Author: milos1

Posted on by

SKARSDEJL DIJETA: Stariji je možda i pamte

Suština skarsdejl dijete jeste da ograničite dnevni unos kalorija na 1000, ali ne izbacujete ugljenje hidrate. Ova dijeta se sastoji od unošenja 43% proteina, 22.5% masti i 34.5% ugljenih hidrata,a postoji i lista namirnica kojih se morate odreći.

Ova dijeta bila je jako popularna pre 5 decenija, a u skorije vreme mnogi počinju da joj se vraćaju. Ukoliko se odlučite za skarsdejl dijetu možete izgubiti i do 9 kilograma, a ukoliko imate veći višak kilograma, više ćete i skinuti tokom pridržavanja ove ishrane!

Koje namirnice su dozvoljene?

Svo sirovo povrče i ono koje ne sadrži skrob: paprika, brokoli, prokelj, kupus, šargarepa, karfiol, celer, zelena salata, luk, spanać, paradajz, tikvica, rotkvice, boranija;

Od voća: grejprfrut (na spisku dozvoljenog voća on je najpoželjniji za redovnu konzumaciju), jabuke, grožđe, limun, mango, papaju, breskve, lubenicu, jagode i borovnice;

Od žitarica dozvoljen je samo proteinski hleb.

Od mesa: govedina sa niskim procentom masti, riba, piletina, ćuretina i školjke;

Dozvoljena je konzumacija jaja, ali pripremljena bez ulja i ostalih masti.

Od mlečnih proizvoda: mleko sa niskim procentom masti, kiselo mleko, sveži sitni sir;

Od orašastih plodova: dozvoljeno je pojesti 6 oraha dnevno;

Većina suvih začina je dozvoljena.

Od pića: čaj i kafa bez šećera, voda.

Koje namirnice su zabranjene?

Od povrća: pasulj, kukuruz, sočivo, grašak, običan krompir, batat, bundeva, pirinač;

Od mlečnih proizvoda: Mlečni proizvodi: punomasno mleko, jogurt i sir;

Od voća: avokado;

Od ulja: Sve vrste ulja, puter, majonez i prelivi za salate;

Od žitarica: sve vrste žitarica i proizvodi koji ih sadrže u sebi (hleb, pecivo, keks, krekeri, krofne, palačinke, pice, paste, sendviči, tortilje, itd.);

Sve vrste brašna;

Od orašastih plodova: sve je zabranjeno sem oraha u ograničenim količinama;

Od mesa: kobasice, slanine, salama i visoko prerađeno meso;

Od slatkiša: sve

Od pića: alkohol, zaslađeni napici, voćni sokovi, zaslađena kafa i čajevi;

Osim toga, zabranjena je i brza hrana, zamrznuta, kao i gotova jela.

Izvor: Novosti/Centar za pravilnu ishranu

Posted on by

Zašto su suplementi važni posle preležanog COVID-a

Svetska zdravstvena organizacija i Centri za kontrolu i prevenciju bolesti koriste termin Post-COVID da opišu skup simptoma i zdravstvenih stanja koja traju duže od 4 nedelje nakon infekcije korona virusom.

Baš kao što je i sama COVID infekcija za sve nas lekare jedna velika nepoznanica, i svi zajedno „učimo u hodu“, nažalost, isti je slučaj i sa post COVID-om. Ne zna se zašto i koliko često se javlja, niti ko je pogođen, a ko pošteđen. Zna se da će se nešto češće javiti nakon težih formi bolesti, međutim, prilično učestalo se javlja i nakon lakših, pa čak i asimptomatskih formi COVID-a.

Simptomi produženog COVID-a mogu da se održavaju nedeljama, pa čak i mesecima nakon bolesti, pri tom, u potpunosti menjajući kvalitet života i radnu sposobnost osobe.

Koji su to simptomi na koje se pacijenti sa produženim COVID-om žale?
Simptomi su najrazličitiji, ali jedni od najčešćih, koje sam nažalost i sama osetila, jesu neopisiv umor, slabost i bol u mišićima. Iz mog ličnog iskustva, do te mere izraženi, da se već nakon par sati od buđenja, i neke uobičajene jutarnje rutine (koja u mom slučaju, ovaj put, nije uključivala redovan jutarnji trening), osećate kao da je u podne, ceo dan već iza vas , a vi potpuno na izmaku snage.

Zamor prati ovaj osećaj, ali često i glavobolja, slabija memorija, pad koncentracije, kratak dah i lupanje srca. Ovakvi simptomi utiču koliko na fizičko, toliko i na mentalno zdravlje, kao i na celokupni kvalitet života.

Kako pomoći sebi?
To isto pitanje sam i sama sebi više puta nakon COVID-a postavila. Ono što sam odmah znala jeste da ne smem da preterujem, i da idem iznad svojih mogućnosti. Disciplina, strpljenje i osluškivanje sopstvenog tela su u post COVID periodu najvažniji.

Kada kažem disciplina mislim na uredan san, raznovrsnu i uravnoteženu ishranu, ali i na još nešto.

Jedna studija sprovedena u Oregon State University uključila je populaciju stariju od 55 godina, podeljenu u dve grupe. Tokom 12 nedelja, svakodnevno, prva grupa dobijala je vitaminsku suplementaciju, druga placebo. Ono što je studija pokazala jeste da je rizik od zaražavanja koronavirusom bio isti, što je i očekivano.

Međutim, simptomi, tok i trajanje bolesti, kao i celokupan ishod bili su značajno bolji u grupi onih koji su dobijali vitaminske suplemente. Brojne studije, poput ove, navele su lekare širom sveta, da u post COVID periodu primenjuju vitaminsku suplementaciju. I sama sam je primenjivala i značajno sebi ubrzala, ali i olakšala oporavak.

Centar za pravilnu ishranu/Bivits

Posted on by

NEVEROVATNO MOĆNA VEŽBA: Oporavlja celo telo, ublažava bolove u leđima, ubrzava metabolizam!

Izdvojite 60 sekundi dnevno i primetićete neverovatne promene.

Ukoliko redovno vežbate, sigurno se istežete pre i posle svakog treninga, u zavisnosti od programa koji imate u planu toga dana. Međutim, to ne treba da praktikujete samo posle treninga, već svakodnevno.

Istezanje je dobro iz više razloga. Ono sprečava tromost mišića, do koje može doći usled višečasovnog sedenja, i doprinosi fleksibilnosti i većoj pokretljivosti. Pored toga što predstavlja odličnu prevenciju od povreda, ono može doprineti i jačanju tela.

Jedna od najboljih vežbi za istezanje je “Mačka istezanje”.

Ovu vežbu kreirao je dr Mošea Feldenkrajza, izraelski naučnika, još 1975. godine. Osmišljena je kako bi se smanjili efekti senzorno-motorne amnezije, odnosno gubitka pamćenja za senzacije i pokrete. Međutim, ova vežba se pokazala kao izuzetno korisni za celo telo.

Za šta je sve dobra ova vežba?

Prevashodno cilj je da se obezbedi kontrola nad pokretima mišića. Pruža posebne mogućnosti kako bi se izvršile promene u senzornim i motoričkim oblastima mozga.

Ova vežba jača i mozak i telo. Takođe, ubrzava metabolizam, ukoliko se radi redovno i podstiče pravilan rad creva. Nakon mesec dana, smanjuje se i bol u leđima i vratu.

Posted on by

Čaj od lešnika

Čaj od lešnika? Da li ste čuli za njega?

Lešnici su sve zastupljeniji u ishrani svih onih koji žele da se na lak i brz način reše različite zdravstvene probleme.

Pored toga što lešnike možemo da konzumiramo sirove, pečene, kao dodatak kašama ili u sastavu kolača, sve više ljudi konzumira i čaj od lešnika.

Čaj koji se dobija od lešnikove kore ima istaknuto mesto u narodnoj medicini. Od ovog čaja prave se obloge za otvorene rane koje nastaju usled proširenih vena, a pored toga ovaj čajni napitak dobar je i kod lečenja hemoroida i urinarnih infekcija.

Ono što mu pruža dodatni specifičan ukus je visok procenat ulja koji se u njemu nalazi. Ulje čini 60% lešnika.

Posted on by

Sirovi lešnici: Odličan izvor vitamina B, E, folne kiseline i zdravih masnoća

Sirovi lešnici su izuzetno zdravi. Spadaju u hranu relativno bogatu kalorijama – 100 grama lešnika sadrži 628 kcal.

Najveći udeo u 100 grama lešnika otpada na masnoće, približno 61 gram. Ovde posebno dolaze do izražaja zdrave mononezasićene i polinezasićene masne kiseline s udelima 7,9 grama na 100 grama. Lešnik je jako dobar izvor dijetalnih vlakana, pa tako 100 grama lešnika sadrži 10 grama vlakana, što je 39 odsto dnevno preporučene količine.

Proteini su takođe sastavni deo ove namirnice. Nalazimo ih u količini od 15 grama na 100 grama lešnika, što je oko 30 odsto dnevne preporučene količine za prosečnu osobu.

Lešnici su i jako dobar izvor minerala – mangana, bakra, magnezijuma, fosfora i gvožđa. Bogati su vitaminima E, B i folnom kiselinom.

Lekovita svojstva lešnika

Osim značajnih količina nezasićenih masnih kiselina, te minerala i vitamina, lešnici su bogati i fitosterolima. Fitosteroli su biološki aktivni steroidni alkoholi biljnog porekla. Cenjeni su zbog svoje sposobnosti sprečavanja kardiovaskularnih bolesti i tumora.

Oleinska masna kiselina je još jedan izvrstan lekoviti nutrijent koji sadrže lešnici. Oleinska kiselina deluje na smanjenje krvnog pritiska, kao i na prevenciju srčanog i moždanog udara. Još jedno znamenito svojstvo ove masne kiseline je njeno delovanje na moždanu aktivnost i pamćenje. Istraživanja su pokazala da redovan unos oleinske masne kiseline može znatno da poboljša pamćenje.

Lešnici sadrže i omega-3 masne kiseline. Ove poznate masne kiseline imaju brojne dobrobiti za zdravlje, zbog čega mnogi stručnjaci preporučuju njihovu redovnu konzumaciju. Zahvaljujući visokoj količini vitamina E, lešnici su jako dobri antioksidansi koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, usporavaju znakove starenja i ojačavaju imunitet.

Zanimljivo je da je lešnik jedinstven po tome što sadrži znatnu količinu folne kiseline. Ovaj vitamin obično nalazimo u zelenom lisnatom povrću, ali se vrlo lako uništava termičkom obradom. Tako se za samo dva minuta kuvanja uništi gotovo 90 odsto folata u povrću. Folna je kiselina neophodna za trudnice, jer njen manjak u trudnoći dovodi do spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.

Autor: alternativa-za-vas.com

Posted on by

Keksići od lešnika

Keksići od lešnika su zgodno rešenje za doručak, užinu, a uvek ih možete i poneti sa sobom. Zdravi su i istovremeno veoma ukusni.

Potrebni sastojci
100g lešnika
Stevija zaslađivača po želji
40g kokosovog brašna ili kokosovog proteina
1 jaje
60g maslaca
30g čokolade sa preko 70% kakao udela

Keksići od lešnika priprema

Maslac i steviju mikserom pomešati sa jajetom. Dodati sitno izmlevene lešnike i kokosovo brašno (ili još bolje kokosov protein). Čokoladu usitiniti u male deliće poput mrvica i takođe dodati u smesu. Celu smesu sjediniti, umotati u foliju i staviti u frižider na otprilike sat vremena.

Nakon sat vremena izvaditi smesu iz frižidera i napraviti kuglice. Peći na 180°C oko 15 minuta. Ovaj recept je dovoljan za pripremu 15-ak keksića.

Svaki od keksića sadrži oko 3g ugljenih hidrata, što je jako malo. Uz to, priprema je jako jednostavna a ukus sjajan.

Posted on by

Nutritivna svojstva lešnika

I pored toga što lešnik sadrži veći udeo masti i kalorija od nekih drugih zdravih namirnica, pravilna raspoređene porcije vam mogu obezbediti potrebnu količinu nutrijenata, bez dobijanja na težini.

100 grama lešnika sadrži:

176 kalorija
4.7 g ugljenih-hirata
4.2 g proteina
17 g masti
2.7 g vlakana
17 mg mangana
0.5 mg bakra
4.2 mg vitamina E
0.2 mg tiamina
45.6 mg magnezijuma
0.2 mg vitamina B6
31.6 g folata
81.2 mg fosfora
1.3 mg gvožđa
4 g vitamina K
190 mg potasijuma
0.7 mg cinka

Lešnici takođe sadrže udeo vitamina C, njacina i kalcijuma.

Posted on by

Lešnik i zdravlje: Najveći benefiti po naš organizam

Lešnik i zdravlje su usko povezani iako mnogi od nas toga nisu svesni. Zdravstvene prednosti lešnika su mnoge i svakako možete imati samo koristi od konzumacije ove namirnice na svakodnevnom nivou, a posebno se preporučuje ako imate neke od sledećih zdravstvenih problema.

1. Koristan u borbi protiv bolesti srca

Lešnik je bogat različitim mineralima i vitaminima korisnim u borbi protiv različitih bolesti srca, a pre svega zbog toga što sadrži monozasićene masne kiseline koje služe da redukuju količinu lošeg holeterola i povećaju količinu dobrog holesterola u krvi.

Studije su pokazale da redovna konzumacija lešnika rezultira u snižavanju holesterola, redukciji upalnih procesa i smanjenju količine lipida u krvi. Takođe, zbog većeg udela magnezijuma, u stanju je da izbalansira količinu kalcijuma i potasijuma, i ključan je za regulaciju krvnog pritiska.

2. Reguliše simptome dijabetesa

Ako ste dijabetičar i pravite svoj plan ishrane, važno je da odaberete monozasićene masti umesto trans ili zasićenih masti. Lešnici su odličan izvor ovih “dobrih” masti, a i odličan su način da obezbedite benefite dobrih masti, bez gojenja.

Pokazano je da su dijabetičari koji su uveli lešnike u svoju ishranu, iskusili niži nivo holesterola kao i smanjenu količinu lipida u krvi. Pošto pojačava intoleranciju na glukozu, automatski pomaže i u generalnoj borbi protiv dijabetesa. Pošto su bogati magnezijumom, pokazalo se da smanjuju rizik od dobijanja dijabetesa.

3. Bogat je antioksidansima

Antioksidansi prisutni u lešniku su odlični u borbi protiv slobodnih radikala u telu i sprečavanju različitih bolesti, i smanjenju rizika od raka i bolesti srca. Pošto je bogat vitaminom E, usporava starenje i reguliše upalne procese. Da biste najbolje iskoristili antioksidanse koje lešnik može da ponudi, onda je najbolje da ga ne ljuštite prilikom konzumacije.

4. Poboljšava rad mozga

Lešnici imaju visok sadržaj elemenata koji su korisni u poboljšanju sveukupnog rada mozga i kognitivnih funkcija, ali i u sprečavanju nastanka degerativnih bolesti kasnije u životu. Zbog visokog udela vitamina E, koristan je u tretiranju bolesti starih ljudi, odnosno Alchajmerove bolesti, demencije ili Parkinsonove bolesti.

Veći udeo tiamina i masnih kiselina pomaže u borbi protiv depresije, i održavaju rad nervnog sistema. Kao deo ishrane, lešnik je u stanju da poboljša pamćenje i spreči ankcioznost, a takođe se preporučuje trudnicama, pošto pomaže u razvoju kičme i mozga kod fetusa.

5. Smanjuje rizik od pojave raka

Upravo zbog već pomenutog visookog sadržaja antiksidanasa je i koristan i kao sredstvo koje smanjuje rizik od pojave raka, ali i u borbi protiv raka. Vitamin E je opet glavni odgovoran za ovu prednost, pošto je dokazano da smanjuje rizik od pojave raka prostate, dojke, debelog creva i pluća, ali i raznih mutacija i tumora.

Vitamin E se često dodaje i kao suplement u lekovima koji se koriste prilikom hemoterapije.

6. Odličan je u borbi protiv gojaznosti

Lešnici predstavlaju odličan stimulans koji doprinosi generalnom zdravlju telesnog metabolizma. Tijamin je najkorisniji sastojak po ovom pitanju, zato što pomaže u konverziji ugljenih-hidrata u glukozu, koja predstavlja glavni izvor energije kako bi telo pravilno funkcionisalo.

Tiamin takođe učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, koja su takođe optimalna u održavanju stabilnog nivoa energije kojim raspolažemo. Veliki udeo proteina, vlakana i zdravih masti obezbeđuje osećaj sitosti, što sprečava prejedanje, i dobijanje na težini samim tim.

7. Doprinosi opštem zdravlju tena i kose

Vitamin E u lešniku obezbeđuje potrebnu vlažnost i elastičnost neophodne za zdravlje kose i kože. Njegova antioksidantna svojstva štite od štete nastale od pod uticajem UV zračenja i dima od cigara, kao i drugim stvarima koje mogu rezultirati rakom kože i preranim starenjem.

Zbog svoje sposobnosti da regeneriše ćelije, vitamin E se pokazao kao odličan u tretiranju ožiljaka, akni i bora, ali i u opštem poboljšanju cirkulacije i smanjenju upalnih procesa.

Izvor: Smartfit.rs

Posted on by

Izbegavajte dijete: Trenirajte i jedite

Izbegavajte dijete je rečenica koju će izgovoriti gotovo svaki lekar. Svi koji treniraju su na svoj način sportisti, a upravo se sportistima preporučuje: trenirajte i jedite, izbegavajte dijete. Trostruka olimpijka Lolo Džons rekla je ”Sportisti jedu i treniraju, oni ne praktikuju dijete i vežbanje”. Ovo znači da je imperativ da svom telu pružite pravo ”gorivo” odgovarajućim nutrijentima kako bi dalo najbolje rezultate, što ne isključuje kako proteine, tako ni šećer.

Ako redovno trenirate, verovatno treba i da jedete više. Možda ovo ne važi za sve, a to se saznaje samo osluškivanjem potreba sopstvenog tela, a ne praćenjem rigoroznih dijeta,iako ne odgovaraju vašem telu. Dakle, trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, a uz to probajte da primenite sledeće savete.

Jak trening = jedite više

Svako ko se profesionalno bavi sportom i trenira nekoliko sati dnevno, posebno ako je reč o plivanju, može da primeti da je stalno gladan. To je potpuno normalno, jer telo konstantno sagoreva kalorije. Zato se i savetuje svima koji treniraju: trenirajte i jedite, izbegavajte dijete.

Većina ljudi ipak misli da će dobiti na kilaži ukoliko jede više, ali to nije tačno. Kada jedete više, imaćete i više snage i energije i lakše ćete se oporaviti od treninga. Jedite na tri sata i unosite nutrijente koji vam odgovaraju. Samo trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, i videćete samo pozitivne promene.

Jedite kvalitetnu hranu

Često se dešava da ljudi veruju kako je izbacivanje ugljenih hidrata dobra ideja, pa izbacuju različite namirnice iz svog menija. Ne radite to, trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, jer u suprotnom možete osetiti i ozbiljnije posledice.

Ugljeni hidrati su energija i konzumiranje namirnica poput smeđeg pirinča, kinoe, slatkog krompira, žitarica i hleba od celog zrna, kao i testenina od celog zrna, treba da se podrazumeva. S obzirom na to da i šećer spada u ugljene hidrate, nemojte se libiti da pojedete nešto slatko u umerenim količinama. Trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, i slobodno se zasladite.

Proteini su grupa namirnica koje su svakako poželjne za aktivne vežbače. Neophodni su telu jer pomažu u izgradnji mišića, a zahvaljujući tome što duže ostaju u telu, duže ćete i biti siti. Zato uključite piletinu, ribu, pasulj, orašaste plodove, grčki jogurt i orahovo ulje u ishranu, trenirajte i jedite, izbegavajte dijete.

Grickalice, grickalice, grickalice

Kako biste jeli na svaka tri sata kad naporno vežbate, važno je da – grickate, a ko to ne voli? Uzmite švapski sir, bademe (ili bilo šta od orašastog voća), grčki jogurt, proteinski šejk, tost sa orašastim namazom, a možete iskoristiti priliku da pojedete i nešto slatko. Primetićete da kombinovanjem različitih namirnica možete da postignete veliki uspeh.

Centar za pravilnu ishranu/B92

Posted on by

Brzina hoda i bolesti srca – u kakvoj su vezi?

Brzina hoda i bolesti srca su u vezi, ali kakvoj? Naučnici su na temelju pitanja koliko brzo ljudi hodaju uspeli da predvide kolike su im šanse da obole od srčanih bolesti. Ukoliko hodate brzo, šanse su vam manje.

Odrasli sredovečni ljudi koji su rekli da hodaju sporije imaju dva puta veće šanse da umru od srčanih bolesti u poređenju s onima koji su rekli da hodaju brže. Istraživanjem je analizirano zdravstveno stanje više od 420.000 odraslih ljudi u Velikoj Britaniji koje su pratili šest godina.

Niko od njih nije imao srčanih problema kada je započelo istraživanje.

Tokom trajanja istraživanja oko 8.600 ispitanika je umrlo, a od njih je 1.650 umrlo upravo od srčanih bolesti. Prednjačili su, naravno, oni koji su hodali sporo u tih šest godina istraživanja. Rizik je bio veći za one s niskim indeksom telesne mase, što znači da su tokom godina izgubili mišićnu masu.

Učesnike su pitali da objasne kojim tempom hodaju, a opcije su: sporo, prosečno i brzo. Ispitana je i njihova fizička kondicija raznim vežbama u laboratoriji.

Istraživanjem je isto tako zaključeno da je vežbanje ili bilo kakva fizička aktivnost povezana s brzinom hodanja. Tako su, logično, oni koji su sporo hodali i nisu vežbali bili izloženiji srčanim bolestima. Bez obzira na rezultate, potrebno je sprovesti još neka istraživanja da bi se pokazalo kako se brzina hoda može koristiti u budućem sprečavanju bolesti srca.

Centar za pravilnu ishranu/B92