Posted on

Keksići od lešnika

Keksići od lešnika su zgodno rešenje za doručak, užinu, a uvek ih možete i poneti sa sobom. Zdravi su i istovremeno veoma ukusni.

Potrebni sastojci
100g lešnika
Stevija zaslađivača po želji
40g kokosovog brašna ili kokosovog proteina
1 jaje
60g maslaca
30g čokolade sa preko 70% kakao udela

Keksići od lešnika priprema

Maslac i steviju mikserom pomešati sa jajetom. Dodati sitno izmlevene lešnike i kokosovo brašno (ili još bolje kokosov protein). Čokoladu usitiniti u male deliće poput mrvica i takođe dodati u smesu. Celu smesu sjediniti, umotati u foliju i staviti u frižider na otprilike sat vremena.

Nakon sat vremena izvaditi smesu iz frižidera i napraviti kuglice. Peći na 180°C oko 15 minuta. Ovaj recept je dovoljan za pripremu 15-ak keksića.

Svaki od keksića sadrži oko 3g ugljenih hidrata, što je jako malo. Uz to, priprema je jako jednostavna a ukus sjajan.

Posted on

Nutritivna svojstva lešnika

I pored toga što lešnik sadrži veći udeo masti i kalorija od nekih drugih zdravih namirnica, pravilna raspoređene porcije vam mogu obezbediti potrebnu količinu nutrijenata, bez dobijanja na težini.

100 grama lešnika sadrži:

176 kalorija
4.7 g ugljenih-hirata
4.2 g proteina
17 g masti
2.7 g vlakana
17 mg mangana
0.5 mg bakra
4.2 mg vitamina E
0.2 mg tiamina
45.6 mg magnezijuma
0.2 mg vitamina B6
31.6 g folata
81.2 mg fosfora
1.3 mg gvožđa
4 g vitamina K
190 mg potasijuma
0.7 mg cinka

Lešnici takođe sadrže udeo vitamina C, njacina i kalcijuma.

Posted on

Lešnik i zdravlje: Najveći benefiti po naš organizam

Lešnik i zdravlje su usko povezani iako mnogi od nas toga nisu svesni. Zdravstvene prednosti lešnika su mnoge i svakako možete imati samo koristi od konzumacije ove namirnice na svakodnevnom nivou, a posebno se preporučuje ako imate neke od sledećih zdravstvenih problema.

1. Koristan u borbi protiv bolesti srca

Lešnik je bogat različitim mineralima i vitaminima korisnim u borbi protiv različitih bolesti srca, a pre svega zbog toga što sadrži monozasićene masne kiseline koje služe da redukuju količinu lošeg holeterola i povećaju količinu dobrog holesterola u krvi.

Studije su pokazale da redovna konzumacija lešnika rezultira u snižavanju holesterola, redukciji upalnih procesa i smanjenju količine lipida u krvi. Takođe, zbog većeg udela magnezijuma, u stanju je da izbalansira količinu kalcijuma i potasijuma, i ključan je za regulaciju krvnog pritiska.

2. Reguliše simptome dijabetesa

Ako ste dijabetičar i pravite svoj plan ishrane, važno je da odaberete monozasićene masti umesto trans ili zasićenih masti. Lešnici su odličan izvor ovih “dobrih” masti, a i odličan su način da obezbedite benefite dobrih masti, bez gojenja.

Pokazano je da su dijabetičari koji su uveli lešnike u svoju ishranu, iskusili niži nivo holesterola kao i smanjenu količinu lipida u krvi. Pošto pojačava intoleranciju na glukozu, automatski pomaže i u generalnoj borbi protiv dijabetesa. Pošto su bogati magnezijumom, pokazalo se da smanjuju rizik od dobijanja dijabetesa.

3. Bogat je antioksidansima

Antioksidansi prisutni u lešniku su odlični u borbi protiv slobodnih radikala u telu i sprečavanju različitih bolesti, i smanjenju rizika od raka i bolesti srca. Pošto je bogat vitaminom E, usporava starenje i reguliše upalne procese. Da biste najbolje iskoristili antioksidanse koje lešnik može da ponudi, onda je najbolje da ga ne ljuštite prilikom konzumacije.

4. Poboljšava rad mozga

Lešnici imaju visok sadržaj elemenata koji su korisni u poboljšanju sveukupnog rada mozga i kognitivnih funkcija, ali i u sprečavanju nastanka degerativnih bolesti kasnije u životu. Zbog visokog udela vitamina E, koristan je u tretiranju bolesti starih ljudi, odnosno Alchajmerove bolesti, demencije ili Parkinsonove bolesti.

Veći udeo tiamina i masnih kiselina pomaže u borbi protiv depresije, i održavaju rad nervnog sistema. Kao deo ishrane, lešnik je u stanju da poboljša pamćenje i spreči ankcioznost, a takođe se preporučuje trudnicama, pošto pomaže u razvoju kičme i mozga kod fetusa.

5. Smanjuje rizik od pojave raka

Upravo zbog već pomenutog visookog sadržaja antiksidanasa je i koristan i kao sredstvo koje smanjuje rizik od pojave raka, ali i u borbi protiv raka. Vitamin E je opet glavni odgovoran za ovu prednost, pošto je dokazano da smanjuje rizik od pojave raka prostate, dojke, debelog creva i pluća, ali i raznih mutacija i tumora.

Vitamin E se često dodaje i kao suplement u lekovima koji se koriste prilikom hemoterapije.

6. Odličan je u borbi protiv gojaznosti

Lešnici predstavlaju odličan stimulans koji doprinosi generalnom zdravlju telesnog metabolizma. Tijamin je najkorisniji sastojak po ovom pitanju, zato što pomaže u konverziji ugljenih-hidrata u glukozu, koja predstavlja glavni izvor energije kako bi telo pravilno funkcionisalo.

Tiamin takođe učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, koja su takođe optimalna u održavanju stabilnog nivoa energije kojim raspolažemo. Veliki udeo proteina, vlakana i zdravih masti obezbeđuje osećaj sitosti, što sprečava prejedanje, i dobijanje na težini samim tim.

7. Doprinosi opštem zdravlju tena i kose

Vitamin E u lešniku obezbeđuje potrebnu vlažnost i elastičnost neophodne za zdravlje kose i kože. Njegova antioksidantna svojstva štite od štete nastale od pod uticajem UV zračenja i dima od cigara, kao i drugim stvarima koje mogu rezultirati rakom kože i preranim starenjem.

Zbog svoje sposobnosti da regeneriše ćelije, vitamin E se pokazao kao odličan u tretiranju ožiljaka, akni i bora, ali i u opštem poboljšanju cirkulacije i smanjenju upalnih procesa.

Izvor: Smartfit.rs

Posted on

Izbegavajte dijete: Trenirajte i jedite

Izbegavajte dijete je rečenica koju će izgovoriti gotovo svaki lekar. Svi koji treniraju su na svoj način sportisti, a upravo se sportistima preporučuje: trenirajte i jedite, izbegavajte dijete. Trostruka olimpijka Lolo Džons rekla je ”Sportisti jedu i treniraju, oni ne praktikuju dijete i vežbanje”. Ovo znači da je imperativ da svom telu pružite pravo ”gorivo” odgovarajućim nutrijentima kako bi dalo najbolje rezultate, što ne isključuje kako proteine, tako ni šećer.

Ako redovno trenirate, verovatno treba i da jedete više. Možda ovo ne važi za sve, a to se saznaje samo osluškivanjem potreba sopstvenog tela, a ne praćenjem rigoroznih dijeta,iako ne odgovaraju vašem telu. Dakle, trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, a uz to probajte da primenite sledeće savete.

Jak trening = jedite više

Svako ko se profesionalno bavi sportom i trenira nekoliko sati dnevno, posebno ako je reč o plivanju, može da primeti da je stalno gladan. To je potpuno normalno, jer telo konstantno sagoreva kalorije. Zato se i savetuje svima koji treniraju: trenirajte i jedite, izbegavajte dijete.

Većina ljudi ipak misli da će dobiti na kilaži ukoliko jede više, ali to nije tačno. Kada jedete više, imaćete i više snage i energije i lakše ćete se oporaviti od treninga. Jedite na tri sata i unosite nutrijente koji vam odgovaraju. Samo trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, i videćete samo pozitivne promene.

Jedite kvalitetnu hranu

Često se dešava da ljudi veruju kako je izbacivanje ugljenih hidrata dobra ideja, pa izbacuju različite namirnice iz svog menija. Ne radite to, trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, jer u suprotnom možete osetiti i ozbiljnije posledice.

Ugljeni hidrati su energija i konzumiranje namirnica poput smeđeg pirinča, kinoe, slatkog krompira, žitarica i hleba od celog zrna, kao i testenina od celog zrna, treba da se podrazumeva. S obzirom na to da i šećer spada u ugljene hidrate, nemojte se libiti da pojedete nešto slatko u umerenim količinama. Trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, i slobodno se zasladite.

Proteini su grupa namirnica koje su svakako poželjne za aktivne vežbače. Neophodni su telu jer pomažu u izgradnji mišića, a zahvaljujući tome što duže ostaju u telu, duže ćete i biti siti. Zato uključite piletinu, ribu, pasulj, orašaste plodove, grčki jogurt i orahovo ulje u ishranu, trenirajte i jedite, izbegavajte dijete.

Grickalice, grickalice, grickalice

Kako biste jeli na svaka tri sata kad naporno vežbate, važno je da – grickate, a ko to ne voli? Uzmite švapski sir, bademe (ili bilo šta od orašastog voća), grčki jogurt, proteinski šejk, tost sa orašastim namazom, a možete iskoristiti priliku da pojedete i nešto slatko. Primetićete da kombinovanjem različitih namirnica možete da postignete veliki uspeh.

Centar za pravilnu ishranu/B92

Posted on

Brzina hoda i bolesti srca – u kakvoj su vezi?

Brzina hoda i bolesti srca su u vezi, ali kakvoj? Naučnici su na temelju pitanja koliko brzo ljudi hodaju uspeli da predvide kolike su im šanse da obole od srčanih bolesti. Ukoliko hodate brzo, šanse su vam manje.

Odrasli sredovečni ljudi koji su rekli da hodaju sporije imaju dva puta veće šanse da umru od srčanih bolesti u poređenju s onima koji su rekli da hodaju brže. Istraživanjem je analizirano zdravstveno stanje više od 420.000 odraslih ljudi u Velikoj Britaniji koje su pratili šest godina.

Niko od njih nije imao srčanih problema kada je započelo istraživanje.

Tokom trajanja istraživanja oko 8.600 ispitanika je umrlo, a od njih je 1.650 umrlo upravo od srčanih bolesti. Prednjačili su, naravno, oni koji su hodali sporo u tih šest godina istraživanja. Rizik je bio veći za one s niskim indeksom telesne mase, što znači da su tokom godina izgubili mišićnu masu.

Učesnike su pitali da objasne kojim tempom hodaju, a opcije su: sporo, prosečno i brzo. Ispitana je i njihova fizička kondicija raznim vežbama u laboratoriji.

Istraživanjem je isto tako zaključeno da je vežbanje ili bilo kakva fizička aktivnost povezana s brzinom hodanja. Tako su, logično, oni koji su sporo hodali i nisu vežbali bili izloženiji srčanim bolestima. Bez obzira na rezultate, potrebno je sprovesti još neka istraživanja da bi se pokazalo kako se brzina hoda može koristiti u budućem sprečavanju bolesti srca.

Centar za pravilnu ishranu/B92

Posted on

Korona virus i kako ojačati imunitet

Korona virus i kako ojačati imunitet dve su glavne stvari o kojima većina nas razmišlja poslednjih dana. Proleće je stiglo, a mi smo u karantinu. Pitamo se šta i kako kada ponovo budemo smeli da izađemo i kako do tada da jačamo naš imunitet.

– Sunčeva svetlost deluje veoma pozitivno na imunitet i jača ga – kaže dr Nada Macura, portparolka beogradske Hitne pomoći.

Nemamo svi dvorište i terase gde sada možemo da izađemo, ali svi imamo prozore pa je uvek dobro rešenje da svaki dan po bar desetak minuta provedemo na neki način na Suncu.

Sada smo sprečeni da izlazimo ili bar to ne možemo na način i u meri na koji smo to do dolaska korona virusa u našu zemlju radili.

Savet

Raznovrsna prolećna trpeza

Ono što je dobro za svakoga u proleće to je obilje kvalitetnog i raznovrsnog povrća.

– Sa masne zimske hrane, sarme, pasulja i podvarka prelazimo na salate, čorbe i rano voće. Češće smo gladni jer povrće, za razliku od teške hrane, nije toliko bogato energijom. U redu je da jedemo pet puta dnevno, to uostalom i nutricionisti savetuju – zaključuje Macura.

Proleće je godišnje doba u kom su vremenske prilike najnestabilnije. Ne samo što se smenjuju sunce i kiša, temperature iznad i ispod proseka već se koleba i vazdušni pritisak, što ugrožava hronične bolesnike.

– Turbulentnost vremena ne pogoduje ni zdravima, a kamoli hroničnim bolesnicima. Naročito u proleće, kad su te turbulencije najčešće, čovek treba da osluškuje svoj organizam i da se ponaša u skladu sa onim što mu on kaže. Hronični bolesnici treba da se pridržavaju terapije – kaže Macura.

Nekim ljudima, nažalost, proleće predstavlja najteži deo godine jer imaju problema sa alergijama.

– Kod počne cvetanje drveća, cveća, žbunja, voćki, korova… to izaziva brojne tegobe alergičnim osobama. Nije svakom proleće lepo, nažalost – kaže Macura.

Blic žena / Centar za pravilnu ishranu

Posted on

Ovako se telo menja svakih 10 godina

Telo se menja i to je nemonovno, ali da li znate kako se tačno menja i u kojim periodima života?

Od 20. do 30.
U ovom periodu većina ljudi se oseća mlado, energično i retko razmišlja o starenju. No, i u ovim se godinama događaju male promene. Možda ih nećete primetiti u ranim dvadesetima, no što ste bliži tridesetoj, mogle bi postati primetnije.

  • Kosti prestaju da rastu
  • Smanjuje se količina kolagena
  • Rastu umnjaci
  • Savet: Iako vas u dvadesetim verovatno ne muči prekomerna težina, vreme je da počnete da pazite šta jedete. Ako ne počnete da pazite na ishranu, mogli biste neugodno da se iznenadite kad uđete u tridesete. Takođe, bilo bi dobro da počnete da jedete više hrane koja sadrži kolagen.

Od 30. do 40.
Mnogi tridesetogodišnjaci još izgledaju jako mladoliko, ali promene u telu postaju sve brže i vidljivije.

  • Pogoršava se tonus mišića
  • Smanjuje se količina mišićnog tkiva koje biva zamenjena masnim
  • Proizvodnja kolagena se i dalje smanjuje
  • Savet: Iako ste možda do sada bili u dobroj fizičkoj formi bez ikakvog posebnog truda, sad je vreme da primenite neke sportske aktivnosti. Ako se ne pokrenete, vaš mišićni tonus bi mogao da dođe u zaista jadno stanje. Takođe je bitno da pripazite na kožu i smanjite sunčanje.

Od 40. do 50.
Neki naučnici veruju da ljudsko telo vrhunac razvoja dostiže u 38. godini, a da posle toga počinjemo da starimo. Promene su sve brže i vidljivije.

  • Smanjuje se broj neurona
  • Nakuplja se masnoća u telu
  • Vid se pogoršava
  • Zglobovi i kosti postaju krhki
  • Smanjuje se estrogen i veći je krvni pritisak kod žena
  • Savet: U ovoj dobi fizička aktivnost je krucijalna. Pomoći će vam da održite normalno funkcioniranje srca i usporite propadanje mišićnog tkiva. Ako do sad niste vežbali, počnite s laganijim aktivnostima poput hodanja ili plivanja. Takođe, sad je vreme da počnete da pratite krvni pritisak jer se rizik dobijanja kardiovaskularnih bolesti jako povećava u ovom životnom dobu.

Od 50. do 60.
Do 60. godine se telo vidljivo menja. Promena ne zavisi samo od gena, već i od navika koje ste stvorili u ishrani ili fizičkoj aktivnosti. Ipak, većina ljudi se susreće s sličnim promenama.

  • Moždane ćelije se ne oporavljaju posle oštećenja
  • Povećava se rizik od problema sa želucem
  • Pogoršava se pamćenje
  • Savet: U ovim godinama se promene uglavnom povezuju s moždanom aktivnošću, pa pokušajte da učite nove stvari kako biste mozak održali aktivnim. Mnogi ljudi počnu da imaju probleme s pamćenjem. Trudite se da jedete što više hrane koja ima pozitivan uticaj na mozak.

Od 60. do 70.
U ovom životnom dobu promene su više nego očite.

  • Oslabljuju nam receptori pa slabije osećamo ukus, miris, čak i temperaturu
  • Menja se glas
  • Slabi srce
  • Kosti postaju tanje, pa neki ljudi gube na visini
  • Savet: Ovo je doba kada je jako bitno redovno ići kod lekara na preglede i zdravo se hraniti. Takođe, morate da održavate fizičku aktivnost kako biste smanjili propadanje mišića.

Izvor: Republika

Posted on

Ekcem i ishrana: Dijeta za zdravu kožu bez problema

Ekcem je hronično oboljenje kože koje karakteriše stalno zapaljenje. U prvoj akutnoj fazi se manifestuje pojavom sitnih mehurića ispunjenih tečnošću koji izazivaju svrab.

Postoji nekoliko vrsta ove bolesti, a najčešće se manifestuje kao atopijski dermatitis kod dece – poremećaj koji se obično javlja u ranoj mladosti, kao i kontaktni dermatitis na rukama, od kojeg uglavnom obolevaju odrasli.

U lečenju ekcema je najvažnije prekinuti krug svrab-češanje-svrab, što se postiže upotrebom krema protiv dermatitisa i masti koje ne dozvoljavaju dehidrataciju kože.

Ukoliko vas muči atopijski dermatitis, imate neprijatan ekcem na rukama ili na nekom drugom delu tela, ishrana bazirana na zdravim alkalnim namirnicama je veoma važna. Pripremili smo vam interesantan sedmodnevni jelovnik, kojeg treba da se pridržavate.

PONEDELJAK

Doručak: ovsene pahuljice sa kruškama i grožđem.

Užina: banana i jabuka.

Ručak: teleća džigerica i salata od cvekle.

Večera: kuvana piletina sa spanaćem.

UTORAK

Doručak: šejk od banane i jabuke.

Užina: sušene kajsije.

Ručak: sočivo sa povrćem po izboru.

Večera: krompir-salata crnim lukom.

SREDA

Doručak: kaša od ovsenih pahuljica sa suvim voćem.

Užina: šejk od banane i maline.

Ručak: krompir-pire sa sosom od šampinjona.

Večera: brokoli i karfiol kuvani na pari sa maslinovim uljem.

ČETVRTAK

Doručak: integralni hleb sa mladim sirom i sok od paradajza.

Užina: dve kriške dunje.

Ručak: integralni pirinač sa povrćem.

Večera: salata od šargarepe i cvekle s đumbirom.

PETAK

Doručak: kinoa kocke sa jabukom i cimetom.

Užina: šaka svežih malina.

Ručak: supa od cvekle i šargarepe i bareni krompir.

Večera: omlet sa crnim lukom i origanom.

SUBOTA

Doručak: šejk od šargarepe, cvekle i jabuke.

Užina: trešnje.

Ručak: krem čorba od karfiola i brokolija.

Večera: salata od lososa i avokada.

NEDELJA

Doručak: ovsena kaša sa bobičastim voćem.

Užina: jabuka iseckana na kriške sa cimetom.

Ručak: supa od paradajza i rižoto sa pečurkama.

Večera: integralne palačinke sa bananom.

Izvor: Lepa i srećna

Posted on

Keto ishrana

Keto ishrana je trenutno najveći trend u svetu ishrane. Ketogena dijeta ili keto ishrana je tip ishrane tokom koje se unosi najmanja moguća količina ugljenih hidrata i visok procenat zdravih masnoća i proteina i to u odnosu: 75% masti, 20% proteina i 5% ugljenih hidrata. Potiče još iz 1920-ih godina i kreirana je od strane endokrinologa Dr. Geyelin kako bi se lečila epilepsija.

Šta podrazumeva keto ishrana?

Ketogena dijeta podrazumeva zamenu namirnica koje su bogate ugljenim hidratima sa namirnicama koje su bogate mastima. Redukcija ugljenih hidrata dovodi vaše telo u metaboličko stanje koje se naziva ketoza. Da biste dospeli u stanje ketoze najvažnije je da unos ugljenih hidrata smanjite na najviše 50 grama dnevno, a idelano bi bilo kada ne biste prelazili preko 20 grama. Telo se izbacivanjem šećera primorava da umesto glukoze koristi masti za snabdevanje energijom i sagoreva ih da bi „preživelo. U ketozi se kao zamena koriste masne naslage – od njih se stvaraju ketonska tela, koja su novi izvor energije, za rad mozga.

Važno je unositi dovoljno proteina. Ketoza je stres za mišiće i morate ih ishranjivati proteinima kako ne bi počeli da se razgrađuju. Unos proteina treba da bude manji u odnosu na masti.

Ketogena dijeta je popularna jer omogućava relativno brz gubitak kilograma tj. „ciljano mršavljenje”, gde se tope masne naslage. Još jedan razlog njene popularnosti je jednostavnost i to što se ne gladuje – meso i zdrave masti nas dugo drže sitim.

Šta je dozvoljene u Keto ishrani

Meso: Svinjsko meso, piletina, govedina, ćuretina. odrezak, but, kobasice, slanina. Treba izbegavati mesne prerađevine.
Riba: Sve vrste ribe (losos, tuna, pastrmka, skuša), kao i školjke i plodovi mora.
Jaja mogu biti spremljena na bilo koji način. Ona su odličan izvor proteina.
Mlečni proizvodi – Punomasna pavlaka, maslac, jogurt, mladi sir, mileram, kozji sir, mozarela, kajmak .
Orašasto voće i semenke: Bademi, orasi, semenke lana, bundeve, čija semenke.
Zdrava ulja: Kokosovo ulje (za kuvanje), avokado ulje, ekstra devičansko maslinovo ulje (za salatu).
Avokado
Povrće bez mnogo ugljenih hidrata: Kupus, krastavac, spanać, karfiol, kelj, brokoli, salata, paradajz, paprika, crni luk, tikvice
Napici: Kafa, obična voda i čajevi.
Ostalo: So, biber, zdravi začini i biljke
Namirnice koje treba smanjiti ili potpuno eliminisati:

Šećer: Bezalkoholni napitci, voćni sokovi, kolači, sladoled, torte
Žitarice i skrob: Proizvodi bazirani na pšenici, pirinač, testenine
Svo voće sa izuzetkom malih porcija bobičastog voća, na primer, jagoda.
Voćne sokovi (zbog visokog sadržaja šećera, ali i ugljenih hidrata)
Pasulj i mahunarke: Grašak, pasulj, sočivo, leblebija
Korenasto povrće: Krompir, šargarepa, paškanat
Sosovi: Obično sadrže šećer i nezdrave masnoće
Nezdrava masnoća: Ograničite unos rafinisanog ili nerafinisanog biljnog ulja, majoneza, margarina
Alkohol: Zbog toga što je alkohol vid ugljenih hidrata, alkoholna pića su zabranjena jer vas mogu izbaciti iz ketoze.

Zašto je keto ishrana dobra?

Ketogena ishrana može da obezbede mnogo zdravstvenih koristi, posebno kada se radi o metaboličkim poremećajima, neurološkim problemima i bolestima vezanih za kontrolu insulina. Gde sve ketogena ishrana popravlja zdravstveno stanje:

Srčane bolesti: ketogena dijeta može da popravi faktore rizika, kao što su količina telesnog masnog tkiva, HDL nivoi, krvni pritisak i šećer u krvi
Dijabetes tip 2: Ketogena dijeta ne podiže šećer u krvi, koji je stalno nizak, pa je i insulin nizak. Ako se dovoljno dugo hranite na mastima a bez šećera, povlači se insulinska rezistencija i ćelije počinju ponovo da preradjuju insulin, pa dolazi do povlačenja dijabetesa.
Rak: koristi se za tretman nekih tipova raka i da bi se usporio rast tumora.
Alchajmerova bolest: može da smanji simptome Alchajmerove bolesti i da se uspori njeno napredovanje.
Epilepsija: ketogena dijeta je pogodna za sprečavanje napada epilepsije kod dece
Parkinsonova bolest: jedno istraživanje je pronašlo da ova dijeta pomaže u popravljanju simptoma Parkinsonove bolesti
Policistični sindrom jajnika: Ketogena dijeta može da pomogne da se smanje nivoi insulina u krvi, što može da ima bitnu ulogu kod ovog sindroma.
Povrede mozga: može da smanji posledice potresa mozga i da poboljša oporavak nakon povreda mozga
Akne: niži nivoi insulina i manji unos šećera i prerađene hrane može da poboljša situaciju vezanu za akne.

Vrste keto ishrane

Standardna Ketogena dijeta: Ovo je dijeta veoma niskog unosa ugljenih hidrata, umerenog unosa proteina, i visokog unosa masnoća. Unos ugljenih hidrata je manji od 5%, dok je unos proteina povećan na taj račun. Njihov odnos može da varira u zavisnosti od potreba i fizičke aktivnosti. Ovo je uobičajena verzija koja je najviše ispitivana od strane stručnjaka
Ciklična Ketogena dijeta: Ova dijeta uključuje 5 ketogenih dana uz 2 dana višeg unosa ugljenih hidrata nedeljno. Postoji keto faza, kada se strogo pridržavate keto dijete i izbegavate ugljene hidrate (obično traje 6 dana) i faza punjenja, kada se konzumiraju ugljeni hidrati, a ketoza se privremeno prekida (traje 1 dan). Faze se smenjuju, da bi se tokom „punjenja” obnovio glikogen u mišićima. Važno je ne preterati sa konzumiranjem ugljenih hidrata.
Ciljana Ketogena dijeta: Ova dijeta omogućava da dodajete ugljene hidrate kada se bavite fizičkom aktivnošću. Stanje ketoze se neće poremetiti ako ugljene hidrate unosite oko pola sata pre treninga, i to dodatnih 20-50g . Potrebno je za taj iznos kalorija smanjiti unos masti. Preporučuju se ugljeni hidrati, laki za probavu, uglavnom iz grupe namirnica sa visokim glikemijskim indeksom. Ukoliko imate potrebu da unesete ugljene hidrate i nakon treninga, neka to budu glukoza ili glukozni polimeri.
Proteinska Ketogena dijeta: Odnos hranljivih materija je 60% masnoća, 35% proteina i 5% ugljenih hidrata. Ova verzija je vrlo slična standardnoj, samo što se unosi još više proteina na račun masnoća, dok je unos ugljenih hidrata i dalje veoma smanjen.

Nuspojave keto dijete

Jedan od najznačajnih problema je takozvani „keto grip“ koji obično prolazi za par dana. To je stanje smanjene energije i mentalne funkcije, opšte telesne slabosti, umora, iritabilnosti i dekoncentrisanosti. Takođe se javljaju glad, digestivna nelagodnost, problemi sa snom. Da biste lakše prošli kroz ovo stanje, prvih par nedelja možete da probate uobičajenu dijetu manjeg unosa ugljenih hidrata. Tako će vaše telo naučiti da sagoreva više masnog tkiva pre no što potpuno eliminišete ugljene hidrate. Ovakvo slabljenje organizma dovodi do pada imuniteta.
Jedan od rizika koji se može pojaviti kada držite ovu jeste ketoacidoza koje se često meša sa ketozom. Ketoacidoza, za razliku od ketoze, nije normalan proces u organizmu. Krv ima previše ketonskih tela i tada postaje kisela. Javljaju se simptomi čestog mokrenja, zadaha koji ima miris acetona, stalna žeđ i zamaranje. Pratite signale koje vam telo šalje i obratite se lekaru ako ovakvo stanje potraje. Ova pojava češća je kod osoba koje pate od dijabetesa i retko se javlja kod zdravih osoba.
porast nivoa insulina i smanjenje nivoa ketona ako se pretera sa proteinima
redukcija voća i određenih vrsta povrća uzrokuje manjak vitamina, minerala i drugih nutrijenata
ketogena dijeta može da promeni ravnotežu vode i minerala u telu
metalni ukus u ustima neprijatan zadah i neobičan miris urina
mučnina i bolovi u stomaku, problemi s probavom, dijareja,
opstipacija, tvrda stolica i lenja creva
glavobolja, pospanost, umor ili pak nesanica
nakon što izađete iz stanja ketoze, kilogrami će se vratiti: prva 3-4 kila biće nadoknađena glukoza kojom telo inače raspolaže, a onda i kalorije iz ugljenih hidrata koje ste ponovo počeli da konzumirate.
Većina ovih simptoma nestane onda kada se telo prilagodi stanju koje izazivaju ketonska tela u organizmu.

Prednosti keto dijete

mršavljenje usled procesa ketoze koji sagoreva suvišne masti na telu
niži nivo šećera u krvi, usled smanjenog unosa ugljenih hidrata i stvaranja ketona
više energije onda kada se vaše telo navikne na novi režim ishrane
izgradnja mišića ukoliko vežbate, jer je hrana koju konzumirate bogata proteinima,a oni imaju važnu ulogu u izgradnji mišića.
Kada keto dijeta nije pravi izbor?

Postoje određena zdravstvena stanja kada keto dijeta nije dobar izbor. Ukoliko imate problema sa bubrezima, sa dijabetisom, sa povišenim holesterolom i srčane probleme, najbolje bi bilo da se pre početka dijete konsultujete sa lekarom.

Izvor: Bašta balkana

Posted on

Evo zašto ne smete da pijete odstajalu vodu preko noći u čaši!

Koliko vam se puta desilo da se noću probudite, osetitivši žeđ, te posegnete za gutljajem vode iz flaše ili nepokrivene čaše koja je odstala preko noći?

Iako vam se to čini kao dobra ideja, zapravo može biti veoma opasna. Naime, stručnjaci tvrde da se u njoj skupljaju prašina iz vazduha, a i naša slina je puna bakterija i može da kontaminira vodu i zarazi nas.

Čak i zatvorena flaša može da stvori probleme. Kad je stavimo u usta, sav znoj, prašinu, ćelije kože, izlučevine iz nosa možemo možemo prebaciti u vodu.

“Duga inkubacija sline koja dolazi sa svojim bakterijama može da kontaminira vodu od čega se čovek može da se razboli”, kaže Mark Lajvi, specijalista primarne nege iz Mercy medicinskog centra u Masačusetsu i dodaje:

“Kada jednom stavite usne na flašu, tečnost treba da ispijete odmah pa flašu ili baciti ili operete(ako je staklena)”.

Ali, budimo realni: budući da je reč o vašim vlastitim bakterijama, malo je verovatno da ćete se zaista razboleti.

Iako se niko time ne hvali, ali mnogi piju iz rabljenih čaša, krigli i flaša bez ikakvih štetnih posledica. No, svakako nije preporučljivo deliti flašu s nekim drugim.

Ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom ili hronični bolesnici ne smu da budu izloženi kontaminiranoj vodi jer svaka loša bakterija može da im stvori zdravstvene probleme.

Bitno je i naglasiti da nema preterane razlike između flaširane i obične vode iz slavine. Čest je mit da je voda u flaši čistija od vode iz slavine – obe moraju ispuniti stroge higijenske standarde, a ionako se do 25 posto vode u flaši crpi iz glavnog vodovoda.

Šta se dešava s ostavljanjem vode na mestima poput automobila?

Voda koja duže stoji na na suncu brzo će se zagrejati što će je učiniti savršenim tlom za bakterije, posebno ako ste već pili iz nje.
Stavljanje flaše ispod sedišta moglo bi da smanji dotok toplote, ali ne i dotok bakterija.

Izvor: Kurir stil