Kako da sprečim gojaznost u trudnoći je jedan od zadataka pred kojima se nalazimo u trudnoći. Izbalansirana ishrana od samog početka trudnoće, omogućiće vam da ne dobijete više kilograma. Sa druge strane unesete dovoljno hranljivih materija za vas i vašu bebu.
Kako bi rešili svoje dileme sledite sledeće savete:
– Pazite na raspored obroka, pored tri glavna obeda neophodne su vam i dve užine.
– Vodite dnevnik ishrane u kojem ćete upisivati datume i vrstu hrane koju ste pojeli u toku dana. Na taj način ćete uspeti da kontrolišete svoju ishranu.
– Ne zaboravite da je merenje telesne mase obavezno u toku trudnoće.
– Nikako ne smete držati dijetu samoinicijativno i bez savetovanja sa lekarom i nutricionistom.
Svakodnevno jedite sledeće namirnice:
1. Žitarice i proizvodi, toliko puta bespotrebno „optuživani“ kao krivci za pojavu naslaga na Vašem telu, obavezne su namirnice u toku trudnoće. Birajte hleb i proizvode od celog zrna žitarica ili (još bolje) obogaćene dodacima, npr. sojom. Kaše od žitarica i mleka, u koje ćete dodati malo seckanog lešnika ili oraha i suvog voća, idealne su za užinu.
2. Mleko i mlečni proizvodi obavezna su stavka vašeg jelovnika jer sadrže esencijalne sastojke: kalcijum i fosfor (bitne za rast tkiva i funkciju ćelija), vitamine A, E i B kompleksa. I pored navedenih dragocenosti mleka i proizvoda, savetujem vam da ne preterujete u količinama, jer ono ima nezanemarljivu kalorijsku vrednost. Ukoliko Vam ponekad mleko izuzetno prija i osetite potrebu za većom količinom, birajte mleko (ili jogurt) sa manjim procentom masnoće ili mlade sireve, umesto masnih i prezrelih.
3. Meso i ribu, kao nosioce esencijalnih (bitnih) aminokiselina obavezno jedite barem u jednom dnevnom obroku.
4. Jaja su veoma bogat izvor neophodnih hranljivih materija. Razlog „leži“ u činjenici da 1 jaje sadrži u proseku oko 11g belančevina, 9g masti, 1.8mg gvožđa, 56 mg kalcijuma, vitamine A, E i B. Preporučujem Vam da jaja radije jedete meko kuvana, umesto pržena u masnoći.
5. Povrće je neophodno, i to minimum dve porcije dnevno. Ne samo u vidu salate (odličan izvor biljnih vlakana i vitamina), već i kao varivo ili pečeno (krompir, patlidžan pecite u sopstvenoj ljusci).
6. Voće i voćne sokove, minimum 300 grama dnevno (sve vrste), kao i koštunjavo voće.
