti. Nakon istezanja, mišići se opuštaju i povećava se fleksibilnost tela, pa na ovaj način redukujemo mogućnost upale mišića, koja bi se sutradan mogla javiti.

  • Jedete odmah nakon treninga

Trebalo bi da svom organizmu date vremena da uspostavi normalne funkcije, nakon treninga, pa da tek onda sebi priuštite zdrav, proteinski obrok, koji će pomoći u izgradnji vaših mišića i ubrzanom sagorevanju masti. Idealno vreme za obrok nakon treninga je nekih 30 minuta nakon što ste završili sa vežbanjem.

  • Ne pijete dovoljno vode

Tokom treninga naše telo gubi mnogo tečnosti, zato je hidratacija organizma, jedan od najbitnijih koraka nakon treninga, a mnogi od nas na to zaborave. Ako pijete dovoljnu količinu vode svakog dana, fleksibilnost vaših mišića se povećava, pa će vam biti mnogo lakše da se pripremite za svaki novi trening.

  • Ne spavate dovoljno

Telu je potreban odmor kako bi dopunilo energiju i izgradilo mišiće. Nedostatak sna odraziće se na vašu snagu i nećete moći efikasno da vežbate.

Izvor: Lepota&Zdravlje.rs

Posted on

Zašto neki ljudi mogu mnogo da jedu, a ne goje se?

Zašto neki ljudi mogu mnogo da jedu, a ne goje se? Sigurno ste se zapitali ovo bar jednom ukoliko spadate u grupu onih koji su potencijalno gojazni.

– Lako je njemu, a ja čim pojedem nešto, odmah mi se zalepi – jedna je od rečenica kada ljudi opisuju prijatelje koji bezmalo isprazne frižider i ne ugoje se ni gram.

Najnovije naučno istraživanje kaže da ima istine u tome.

Biti mršav izgleda da nije samo pitanje zdrave ishrane, već i genetike. Naučnici su otkrili određene genetske regije koje omogućavaju nekim ljudima da budu mršavi. Međunarodni tim, koji je svoje istraživanje objavio u časopisu “PLOS dženetiks” (PLOS Genetics), smatra da su za vitak stas nekih ljudi više zaslužni geni, nego li obraćanje pažnje na ishranu.

Iako su proteklih godina naučnici pronašli stotine različitih genetskih promena, koje povećavaju šansu da ljudi postanu gojazni, mnogo manje pažnje bilo je usmereno na potragu za genima čiji je efekat potpuno suprotan.

Ovaj put, stručnjaci su uporedili uzorke DNK od 1.600 osoba u Velikoj Britaniji sa indeksom telesne mase ispod 18 sa uzorcima 2.000 izuzetno gojaznih ljudi i 10.400 ljudi uobičajene mase. Uzimani su u obzir detaljno popunjeni upitnici, u kojima su ispitanici morali da daju informacije o svom stilu života i potencijalnim poremećajima u ishrani.

Tako je otkriveno da gojazni ljudi vrlo često poseduju gene povezane sa viškom kilograma. Sa druge strane, vitki ljudi su imali vrlo malo pomenutih gena, ali su imali promene u genetskih regijama koje se povezuju sa zdravom mršavošću.

Vođa istraživanja profesor Sadaf Faruki, sa Univerziteta Kembridž, pozvao je ljude da manje osuđuju gojazne ljude.

– Ova studija pokazala je po prvi put da zdravi mršavi ljudi su često takvi zato što su manje opterećeni lošim genima koji su povezani sa gojaznošću, a ne zato što su moralno superiorniji ili imaju snažniju volju, kako često vole da ističu – ističe Faruki.

Ipak, stručnjaci ističu da uprkos ovim zaključcima na stanje tela umnogome i dalje utiču način života, ishrana, stomačna flora i fizička aktivnost.

Izvor: RTS

Posted on

Jedna kašika ovog džema dnevno jača imunitet

Za vreme hladnih dana, kada je čovek najviše podložan prehladama i drugim virusnim infekcijama, neophodno je voditi računa o svom zdravlju. Za to je, na sve načine, potrebno ojačavati svoj imuni sistem.

Ova poslastica će vam pomoći da osnažite svoje i zdravlje svojih najbližih.

Sastojci: 1 srednji koren đumbira, 3 limuna, 500 g meda.

Priprema: Limun operite, isecite na kockice i isitnite pomoću blendera ili secka. Đumbir oljuštite i sitno izrendajte. Sjedinite limun i đumbir i prelijte medom. Smesu dobro promešajte i sipajte u litarsku teglu.

Ovaj džem ne zahteva termičku obradu. Možete ga čuvati prilično dugo, zahvaljujući konzervirajućim svojstvima meda. Džem možete dodavati u čaj, mazati na hleb ili jednostavno uzimajte svaki dan po 1 supenu kašiku.

Budite sigurni da je ovo jedan od najboljih prirodnih načina za jačanje vašeg iimuniteta u vreme zimske sezone.

Centar za pravilnu ishranu/Prva

Posted on

Zašto je kupus zdrav

U ishrani odraslih i dece obavezni su vitamini B-grupe, vitamini C i E, kao i magnezijum i kalcijum

Vitamini B-grupe

Obezbeđuju normalno funkcionisanje imunološkog i nervnog sistema, doprinose zdravlju kože i sluzokože, poboljšavaju metabolizam, kao i sintezu eritrocita.

Ima ih u lisnatom zelenom povrću, poput spanaća, brokolija, a dobar izvor su i žitarice, kikiriki i grašak.

Vitamin E

U pitanju je moćni prirodni antioksidant koji igra značajnu ulogu u prevenciji mnogih oboljenja i u održavanju zdravlja kože.

Prirodni izvori su žitarice, spanać i ostalo lisnato povrće poput brokolija i kupusa. Ima ga i u kiviju, avokadu, bademima, lešnicima, kao i u nezagrejanim biljnim uljima.

Vitamin C

Povećava otpornost organizma prema virusnim i bakterijskim infekcijama. Ljudski organizam nema sposobnost sinteze vitamina C, te ga moramo unositi hranom.

Bogati izvori ovog vitamina su kivi, limun, pomorandža, kupus i paprika.

Magnezijum

Mineral koji utiče na funkcije nerava i mozga. Dobro deluje i na rad srca, digestivni sistem i sprečava taloženje kalcijuma u organizmu i time stvaranje kamena u bubrezima. Blagotvoran je i u situacijama stresa.

Prirodni izvor je u lisnatom povrću, smokvi, limunu, grejpu, kukuruzu, grašku, bademima i jabukama.

Kalcijum

Ima ulogu u nervnoj provodljivosti i mišićnim funkcijama, sastavni je deo koštanog sistema i igra bitnu ulogu u imunom odgovoru organizma.

Sadrže ga semenke suncokreta, kelj, brokoli, spanać i ostalo zeleno lisnato povrće, beli luk, grašak, boranija, pasulj, orasi, badem i lešnici.

Centar za pravilnu ishranu/Kurir

Posted on

Organsko (ni)je zdravije

Poslednjih nekoliko godina o organskoj hrani pričaju svi – od nutricionista, preko fitnes trenera, do slavnih ličnosti. I dok jedni misle da je organska hrana budućnost, drugi tvrde da je reč o još jednom pomodnom hiru. Prosečan potrošač rafove sa organskim namirnicama mahom zaobilazi jer su one tri do četiri puta skuplje od konvencionalne alternative.

Ali čak i onaj potrošač koji poželi da kupi organsku namirnicu je zbunjen. Da li je organsko bolje od konvencionalnog? Kako ga prepoznati? Zašto mora da bude toliko skupo? Odgovore na ova pitanja potražili smo od prof. dr Sonje Radaković, načelnice Sektora za preventivnu medicinu VMA. Prema rečima sagovornice “Života plus”, intenzivna poljoprivreda kojom mora da se obezbedi hrana za sve veći broj stanovnika Zemlje, nije moguća bez primene veštačkih dodataka.

– Sadržaj rezidua, odnosno ostataka sredstava za zaštitu bilja, hormona, antibiotika, pesticida, sredstava za brže sazrevanje, za sprečavanje klijanja i drugih hemikalija regulisan je pravilnicama koji propisuju gornje granice dozvoljenih koncentracija u gotovom proizvodu. Granice su postavljene tako da uobičajenim unosom hrane jedna osoba u periodu od godinu dana u svoj organizam ne može da unese količine koje joj na bilo koji način mogu oštetiti zdravlje. Naravno, kako nauka napreduje, granice se mogu pooštravati ili ublažavati – kaže prof. dr Sonja Radaković.

Bez hemikalija

S druge strane, organsko gajenje biljaka zahteva zemljište na kom nisu primenjivani konvencionalni preparati, objašnjava naša sagovornica. Konverzija zemljišta iz konvencionalnog u ono pogodno za organski uzgoj traje između jedne i tri godine, u zavisnosti od kulture. Ne smeju se gajiti genetske izmenjene biljke, a mogu se koristiti isključivo preparati sertifikovani za organski uzgoj.

– Kad su u pitanju meso, mleko i jaja, životinje moraju da se hrane na prirodan način, na primer ispašom na livadi gde nisu korišćene hemikalije, dok koštano brašno i druge komercijalne mešavine nisu dozvoljene. Ovakav način proizvodnje smanjuje prinos, a povećava potrebu za ljudskim radom (okopavanje, čupanje korova, obezbeđenje prirodnog sena) što u konačnom ishodu uvećava cenu proizvoda. Ovi proizvodi ne bi trebalo da sadrže nikakve veštačke dodatke, odnosno rezidue i to ih razlikuje od konvencionalno gajenih proizvoda. Naravno, ni u organskoj proizvodnji hrane ne mogu se isključiti baš svi nepovoljni činioci životne sredine, na primer zagađivači u vazduhu, padavinama – kaže prof. dr Sonja Radaković.

Da li se onda može reći da je organska hrana zdravija? Naučnici sa Stenforda došli su do podataka da organska hrana nema bolji nutritivni sastav nego obična. Organski paradajz, na primer, nije imao više kalijuma nego običan. Ali, druge studije, recimo ona sa Univerziteta u Vašingtonu, tvrde suprotno – zaključile su da organske jagode imaju više vitamina C nego obične. I kome onda verovati?

– Organski proizvedene namirnice jesu u nesumnjivoj prednosti jer ne sadrže dodatne hemikalije. Međutim, zbog toga što se u organskoj proizvodnji izostavlja obogaćivanje zemljišta, moguće je da namirnice sadrže manje ne samo rezidua sredstava za zaštitu, već i nekih minerala koje biljka unosi iz zemljišta. Drugim rečima, nutritivna vrednost ovako dobijenih namirnica pod većim je uticajem kvaliteta samog zemljišta, klimatskih i drugih činilaca. Neophodno je zaista dobro poznavati osobine samog zemljišta kako bi se na njemu gajile pogodne kulture. Autohtone sorte su najpogodnije za organsku proizvodnju na jednom području usled prirodne otpornosti datim uslovima. Nažalost, usled predominacije hibridnih sorti, većina autohtonih sorti biljaka i autohtonih rasa životinja vremenom su se izgubile – upozorava prof. dr Sonja Radaković.

Prevare su moguće

Istraživanja pokazuju da nalepnica “organsko” i te kako utiče na potrošače koji smatraju da je taj proizvod zdraviji, bolji, kvalitetniji, pa i ukusniji. Ali kad je u pitanju ova poslednja kategorija, prosečan potrošač, pokazuju istraživanja, ne može da po ukusu razlikuje organski i običan proizvod. Zato je i važno eliminisati bilo kakve prevare u ovoj oblasti.

– Organski proizvedene namirnice moraju da imaju sertifikat koji izdaje ovlašćena institucija. Usled navedenih specifičnosti u proizvodnji, organski proizvod je često manji ili nepravilnijeg oblika. U proceni je, ipak, bolje se osloniti na sertifikat jer postoje falsifikati – neki poljoprivrednici gaje povrće i voće na konvencionalan način, a zbog više cene, manje i neuglednije primerke proglase za organski gajene. U zapadnoj Evropi razvijena je neposrednija komunikacija između proizvođača i potrošača tako da porodice ugovaraju nedeljno snabdevanje namirnicama direktno sa registrovanim gazdinstvima čime se gradi i jača poverenje – kaže prof. dr Sonja Radaković.

Ako je za utehu onima koji ne mogu da priušte organsku hranu, naša sagovornica ističe da konvencionalni način proizvodnje namirnica, ukoliko se poštuju propisi o upotrebi hemijskih sredstava, ne šteti zdravlju, a ukoliko je ishrana planirana prema važećim pravilima, organizam će uneti sve potrebne nutrijente.

– Do sada su objavljeni rezultati samo jedne studije koja je u toku 20 godina pratila zdravstveno stanje porodica koje su se hranile konvencionalno ili organski i nisu uočene znatne razlike u kvalitetu života, učestalosti obolevanja i dužini života. Ali, osim direktnog uticaja na zdravlje pojedinca, organska proizvodnja donosi ogromnu dobrobit za životnu sredinu. Pažljivim postupanjem sa zemljištem, biljkama i životinjama znatno se doprinosi rasterećenju životne sredine, poboljšanju kvaliteta vode za piće i vazduha – kaže naša sagovornica.

NE MOŽE JEFTINIJE

Kad je reč o našem tržištu, iz Privredne komore Srbije poručuju da potrošači mogu da budu sigurni da je proizvod sa organskom oznakom zaista proizveden po svim pravilima organske proizvodnje. Na pitanje da li ovi proizvodi mogu da budu jeftiniji, u PKS odgovaraju odrično. Kako kažu, proizvođači u našoj zemlji imaju male subvencije, pa ne mogu da budu konkurentni, dok na primer u zemljama Evropske unije subvencije za organsku proizvodnju iznose više od 300 evra po hektaru.

SMRZNUTE MALINE NAJPOPULARNIJE

Proizvodnja organske hrane u našoj zemlji ima tendenciju rasta, pokazuju podaci Službe za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije. U 2011. godini ukupna površina pod organskom proizvodnjom bila je 6.335 hektara, a 2017. godine duplo više, tačnije 13.423 hektara. Broj proizvođača je porastao sa 213 iz 2011. godine na 434 u 2017. I broj kooperanata, onih koji sarađuju sa glavnim proizvođačima raste, pa je prošle godine iznosio 5.719. Nažalost ili na sreću, veliki deo organske hrane odlazi iz zemlje. Najviše se izvozilo u zemlje Evropske unije, najpre u Nemačku, Holandiju i Italiju, a ukupan izvoz je prošle godine povećan za 22 odsto. Na prvom mestu su smrznute maline koje su izvezene u vrednosti od 12,7 miliona evra, slede smrznute kupine (1,9 miliona evra) i smrznute višnje (1,1 milion). Od prerađevina, najzastupljeniji je koncentrat jabuke (1,9 miliona evra).

Centar za pravilnu ishanu/Novosti

Posted on

Držite pritisak na normali

ZA regulisanje krvnog pritiska neophodna je kontrola unosa hrane i pića. Hipertenzija se tumači kao bolest lošeg stila života, pa se odricanje od loših navika smatra najboljom prevencijom.

Za hipertenzičare postoji specifična dijeta koja traži strpljenje i ako se primenjuje striktno, moći ćete da uživate u hrani, nećete oskudevati u raznovrsnim namirnicama, izgubićete kilograme viška, a pritisak neće oscilirati.

Važno je potpuno izbaciti iz ishrane suhomesnate proizvode, supe iz kesice i konzervirano povrće. Ne bi trebalo jesti prženo, pohovano, masno, proizvode napravljene sa praškom za pecivo i sodom bikarbonom, jer su to alkaloidi koji podižu pritisak.

Pacijentima sa hipertenzijom poznato je da treba da izbegavaju natrijum i so. Umesto soli upotrebljavajte začine poput peršuna, mirođije, celera.

Lekari preporučuju osobama kod kojih postoji predispozicija za hipertenziju da jedu barem dva puta dnevno mlečne proizvode bez masnoće, četiri puta dnevno voće ili povrće. Sastojci koji su odgovorni za povoljne učinke su omega 3 masne kiseline, kojih ima u skuši, lososu, tunjevini..

Tri obroka: doručak i dve užine svakog dana su isti.

DORUČAK I UŽINE

Doručak: dva nemasna jogurta, neslani hleb (40 g) i marmelada bez šećera (15 g), ili obrano mleko (dva dl) i pet integralnih krekera

Prepodnevna užina: obrano mleko (jedan dl) i voće (150 g), ili neslani hleb (20 g) sa belim neslanim sirom (30 g)

Popodnevna užina: jedna čaša nemasnog jogurta, ili beli neslani sir (30 g)

PRVI DAN

Ručak: makarone sa origanom (35 g), teleći hamburger (80 g) sa zelenom salatom i paradajzom (po 100 g), jabuka (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: grilovano povrće – plavi patlidžan, tikvice, paprika i luk (110 g od svakog), nesoljena ćuretina sa roštilja (90 g), kruška (200 g) i neslani hleb (40 g)

DRUGI DAN

Ručak: grilovane špargle (100 g), bareni pirinač (35 g) sa dva jajeta, i neslani hleb (40 g)

Večera: oslić (100 g) sa krompirom (120 g) i lukom (100 g) iz rerne, pomorandža (200 g) i neslani hleb (40 g)

TREĆI DAN

Ručak: bareni krompir (120 g) sa prazilukom (100 g), pastrmka sa roštilja (90 g) sa origanom, jabuka (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: sok od pasirane šargarepe (125 g) i paradajza (150 g), svinjska krmenadla (100 g) sa roštilja sa crnim biberom, kivi (200 g) i neslani hleb (40 g)

ČETVRTI DAN

Ručak: sočivo (45 g) sa piletinom (80 g) i varivom od paradajza (75 g), šargarepe (75 g) i paprike (75 g), pomorandža (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: zelena salata (150 g), teletina (100 g) sa krompirom (120 g), kruška (200 g) i neslani hleb (40 g)

PETI DAN

Ručak: bareni svinjski file (70 g), bareni pirinač (35 g), šargarepa (150 g) i pečurke (150 g), pomorandža (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: salata od paradajza (250 g) i krastavca (200 g), oslić sa roštilja 100 g, sa zelenom paprikom (200 g), jabuka (200 g) i neslani hleb (40 g)

 

 

Centar za pravilnu ishanu/Novosti

Posted on

Hleb bez kvasca

Hleb bez kvasca, praška za pecivo i sode bikarbone može biti podjednako ukusan kao i mnogi drugi.

Potrebno vam je:

1 kg integralnog brašna (najbolje je da kombinujete pšenično, kukuruzno, ječmeno, ražano, heljdino),

1 supena kašika soli,

0,8 dl vruće (meke) vode.

Opciono: 2-3 kašičice semenki po izboru (lan, suncokret, bundeva, susam).

U većoj posudi pomešajte brašno i semenke ako želite. Dobro promešajte pa sipajte vodu u koju ste prethodno razmutili so. Ponovo sve dobro promešajte varjačom. Ako želite da testo još više naraste, možete dodati prstohvat šećera ili kašičicu maslinovog ulja. Pošto ste testo dobro promešali, preko posude stavite providnu foliju i ostavite da odstoji najmanje šest sati, a najbolje da hleb zamesite uveče i ujutru ispečete. Naraslo testo ne morate da premesite, već ga samo oblikujte i stavite u podmazan pleh. Pecite u zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 70-80 minuta. Isecite hleb pošto se ohladi, jer se vruće integralno brašno lepi za nož. Čuvajte ga u platnenoj ili plastičnoj zatvorenoj kesici i biće danima svež i ukusan.

 

Centar za pravilnu ishanu/Novosti

Posted on

Napravite ovaj napitak i pobedite viruse

Sezona prehlada i virusa je pred nama, ali uz ovaj napitak možete biti sigurni da će vaš imunitet biti spreman da vas odbrani od svih bolesti.

Pravi se veoma lako, a evo i recepta.

Sastojci:

koren đumbira

3-4 karanfilića

cimet

1 limun

med

4 dl vode

Priprema:

Oljuštite đumbir i narendajte ga, pa zajedno s karanfilićima i cimetom stavite u hladnu vodu i stavite da se kuva na laganoj vatri desetak minuta.

Sklonite s vatre, poklopite i ostavite još 20 minuta da odstoji.

Sipajte u šolje, po želji zasladite medom i iscedite malo limuna.

Pijte toplo.

Osetićete kako vam đumbir greje telo, otvara sinuse i pojačava cirkulaciju.

Centar za pravilnu ishranu / Super žena B92