Posted on

Izbegavajte dijete: Trenirajte i jedite

Izbegavajte dijete je rečenica koju će izgovoriti gotovo svaki lekar. Svi koji treniraju su na svoj način sportisti, a upravo se sportistima preporučuje: trenirajte i jedite, izbegavajte dijete. Trostruka olimpijka Lolo Džons rekla je ”Sportisti jedu i treniraju, oni ne praktikuju dijete i vežbanje”. Ovo znači da je imperativ da svom telu pružite pravo ”gorivo” odgovarajućim nutrijentima kako bi dalo najbolje rezultate, što ne isključuje kako proteine, tako ni šećer.

Ako redovno trenirate, verovatno treba i da jedete više. Možda ovo ne važi za sve, a to se saznaje samo osluškivanjem potreba sopstvenog tela, a ne praćenjem rigoroznih dijeta,iako ne odgovaraju vašem telu. Dakle, trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, a uz to probajte da primenite sledeće savete.

Jak trening = jedite više

Svako ko se profesionalno bavi sportom i trenira nekoliko sati dnevno, posebno ako je reč o plivanju, može da primeti da je stalno gladan. To je potpuno normalno, jer telo konstantno sagoreva kalorije. Zato se i savetuje svima koji treniraju: trenirajte i jedite, izbegavajte dijete.

Većina ljudi ipak misli da će dobiti na kilaži ukoliko jede više, ali to nije tačno. Kada jedete više, imaćete i više snage i energije i lakše ćete se oporaviti od treninga. Jedite na tri sata i unosite nutrijente koji vam odgovaraju. Samo trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, i videćete samo pozitivne promene.

Jedite kvalitetnu hranu

Često se dešava da ljudi veruju kako je izbacivanje ugljenih hidrata dobra ideja, pa izbacuju različite namirnice iz svog menija. Ne radite to, trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, jer u suprotnom možete osetiti i ozbiljnije posledice.

Ugljeni hidrati su energija i konzumiranje namirnica poput smeđeg pirinča, kinoe, slatkog krompira, žitarica i hleba od celog zrna, kao i testenina od celog zrna, treba da se podrazumeva. S obzirom na to da i šećer spada u ugljene hidrate, nemojte se libiti da pojedete nešto slatko u umerenim količinama. Trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, i slobodno se zasladite.

Proteini su grupa namirnica koje su svakako poželjne za aktivne vežbače. Neophodni su telu jer pomažu u izgradnji mišića, a zahvaljujući tome što duže ostaju u telu, duže ćete i biti siti. Zato uključite piletinu, ribu, pasulj, orašaste plodove, grčki jogurt i orahovo ulje u ishranu, trenirajte i jedite, izbegavajte dijete.

Grickalice, grickalice, grickalice

Kako biste jeli na svaka tri sata kad naporno vežbate, važno je da – grickate, a ko to ne voli? Uzmite švapski sir, bademe (ili bilo šta od orašastog voća), grčki jogurt, proteinski šejk, tost sa orašastim namazom, a možete iskoristiti priliku da pojedete i nešto slatko. Primetićete da kombinovanjem različitih namirnica možete da postignete veliki uspeh.

Centar za pravilnu ishranu/B92

Posted on

Brzina hoda i bolesti srca – u kakvoj su vezi?

Brzina hoda i bolesti srca su u vezi, ali kakvoj? Naučnici su na temelju pitanja koliko brzo ljudi hodaju uspeli da predvide kolike su im šanse da obole od srčanih bolesti. Ukoliko hodate brzo, šanse su vam manje.

Odrasli sredovečni ljudi koji su rekli da hodaju sporije imaju dva puta veće šanse da umru od srčanih bolesti u poređenju s onima koji su rekli da hodaju brže. Istraživanjem je analizirano zdravstveno stanje više od 420.000 odraslih ljudi u Velikoj Britaniji koje su pratili šest godina.

Niko od njih nije imao srčanih problema kada je započelo istraživanje.

Tokom trajanja istraživanja oko 8.600 ispitanika je umrlo, a od njih je 1.650 umrlo upravo od srčanih bolesti. Prednjačili su, naravno, oni koji su hodali sporo u tih šest godina istraživanja. Rizik je bio veći za one s niskim indeksom telesne mase, što znači da su tokom godina izgubili mišićnu masu.

Učesnike su pitali da objasne kojim tempom hodaju, a opcije su: sporo, prosečno i brzo. Ispitana je i njihova fizička kondicija raznim vežbama u laboratoriji.

Istraživanjem je isto tako zaključeno da je vežbanje ili bilo kakva fizička aktivnost povezana s brzinom hodanja. Tako su, logično, oni koji su sporo hodali i nisu vežbali bili izloženiji srčanim bolestima. Bez obzira na rezultate, potrebno je sprovesti još neka istraživanja da bi se pokazalo kako se brzina hoda može koristiti u budućem sprečavanju bolesti srca.

Centar za pravilnu ishranu/B92