Sportska aktivnost je veoma važna.Ako za vreme trčanja ne nosite odgovarajuću obuću, izlažete se riziku od povrede. Svaki put kad stopalo dotakne tlo, svi zglobovi gležnja, kolena i leđa izloženi su opterećenju koje je čak 3 do 4 puta veće od težine tela. Zahvaljujući sportskoj obuci, ti udarci se amortizuju. Patike moraju biti savitljive.
Pravilan položaj za trčanje
Glava: Držanje glave je od ključnog značaja za celokupno držanje, koje određuje efikasnost samog trčanja. Neka vas vaš pogled vodi. Ne gledajte u noge. Ovo će ispraviti vaš vrat i leđa. I dovesti ih u ravnotežu.
Ramena: Ramena igraju važnu ulogu u održavanju gornjeg dela tela opuštenim dok trčite. To je veoma važno za održavanje efikasnosti položaja. Za optimalne performanse ramena treba da budu nisko, a ne visoko i usko. Takođe ramena treba da ostanu mirna i ne bi trebalo da prave zasuke prilikom svakog sledećeg zamaha rukama.
Ruke: Iako je trčanje pre svega aktivnost donjeg dela tela, držanje ruku je od velikog značaja za efikasnost trčanja. Ruke kontrolišu tenziju gornjeg dela tela dok njihovi zamasi rade u ritmu sa nogama i omogućavaju vam kretanje unapred. Šake držite tako da vam prsti lagano dodiruju dlanove.
Trup: Položaj vašeg trupa prilikom trčanja u velikoj meri zavisi od položaja glave i ramena. Ako narušite pravilno držanje trupa tokom trčanja, duboko udahnite. To će vas ispraviti.
Kukovi: Kukovi su prilikom trčanja centar gravitacije, ključni su za dobro držanje. Ukoliko dozvolite da se za vreme trčanja vaš trup pogrbi, vaša karlica će se nagnuti napred što može izazvati pritisak na donji deo leđa. Idealna putanja težišta tela koja se nalazi u kukovima trebalo bi da bude pravolinijska. Ako pokušamo da predstavimo položaj kukova, zamislimo čitavu karlicu kao činiju punu klikera. Zatim pokušajmo da ne prospemo klikere pomeranjem činije.
Koleno: Sprinteri treba da podižu svoja kolena visoko da bi postigli maksimalnu snagu prilikom trčanja. Kod trčanja na duže staze podizanjem kolena visoko bi se jednostavno prekomerno trošila snaga. Umesto toga, kolena treba odizati umereno i praviti kraće korake. To će olakšati kretanje težišta tela unapred umesto goredole i smanjiti potrošnju energije.
Ako prvi put džogirate
Ako tek počinjete da se bavite trčanjem učinite to postupno. Uz to, kao i kod svake telesne aktivnosti, dobro je da se prethodno posavetujete sa lekarom. Možete da počnete brzim hodanjem. Ako osetite veliki napor, dobro je usporiti korak i nastaviti tako nekoliko minuta. Nije neophodno trčati svaki dan kako biste ostali u formi. Dovoljno je trčati oko 30 minuta dva do tri puta nedeljno.
Ako imate trkački staž
Ako već imate iskustva sa džogiranjem pokušajte sa nekim novim sistemima treninga. Kružni trening je jedna od mogućnosti. Trčite dva minuta velikim intenzitetom, a zatim pređite na lagani džoging u trajanju od dva minuta. Ponovite ovo više puta.
Kakva podloga je najbolja za džoging?
Ljudske noge definitivno nisu bile predviđene da se kreću po asfaltu. Stoga su travnati i zemljani tereni mnogo prikladnija mesta na kojima noge znatno lakše podnose trzaje i udarce. Takvi stalni udarci mogu biti štetni i za leđa.
Koje je najbolje mesto za trčanje?
Za vreme sportske aktivnosti pojačava se disanje zbog povećane potrebe organizma za kiseonikom. Ako je vazduh zagađen, u pluća ulazi i veća količina štetnih čestica . Stoga je najbolje otići na mirna, zelenilom bogata mesta. Ako to nije moguće, odaberite barem lokacije sa manje saobraćaja.
izvor: cosmopolitan.rs
