Posted on

Nove trodnevne dijete

Nove trodnevne dijete su mnogima privlačne. Zajedničko im je to da se upražnjavaju samo nekoliko dana, najčešće tri.  Ostatak nedelje ste slobodni. Među najpopularnijim su one bez šećera, glutena, mesa i dijeta bazirana na sirovoj hrani.

BEZ ŠEĆERA

Nutricionisti nemaju ništa protiv da izbacite rafinisani šećer i slatkiše jer povećavaju pritisak i nivo holesterola u krvi. Zamka je kako biti umeren sa šećerom u danima kada ne držite dijetu.  Takođe, dok je izbacivanje čokolade, keksa i torti korisno, šećeri iz svežeg voća su zdravi i nije dobro da ih eliminišete iz ishrane.

KRATAK POST

Izbacivanje životinjskih proizvoda tri puta nedeljno može poboljšati zdravlje, ali i ne mora. Dijeta fokusirana na povrću, voću, orašastim plodovima i semenkama smanjuje rizik od dijabetesa i visokog krvnog pritiska. Ali, ljudi koji izbace meso često zamenu nađu u prerađenim ugljenim hidratima i ne unose dovoljno proteina. Hrane jednolično pa rizikuju od anemije, manjka energije, vitamina i minerala, većeg gubitka ili dobitka kilograma. Da se to ne desilo, u vegetarijanskim danima na meniju bi trebalo da bude dosta zeleniša, povrća i voća.

SIROVO DO 16 ČASOVA

Ovaj režim ishrane podrazumeva da se jede sirovo povrće i voće do 16 časova, a zatim kuvana hrana. Doručak u ovoj dijeti je najčešće smuti sa bananom, ručak opet voće ili povrće, a večera kuvani obrok od povrća. Dobro je što je ova hrana siromašna mastima, aditivima, solima, ali sirova hrana ne prija svima. Osim toga, voće sadrži šećer pa ne valja preterivati sa njim. Takođe, pošto u prvom delu dana postimo, može se desiti da od 16 časova “podivljamo” i navalimo na masnu hranu, što će se negativno odraziti na kilograme. Nutricionisti zato nisu za rigorozne režime u koje spada i ovaj jer smatraju da bi trebalo da slušamo telo i damo mu ono za čim u tom trenutku žudi.

BEZ GLUTENA

Izbacivanje glutena na tri dana nedeljno može pomoći ljudima koji su netolerantni na ovaj protein da se polako navikavaju na poseban režim ishrane. Kod populacije koja nema problem sa glutenom, to može biti mač sa dve oštrice jer su proizvodi bez ovog proteina često prerađeni i bogati veštačkim šećerom, što ih čini daleko nezdravijim u odnosu na glutenske.

Zaključak je, kaže Holms – umerenost. Ono što odgovara jednom čoveku ne mora drugom i najbolje je izbegavati prerađenu hranu i onu sa aditivima, jesti minimalno obrađenu i slušati svoje telo.

Izvor: novosti