Joga dokazano ima blagotvoran učinak na ljudski organizam.
Osim što otkrivamo blagodeti njenog praktikovanja, predstavljamo vam i osnovne vežbe.
Posle 20 minuta hatha joge poboljšavaju se kognitivne funkcije mozga, koncentracija i radna memorija. Istovremeno, smanjuje se aktivnost proteina koji učestvuju u zapaljenskim procesima i tako se umanjuje stres.
Vežbanje hata joge tokom 15 nedelja može da poveća kapacitet pluća.
Uz standardnu terapiju za dijabetes, izvođenje asana može da dovede do stabilizovanja nivoa šećera u krvi, a nakon samo tri meseca vežbanja uočava se pad indeksa telesne mase kod vežbača.
Joga podstiče želju, orgazam i generalno zadovoljstvo seksom kod žena, zaključak je studije rađene 2009. godine na Harvardu. Takođe, pomaže da se žene bolje sažive sa svojim telom.
Studija iz 2009. godine pokazala je i da popravlja gustinu kostiju
Vežbanje ijengar joge kod starijih popravlja balans i sprečava padove kod žena posle 65. godine. Nemački istraživači su utvrdili da četiri nedelje vežbanja ijengar joge efikasno smanjuje intenzitet bola u vratu. Joga je efikasnija u smanjivanju bolova i poboljšanju raspoloženja od standardnih medicinskih tretmana za bolove u donjem delu leđa.
Prednost joge je što snižava faktore rizika za pojavu srčanih bolesti poput visokog krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi, a istraživači Centra za proučavanje raka Fred Hačinson u Sijetlu otkrili su vezu između redovnog vežbanja joge i manje telesne težine ispitujući 15.000 zdravih sredovečnih učesnika.
Ljudi sa blagom do umerenom hipertenzijom mogu da imaju koristi od joge. Studija rađena na Univerzitetu u Koloradu pokazala je da bikram joga, koja podrazumeva izvođenje asana u zagrejanoj sobi, poboljšava fleksibilnost donjeg dela leđa, ramena i tetiva.
Bavljenje jogom više od 10 godina pomaže uklanjanju anksioznosti i povećava nivo gama aminobuterne kiseline, koja štiti od depresije i anksioznosti. Određene poze opuštaju telo i um i pokreću regenerativnu sposobnost organizma.