Posted on

Čaj od lešnika

Čaj od lešnika? Da li ste čuli za njega?

Lešnici su sve zastupljeniji u ishrani svih onih koji žele da se na lak i brz način reše različite zdravstvene probleme.

Pored toga što lešnike možemo da konzumiramo sirove, pečene, kao dodatak kašama ili u sastavu kolača, sve više ljudi konzumira i čaj od lešnika.

Čaj koji se dobija od lešnikove kore ima istaknuto mesto u narodnoj medicini. Od ovog čaja prave se obloge za otvorene rane koje nastaju usled proširenih vena, a pored toga ovaj čajni napitak dobar je i kod lečenja hemoroida i urinarnih infekcija.

Ono što mu pruža dodatni specifičan ukus je visok procenat ulja koji se u njemu nalazi. Ulje čini 60% lešnika.

Posted on

Sirovi lešnici: Odličan izvor vitamina B, E, folne kiseline i zdravih masnoća

Sirovi lešnici su izuzetno zdravi. Spadaju u hranu relativno bogatu kalorijama – 100 grama lešnika sadrži 628 kcal.

Najveći udeo u 100 grama lešnika otpada na masnoće, približno 61 gram. Ovde posebno dolaze do izražaja zdrave mononezasićene i polinezasićene masne kiseline s udelima 7,9 grama na 100 grama. Lešnik je jako dobar izvor dijetalnih vlakana, pa tako 100 grama lešnika sadrži 10 grama vlakana, što je 39 odsto dnevno preporučene količine.

Proteini su takođe sastavni deo ove namirnice. Nalazimo ih u količini od 15 grama na 100 grama lešnika, što je oko 30 odsto dnevne preporučene količine za prosečnu osobu.

Lešnici su i jako dobar izvor minerala – mangana, bakra, magnezijuma, fosfora i gvožđa. Bogati su vitaminima E, B i folnom kiselinom.

Lekovita svojstva lešnika

Osim značajnih količina nezasićenih masnih kiselina, te minerala i vitamina, lešnici su bogati i fitosterolima. Fitosteroli su biološki aktivni steroidni alkoholi biljnog porekla. Cenjeni su zbog svoje sposobnosti sprečavanja kardiovaskularnih bolesti i tumora.

Oleinska masna kiselina je još jedan izvrstan lekoviti nutrijent koji sadrže lešnici. Oleinska kiselina deluje na smanjenje krvnog pritiska, kao i na prevenciju srčanog i moždanog udara. Još jedno znamenito svojstvo ove masne kiseline je njeno delovanje na moždanu aktivnost i pamćenje. Istraživanja su pokazala da redovan unos oleinske masne kiseline može znatno da poboljša pamćenje.

Lešnici sadrže i omega-3 masne kiseline. Ove poznate masne kiseline imaju brojne dobrobiti za zdravlje, zbog čega mnogi stručnjaci preporučuju njihovu redovnu konzumaciju. Zahvaljujući visokoj količini vitamina E, lešnici su jako dobri antioksidansi koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, usporavaju znakove starenja i ojačavaju imunitet.

Zanimljivo je da je lešnik jedinstven po tome što sadrži znatnu količinu folne kiseline. Ovaj vitamin obično nalazimo u zelenom lisnatom povrću, ali se vrlo lako uništava termičkom obradom. Tako se za samo dva minuta kuvanja uništi gotovo 90 odsto folata u povrću. Folna je kiselina neophodna za trudnice, jer njen manjak u trudnoći dovodi do spontanih pobačaja i deformiteta novorođenčadi.

Autor: alternativa-za-vas.com

Posted on

Keksići od lešnika

Keksići od lešnika su zgodno rešenje za doručak, užinu, a uvek ih možete i poneti sa sobom. Zdravi su i istovremeno veoma ukusni.

Potrebni sastojci
100g lešnika
Stevija zaslađivača po želji
40g kokosovog brašna ili kokosovog proteina
1 jaje
60g maslaca
30g čokolade sa preko 70% kakao udela

Keksići od lešnika priprema

Maslac i steviju mikserom pomešati sa jajetom. Dodati sitno izmlevene lešnike i kokosovo brašno (ili još bolje kokosov protein). Čokoladu usitiniti u male deliće poput mrvica i takođe dodati u smesu. Celu smesu sjediniti, umotati u foliju i staviti u frižider na otprilike sat vremena.

Nakon sat vremena izvaditi smesu iz frižidera i napraviti kuglice. Peći na 180°C oko 15 minuta. Ovaj recept je dovoljan za pripremu 15-ak keksića.

Svaki od keksića sadrži oko 3g ugljenih hidrata, što je jako malo. Uz to, priprema je jako jednostavna a ukus sjajan.

Posted on

Nutritivna svojstva lešnika

I pored toga što lešnik sadrži veći udeo masti i kalorija od nekih drugih zdravih namirnica, pravilna raspoređene porcije vam mogu obezbediti potrebnu količinu nutrijenata, bez dobijanja na težini.

100 grama lešnika sadrži:

176 kalorija
4.7 g ugljenih-hirata
4.2 g proteina
17 g masti
2.7 g vlakana
17 mg mangana
0.5 mg bakra
4.2 mg vitamina E
0.2 mg tiamina
45.6 mg magnezijuma
0.2 mg vitamina B6
31.6 g folata
81.2 mg fosfora
1.3 mg gvožđa
4 g vitamina K
190 mg potasijuma
0.7 mg cinka

Lešnici takođe sadrže udeo vitamina C, njacina i kalcijuma.

Posted on

Lešnik i zdravlje: Najveći benefiti po naš organizam

Lešnik i zdravlje su usko povezani iako mnogi od nas toga nisu svesni. Zdravstvene prednosti lešnika su mnoge i svakako možete imati samo koristi od konzumacije ove namirnice na svakodnevnom nivou, a posebno se preporučuje ako imate neke od sledećih zdravstvenih problema.

1. Koristan u borbi protiv bolesti srca

Lešnik je bogat različitim mineralima i vitaminima korisnim u borbi protiv različitih bolesti srca, a pre svega zbog toga što sadrži monozasićene masne kiseline koje služe da redukuju količinu lošeg holeterola i povećaju količinu dobrog holesterola u krvi.

Studije su pokazale da redovna konzumacija lešnika rezultira u snižavanju holesterola, redukciji upalnih procesa i smanjenju količine lipida u krvi. Takođe, zbog većeg udela magnezijuma, u stanju je da izbalansira količinu kalcijuma i potasijuma, i ključan je za regulaciju krvnog pritiska.

2. Reguliše simptome dijabetesa

Ako ste dijabetičar i pravite svoj plan ishrane, važno je da odaberete monozasićene masti umesto trans ili zasićenih masti. Lešnici su odličan izvor ovih “dobrih” masti, a i odličan su način da obezbedite benefite dobrih masti, bez gojenja.

Pokazano je da su dijabetičari koji su uveli lešnike u svoju ishranu, iskusili niži nivo holesterola kao i smanjenu količinu lipida u krvi. Pošto pojačava intoleranciju na glukozu, automatski pomaže i u generalnoj borbi protiv dijabetesa. Pošto su bogati magnezijumom, pokazalo se da smanjuju rizik od dobijanja dijabetesa.

3. Bogat je antioksidansima

Antioksidansi prisutni u lešniku su odlični u borbi protiv slobodnih radikala u telu i sprečavanju različitih bolesti, i smanjenju rizika od raka i bolesti srca. Pošto je bogat vitaminom E, usporava starenje i reguliše upalne procese. Da biste najbolje iskoristili antioksidanse koje lešnik može da ponudi, onda je najbolje da ga ne ljuštite prilikom konzumacije.

4. Poboljšava rad mozga

Lešnici imaju visok sadržaj elemenata koji su korisni u poboljšanju sveukupnog rada mozga i kognitivnih funkcija, ali i u sprečavanju nastanka degerativnih bolesti kasnije u životu. Zbog visokog udela vitamina E, koristan je u tretiranju bolesti starih ljudi, odnosno Alchajmerove bolesti, demencije ili Parkinsonove bolesti.

Veći udeo tiamina i masnih kiselina pomaže u borbi protiv depresije, i održavaju rad nervnog sistema. Kao deo ishrane, lešnik je u stanju da poboljša pamćenje i spreči ankcioznost, a takođe se preporučuje trudnicama, pošto pomaže u razvoju kičme i mozga kod fetusa.

5. Smanjuje rizik od pojave raka

Upravo zbog već pomenutog visookog sadržaja antiksidanasa je i koristan i kao sredstvo koje smanjuje rizik od pojave raka, ali i u borbi protiv raka. Vitamin E je opet glavni odgovoran za ovu prednost, pošto je dokazano da smanjuje rizik od pojave raka prostate, dojke, debelog creva i pluća, ali i raznih mutacija i tumora.

Vitamin E se često dodaje i kao suplement u lekovima koji se koriste prilikom hemoterapije.

6. Odličan je u borbi protiv gojaznosti

Lešnici predstavlaju odličan stimulans koji doprinosi generalnom zdravlju telesnog metabolizma. Tijamin je najkorisniji sastojak po ovom pitanju, zato što pomaže u konverziji ugljenih-hidrata u glukozu, koja predstavlja glavni izvor energije kako bi telo pravilno funkcionisalo.

Tiamin takođe učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca, koja su takođe optimalna u održavanju stabilnog nivoa energije kojim raspolažemo. Veliki udeo proteina, vlakana i zdravih masti obezbeđuje osećaj sitosti, što sprečava prejedanje, i dobijanje na težini samim tim.

7. Doprinosi opštem zdravlju tena i kose

Vitamin E u lešniku obezbeđuje potrebnu vlažnost i elastičnost neophodne za zdravlje kose i kože. Njegova antioksidantna svojstva štite od štete nastale od pod uticajem UV zračenja i dima od cigara, kao i drugim stvarima koje mogu rezultirati rakom kože i preranim starenjem.

Zbog svoje sposobnosti da regeneriše ćelije, vitamin E se pokazao kao odličan u tretiranju ožiljaka, akni i bora, ali i u opštem poboljšanju cirkulacije i smanjenju upalnih procesa.

Izvor: Smartfit.rs

Posted on

Korona virus i kako ojačati imunitet

Korona virus i kako ojačati imunitet dve su glavne stvari o kojima većina nas razmišlja poslednjih dana. Proleće je stiglo, a mi smo u karantinu. Pitamo se šta i kako kada ponovo budemo smeli da izađemo i kako do tada da jačamo naš imunitet.

– Sunčeva svetlost deluje veoma pozitivno na imunitet i jača ga – kaže dr Nada Macura, portparolka beogradske Hitne pomoći.

Nemamo svi dvorište i terase gde sada možemo da izađemo, ali svi imamo prozore pa je uvek dobro rešenje da svaki dan po bar desetak minuta provedemo na neki način na Suncu.

Sada smo sprečeni da izlazimo ili bar to ne možemo na način i u meri na koji smo to do dolaska korona virusa u našu zemlju radili.

Savet

Raznovrsna prolećna trpeza

Ono što je dobro za svakoga u proleće to je obilje kvalitetnog i raznovrsnog povrća.

– Sa masne zimske hrane, sarme, pasulja i podvarka prelazimo na salate, čorbe i rano voće. Češće smo gladni jer povrće, za razliku od teške hrane, nije toliko bogato energijom. U redu je da jedemo pet puta dnevno, to uostalom i nutricionisti savetuju – zaključuje Macura.

Proleće je godišnje doba u kom su vremenske prilike najnestabilnije. Ne samo što se smenjuju sunce i kiša, temperature iznad i ispod proseka već se koleba i vazdušni pritisak, što ugrožava hronične bolesnike.

– Turbulentnost vremena ne pogoduje ni zdravima, a kamoli hroničnim bolesnicima. Naročito u proleće, kad su te turbulencije najčešće, čovek treba da osluškuje svoj organizam i da se ponaša u skladu sa onim što mu on kaže. Hronični bolesnici treba da se pridržavaju terapije – kaže Macura.

Nekim ljudima, nažalost, proleće predstavlja najteži deo godine jer imaju problema sa alergijama.

– Kod počne cvetanje drveća, cveća, žbunja, voćki, korova… to izaziva brojne tegobe alergičnim osobama. Nije svakom proleće lepo, nažalost – kaže Macura.

Blic žena / Centar za pravilnu ishranu

Posted on

Ovako se telo menja svakih 10 godina

Telo se menja i to je nemonovno, ali da li znate kako se tačno menja i u kojim periodima života?

Od 20. do 30.
U ovom periodu većina ljudi se oseća mlado, energično i retko razmišlja o starenju. No, i u ovim se godinama događaju male promene. Možda ih nećete primetiti u ranim dvadesetima, no što ste bliži tridesetoj, mogle bi postati primetnije.

  • Kosti prestaju da rastu
  • Smanjuje se količina kolagena
  • Rastu umnjaci
  • Savet: Iako vas u dvadesetim verovatno ne muči prekomerna težina, vreme je da počnete da pazite šta jedete. Ako ne počnete da pazite na ishranu, mogli biste neugodno da se iznenadite kad uđete u tridesete. Takođe, bilo bi dobro da počnete da jedete više hrane koja sadrži kolagen.

Od 30. do 40.
Mnogi tridesetogodišnjaci još izgledaju jako mladoliko, ali promene u telu postaju sve brže i vidljivije.

  • Pogoršava se tonus mišića
  • Smanjuje se količina mišićnog tkiva koje biva zamenjena masnim
  • Proizvodnja kolagena se i dalje smanjuje
  • Savet: Iako ste možda do sada bili u dobroj fizičkoj formi bez ikakvog posebnog truda, sad je vreme da primenite neke sportske aktivnosti. Ako se ne pokrenete, vaš mišićni tonus bi mogao da dođe u zaista jadno stanje. Takođe je bitno da pripazite na kožu i smanjite sunčanje.

Od 40. do 50.
Neki naučnici veruju da ljudsko telo vrhunac razvoja dostiže u 38. godini, a da posle toga počinjemo da starimo. Promene su sve brže i vidljivije.

  • Smanjuje se broj neurona
  • Nakuplja se masnoća u telu
  • Vid se pogoršava
  • Zglobovi i kosti postaju krhki
  • Smanjuje se estrogen i veći je krvni pritisak kod žena
  • Savet: U ovoj dobi fizička aktivnost je krucijalna. Pomoći će vam da održite normalno funkcioniranje srca i usporite propadanje mišićnog tkiva. Ako do sad niste vežbali, počnite s laganijim aktivnostima poput hodanja ili plivanja. Takođe, sad je vreme da počnete da pratite krvni pritisak jer se rizik dobijanja kardiovaskularnih bolesti jako povećava u ovom životnom dobu.

Od 50. do 60.
Do 60. godine se telo vidljivo menja. Promena ne zavisi samo od gena, već i od navika koje ste stvorili u ishrani ili fizičkoj aktivnosti. Ipak, većina ljudi se susreće s sličnim promenama.

  • Moždane ćelije se ne oporavljaju posle oštećenja
  • Povećava se rizik od problema sa želucem
  • Pogoršava se pamćenje
  • Savet: U ovim godinama se promene uglavnom povezuju s moždanom aktivnošću, pa pokušajte da učite nove stvari kako biste mozak održali aktivnim. Mnogi ljudi počnu da imaju probleme s pamćenjem. Trudite se da jedete što više hrane koja ima pozitivan uticaj na mozak.

Od 60. do 70.
U ovom životnom dobu promene su više nego očite.

  • Oslabljuju nam receptori pa slabije osećamo ukus, miris, čak i temperaturu
  • Menja se glas
  • Slabi srce
  • Kosti postaju tanje, pa neki ljudi gube na visini
  • Savet: Ovo je doba kada je jako bitno redovno ići kod lekara na preglede i zdravo se hraniti. Takođe, morate da održavate fizičku aktivnost kako biste smanjili propadanje mišića.

Izvor: Republika

Posted on

Ekcem i ishrana: Dijeta za zdravu kožu bez problema

Ekcem je hronično oboljenje kože koje karakteriše stalno zapaljenje. U prvoj akutnoj fazi se manifestuje pojavom sitnih mehurića ispunjenih tečnošću koji izazivaju svrab.

Postoji nekoliko vrsta ove bolesti, a najčešće se manifestuje kao atopijski dermatitis kod dece – poremećaj koji se obično javlja u ranoj mladosti, kao i kontaktni dermatitis na rukama, od kojeg uglavnom obolevaju odrasli.

U lečenju ekcema je najvažnije prekinuti krug svrab-češanje-svrab, što se postiže upotrebom krema protiv dermatitisa i masti koje ne dozvoljavaju dehidrataciju kože.

Ukoliko vas muči atopijski dermatitis, imate neprijatan ekcem na rukama ili na nekom drugom delu tela, ishrana bazirana na zdravim alkalnim namirnicama je veoma važna. Pripremili smo vam interesantan sedmodnevni jelovnik, kojeg treba da se pridržavate.

PONEDELJAK

Doručak: ovsene pahuljice sa kruškama i grožđem.

Užina: banana i jabuka.

Ručak: teleća džigerica i salata od cvekle.

Večera: kuvana piletina sa spanaćem.

UTORAK

Doručak: šejk od banane i jabuke.

Užina: sušene kajsije.

Ručak: sočivo sa povrćem po izboru.

Večera: krompir-salata crnim lukom.

SREDA

Doručak: kaša od ovsenih pahuljica sa suvim voćem.

Užina: šejk od banane i maline.

Ručak: krompir-pire sa sosom od šampinjona.

Večera: brokoli i karfiol kuvani na pari sa maslinovim uljem.

ČETVRTAK

Doručak: integralni hleb sa mladim sirom i sok od paradajza.

Užina: dve kriške dunje.

Ručak: integralni pirinač sa povrćem.

Večera: salata od šargarepe i cvekle s đumbirom.

PETAK

Doručak: kinoa kocke sa jabukom i cimetom.

Užina: šaka svežih malina.

Ručak: supa od cvekle i šargarepe i bareni krompir.

Večera: omlet sa crnim lukom i origanom.

SUBOTA

Doručak: šejk od šargarepe, cvekle i jabuke.

Užina: trešnje.

Ručak: krem čorba od karfiola i brokolija.

Večera: salata od lososa i avokada.

NEDELJA

Doručak: ovsena kaša sa bobičastim voćem.

Užina: jabuka iseckana na kriške sa cimetom.

Ručak: supa od paradajza i rižoto sa pečurkama.

Večera: integralne palačinke sa bananom.

Izvor: Lepa i srećna

Posted on

Evo zašto ne smete da pijete odstajalu vodu preko noći u čaši!

Koliko vam se puta desilo da se noću probudite, osetitivši žeđ, te posegnete za gutljajem vode iz flaše ili nepokrivene čaše koja je odstala preko noći?

Iako vam se to čini kao dobra ideja, zapravo može biti veoma opasna. Naime, stručnjaci tvrde da se u njoj skupljaju prašina iz vazduha, a i naša slina je puna bakterija i može da kontaminira vodu i zarazi nas.

Čak i zatvorena flaša može da stvori probleme. Kad je stavimo u usta, sav znoj, prašinu, ćelije kože, izlučevine iz nosa možemo možemo prebaciti u vodu.

“Duga inkubacija sline koja dolazi sa svojim bakterijama može da kontaminira vodu od čega se čovek može da se razboli”, kaže Mark Lajvi, specijalista primarne nege iz Mercy medicinskog centra u Masačusetsu i dodaje:

“Kada jednom stavite usne na flašu, tečnost treba da ispijete odmah pa flašu ili baciti ili operete(ako je staklena)”.

Ali, budimo realni: budući da je reč o vašim vlastitim bakterijama, malo je verovatno da ćete se zaista razboleti.

Iako se niko time ne hvali, ali mnogi piju iz rabljenih čaša, krigli i flaša bez ikakvih štetnih posledica. No, svakako nije preporučljivo deliti flašu s nekim drugim.

Ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom ili hronični bolesnici ne smu da budu izloženi kontaminiranoj vodi jer svaka loša bakterija može da im stvori zdravstvene probleme.

Bitno je i naglasiti da nema preterane razlike između flaširane i obične vode iz slavine. Čest je mit da je voda u flaši čistija od vode iz slavine – obe moraju ispuniti stroge higijenske standarde, a ionako se do 25 posto vode u flaši crpi iz glavnog vodovoda.

Šta se dešava s ostavljanjem vode na mestima poput automobila?

Voda koja duže stoji na na suncu brzo će se zagrejati što će je učiniti savršenim tlom za bakterije, posebno ako ste već pili iz nje.
Stavljanje flaše ispod sedišta moglo bi da smanji dotok toplote, ali ne i dotok bakterija.

Izvor: Kurir stil

Posted on

Plavi patlidžan: 10 sjajnih razloga zašto bi trebalo da ga uvrstite u ishranu!

Patlidžan, prepoznatljiv po jarko ljubičastoj boji potiče iz Indije i konzumira se već 3000 godina, a nakon ostatka Azije, uzgoj se proširio i na Evropu, u 14. veku.

Veganska kuhinja ga prepoznaje kao odličnu alternativu za meso, jer je dobar izvor proteina.

Svež patlidžan u 100 grama ima samo 24 kalorije, dok kuvani ima 35, uz to je i bogati izvor vlakana, posebno celuloze koja je dobra za probavu, obliluje vitaminima B1, K, C, A i folnom kiselinom.

Ono po čemu je patlidžan vrlo poznat je antioskidans nasunin koji se nalazi u njegovoj kori, a koji štiti ćelije organizma od uništenja, ali je i sakupljač slobodnih radikala, pa utiče na izlučivanje viška gvožđa iz organizma.

Upravo ovaj antioksidans utiče na prevenciju kardiovaskularnih bolesti, kao i prevenciju raka.

Smatra da upravo zbog gorkastog ukusa, patlidžan utiče na ublažavanje grčeva u želudcu i sličnih probavnih tegoba.

Patlidžan ima nizak glikemijski indeks, pa je zbog toga jako dobra namirnica za dijabetičare, a klorogenična kiselina, koja također ima antioksidativno delovanje, pomaže u snižavanju nivoa lošeg holesterola.

Priprema patlidžana:

Najbolji načini za pripremu patlidžana su pečenje na roštilju, na pari ili pohovanje. Jedino o čemu trebate da vodite računa je da će se, ukoliko ga pohujete, samim tim i kalorijska vrednost znantno povećati. Prve dve opcije su znantno zdravije.

Kada birate patlidžan, stisnite ga kako biste proverili da li je zreo. Ukoli se kora vrati na mesto, znači da je zreo, a ako ostane udubljenje, onda još uvek nije dobar za pripremu.

Čuvajte ih na temperaturi od oko 10°C stepeni. Secite ga i ljuštite mu koru neposredno pre spremanja, jer se brzo pokvari ako mu je “meso ” otkriveno.

Gorak ukus patlidžana možete da neutrališet korištenjem soli pre kuvanja. Narežite patlidžan na željenu veličinu, pa komade posolite i ostavite da tako odstoje 30 minuta, pa će gorak ukus nestati.

Patlidžan se kombinuje sa velikim brojem namirnica, a smatra se da je komplementarna namirnica koja balansira sve druge ukuse.

Izvor: Kurir stil