Posted on

Organsko (ni)je zdravije

Poslednjih nekoliko godina o organskoj hrani pričaju svi – od nutricionista, preko fitnes trenera, do slavnih ličnosti. I dok jedni misle da je organska hrana budućnost, drugi tvrde da je reč o još jednom pomodnom hiru. Prosečan potrošač rafove sa organskim namirnicama mahom zaobilazi jer su one tri do četiri puta skuplje od konvencionalne alternative.

Ali čak i onaj potrošač koji poželi da kupi organsku namirnicu je zbunjen. Da li je organsko bolje od konvencionalnog? Kako ga prepoznati? Zašto mora da bude toliko skupo? Odgovore na ova pitanja potražili smo od prof. dr Sonje Radaković, načelnice Sektora za preventivnu medicinu VMA. Prema rečima sagovornice “Života plus”, intenzivna poljoprivreda kojom mora da se obezbedi hrana za sve veći broj stanovnika Zemlje, nije moguća bez primene veštačkih dodataka.

– Sadržaj rezidua, odnosno ostataka sredstava za zaštitu bilja, hormona, antibiotika, pesticida, sredstava za brže sazrevanje, za sprečavanje klijanja i drugih hemikalija regulisan je pravilnicama koji propisuju gornje granice dozvoljenih koncentracija u gotovom proizvodu. Granice su postavljene tako da uobičajenim unosom hrane jedna osoba u periodu od godinu dana u svoj organizam ne može da unese količine koje joj na bilo koji način mogu oštetiti zdravlje. Naravno, kako nauka napreduje, granice se mogu pooštravati ili ublažavati – kaže prof. dr Sonja Radaković.

Bez hemikalija

S druge strane, organsko gajenje biljaka zahteva zemljište na kom nisu primenjivani konvencionalni preparati, objašnjava naša sagovornica. Konverzija zemljišta iz konvencionalnog u ono pogodno za organski uzgoj traje između jedne i tri godine, u zavisnosti od kulture. Ne smeju se gajiti genetske izmenjene biljke, a mogu se koristiti isključivo preparati sertifikovani za organski uzgoj.

– Kad su u pitanju meso, mleko i jaja, životinje moraju da se hrane na prirodan način, na primer ispašom na livadi gde nisu korišćene hemikalije, dok koštano brašno i druge komercijalne mešavine nisu dozvoljene. Ovakav način proizvodnje smanjuje prinos, a povećava potrebu za ljudskim radom (okopavanje, čupanje korova, obezbeđenje prirodnog sena) što u konačnom ishodu uvećava cenu proizvoda. Ovi proizvodi ne bi trebalo da sadrže nikakve veštačke dodatke, odnosno rezidue i to ih razlikuje od konvencionalno gajenih proizvoda. Naravno, ni u organskoj proizvodnji hrane ne mogu se isključiti baš svi nepovoljni činioci životne sredine, na primer zagađivači u vazduhu, padavinama – kaže prof. dr Sonja Radaković.

Da li se onda može reći da je organska hrana zdravija? Naučnici sa Stenforda došli su do podataka da organska hrana nema bolji nutritivni sastav nego obična. Organski paradajz, na primer, nije imao više kalijuma nego običan. Ali, druge studije, recimo ona sa Univerziteta u Vašingtonu, tvrde suprotno – zaključile su da organske jagode imaju više vitamina C nego obične. I kome onda verovati?

– Organski proizvedene namirnice jesu u nesumnjivoj prednosti jer ne sadrže dodatne hemikalije. Međutim, zbog toga što se u organskoj proizvodnji izostavlja obogaćivanje zemljišta, moguće je da namirnice sadrže manje ne samo rezidua sredstava za zaštitu, već i nekih minerala koje biljka unosi iz zemljišta. Drugim rečima, nutritivna vrednost ovako dobijenih namirnica pod većim je uticajem kvaliteta samog zemljišta, klimatskih i drugih činilaca. Neophodno je zaista dobro poznavati osobine samog zemljišta kako bi se na njemu gajile pogodne kulture. Autohtone sorte su najpogodnije za organsku proizvodnju na jednom području usled prirodne otpornosti datim uslovima. Nažalost, usled predominacije hibridnih sorti, većina autohtonih sorti biljaka i autohtonih rasa životinja vremenom su se izgubile – upozorava prof. dr Sonja Radaković.

Prevare su moguće

Istraživanja pokazuju da nalepnica “organsko” i te kako utiče na potrošače koji smatraju da je taj proizvod zdraviji, bolji, kvalitetniji, pa i ukusniji. Ali kad je u pitanju ova poslednja kategorija, prosečan potrošač, pokazuju istraživanja, ne može da po ukusu razlikuje organski i običan proizvod. Zato je i važno eliminisati bilo kakve prevare u ovoj oblasti.

– Organski proizvedene namirnice moraju da imaju sertifikat koji izdaje ovlašćena institucija. Usled navedenih specifičnosti u proizvodnji, organski proizvod je često manji ili nepravilnijeg oblika. U proceni je, ipak, bolje se osloniti na sertifikat jer postoje falsifikati – neki poljoprivrednici gaje povrće i voće na konvencionalan način, a zbog više cene, manje i neuglednije primerke proglase za organski gajene. U zapadnoj Evropi razvijena je neposrednija komunikacija između proizvođača i potrošača tako da porodice ugovaraju nedeljno snabdevanje namirnicama direktno sa registrovanim gazdinstvima čime se gradi i jača poverenje – kaže prof. dr Sonja Radaković.

Ako je za utehu onima koji ne mogu da priušte organsku hranu, naša sagovornica ističe da konvencionalni način proizvodnje namirnica, ukoliko se poštuju propisi o upotrebi hemijskih sredstava, ne šteti zdravlju, a ukoliko je ishrana planirana prema važećim pravilima, organizam će uneti sve potrebne nutrijente.

– Do sada su objavljeni rezultati samo jedne studije koja je u toku 20 godina pratila zdravstveno stanje porodica koje su se hranile konvencionalno ili organski i nisu uočene znatne razlike u kvalitetu života, učestalosti obolevanja i dužini života. Ali, osim direktnog uticaja na zdravlje pojedinca, organska proizvodnja donosi ogromnu dobrobit za životnu sredinu. Pažljivim postupanjem sa zemljištem, biljkama i životinjama znatno se doprinosi rasterećenju životne sredine, poboljšanju kvaliteta vode za piće i vazduha – kaže naša sagovornica.

NE MOŽE JEFTINIJE

Kad je reč o našem tržištu, iz Privredne komore Srbije poručuju da potrošači mogu da budu sigurni da je proizvod sa organskom oznakom zaista proizveden po svim pravilima organske proizvodnje. Na pitanje da li ovi proizvodi mogu da budu jeftiniji, u PKS odgovaraju odrično. Kako kažu, proizvođači u našoj zemlji imaju male subvencije, pa ne mogu da budu konkurentni, dok na primer u zemljama Evropske unije subvencije za organsku proizvodnju iznose više od 300 evra po hektaru.

SMRZNUTE MALINE NAJPOPULARNIJE

Proizvodnja organske hrane u našoj zemlji ima tendenciju rasta, pokazuju podaci Službe za organsku proizvodnju Privredne komore Srbije. U 2011. godini ukupna površina pod organskom proizvodnjom bila je 6.335 hektara, a 2017. godine duplo više, tačnije 13.423 hektara. Broj proizvođača je porastao sa 213 iz 2011. godine na 434 u 2017. I broj kooperanata, onih koji sarađuju sa glavnim proizvođačima raste, pa je prošle godine iznosio 5.719. Nažalost ili na sreću, veliki deo organske hrane odlazi iz zemlje. Najviše se izvozilo u zemlje Evropske unije, najpre u Nemačku, Holandiju i Italiju, a ukupan izvoz je prošle godine povećan za 22 odsto. Na prvom mestu su smrznute maline koje su izvezene u vrednosti od 12,7 miliona evra, slede smrznute kupine (1,9 miliona evra) i smrznute višnje (1,1 milion). Od prerađevina, najzastupljeniji je koncentrat jabuke (1,9 miliona evra).

Centar za pravilnu ishanu/Novosti

Posted on

Držite pritisak na normali

ZA regulisanje krvnog pritiska neophodna je kontrola unosa hrane i pića. Hipertenzija se tumači kao bolest lošeg stila života, pa se odricanje od loših navika smatra najboljom prevencijom.

Za hipertenzičare postoji specifična dijeta koja traži strpljenje i ako se primenjuje striktno, moći ćete da uživate u hrani, nećete oskudevati u raznovrsnim namirnicama, izgubićete kilograme viška, a pritisak neće oscilirati.

Važno je potpuno izbaciti iz ishrane suhomesnate proizvode, supe iz kesice i konzervirano povrće. Ne bi trebalo jesti prženo, pohovano, masno, proizvode napravljene sa praškom za pecivo i sodom bikarbonom, jer su to alkaloidi koji podižu pritisak.

Pacijentima sa hipertenzijom poznato je da treba da izbegavaju natrijum i so. Umesto soli upotrebljavajte začine poput peršuna, mirođije, celera.

Lekari preporučuju osobama kod kojih postoji predispozicija za hipertenziju da jedu barem dva puta dnevno mlečne proizvode bez masnoće, četiri puta dnevno voće ili povrće. Sastojci koji su odgovorni za povoljne učinke su omega 3 masne kiseline, kojih ima u skuši, lososu, tunjevini..

Tri obroka: doručak i dve užine svakog dana su isti.

DORUČAK I UŽINE

Doručak: dva nemasna jogurta, neslani hleb (40 g) i marmelada bez šećera (15 g), ili obrano mleko (dva dl) i pet integralnih krekera

Prepodnevna užina: obrano mleko (jedan dl) i voće (150 g), ili neslani hleb (20 g) sa belim neslanim sirom (30 g)

Popodnevna užina: jedna čaša nemasnog jogurta, ili beli neslani sir (30 g)

PRVI DAN

Ručak: makarone sa origanom (35 g), teleći hamburger (80 g) sa zelenom salatom i paradajzom (po 100 g), jabuka (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: grilovano povrće – plavi patlidžan, tikvice, paprika i luk (110 g od svakog), nesoljena ćuretina sa roštilja (90 g), kruška (200 g) i neslani hleb (40 g)

DRUGI DAN

Ručak: grilovane špargle (100 g), bareni pirinač (35 g) sa dva jajeta, i neslani hleb (40 g)

Večera: oslić (100 g) sa krompirom (120 g) i lukom (100 g) iz rerne, pomorandža (200 g) i neslani hleb (40 g)

TREĆI DAN

Ručak: bareni krompir (120 g) sa prazilukom (100 g), pastrmka sa roštilja (90 g) sa origanom, jabuka (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: sok od pasirane šargarepe (125 g) i paradajza (150 g), svinjska krmenadla (100 g) sa roštilja sa crnim biberom, kivi (200 g) i neslani hleb (40 g)

ČETVRTI DAN

Ručak: sočivo (45 g) sa piletinom (80 g) i varivom od paradajza (75 g), šargarepe (75 g) i paprike (75 g), pomorandža (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: zelena salata (150 g), teletina (100 g) sa krompirom (120 g), kruška (200 g) i neslani hleb (40 g)

PETI DAN

Ručak: bareni svinjski file (70 g), bareni pirinač (35 g), šargarepa (150 g) i pečurke (150 g), pomorandža (200 g) i neslani hleb (40 g)

Večera: salata od paradajza (250 g) i krastavca (200 g), oslić sa roštilja 100 g, sa zelenom paprikom (200 g), jabuka (200 g) i neslani hleb (40 g)

 

 

Centar za pravilnu ishanu/Novosti

Posted on

Hleb bez kvasca

Hleb bez kvasca, praška za pecivo i sode bikarbone može biti podjednako ukusan kao i mnogi drugi.

Potrebno vam je:

1 kg integralnog brašna (najbolje je da kombinujete pšenično, kukuruzno, ječmeno, ražano, heljdino),

1 supena kašika soli,

0,8 dl vruće (meke) vode.

Opciono: 2-3 kašičice semenki po izboru (lan, suncokret, bundeva, susam).

U većoj posudi pomešajte brašno i semenke ako želite. Dobro promešajte pa sipajte vodu u koju ste prethodno razmutili so. Ponovo sve dobro promešajte varjačom. Ako želite da testo još više naraste, možete dodati prstohvat šećera ili kašičicu maslinovog ulja. Pošto ste testo dobro promešali, preko posude stavite providnu foliju i ostavite da odstoji najmanje šest sati, a najbolje da hleb zamesite uveče i ujutru ispečete. Naraslo testo ne morate da premesite, već ga samo oblikujte i stavite u podmazan pleh. Pecite u zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 70-80 minuta. Isecite hleb pošto se ohladi, jer se vruće integralno brašno lepi za nož. Čuvajte ga u platnenoj ili plastičnoj zatvorenoj kesici i biće danima svež i ukusan.

 

Centar za pravilnu ishanu/Novosti