Začinsko bilje jedna je od nezaobilaznih stavki na trpezi mnogih od nas. Pasulj sa mirođijom, boranija sa belim lukom, salata sa rukolom, pita sa cimetom… Sve ovo je i veoma ukusno i veoma zdravo.
Začinsko bilje ima višestruku namenu. Naši preci u ovom delu Evrope nisu imali isto začinsko bilje kao i mi danas, koristili su ono što su pronalazili u prirodi, a naša kuhinja se sa godinama menjala.
Prema definiciji, začini su pojedini delovi viših biljaka ili cele biljke, pretežno iz tropskih predela, koje radi sadržaja eteričnih ulja, alkaloida, glikozida i drugih aromatičnih jedinjenja, u hrani izazivaju određen ukus ili miris. Ove materije imaju i nadražujuće dejstvo na probavni trakt: podstiču lučenje pljuvačke, odnosno sekreta žlezda, a time i veće lučenje probavnih fermenata; dakle, poboljšavaju probavu.
Začinsko bilje i ukus
Prema tome kakvog su ukusa i mirisa mogu se svrstati u:
– ljute
– gorke
– sladunjave
– kisele
– kombinovane…
Začini mogu biti jednokomponentni (so, biber, origano, bosiljak i tome slično) ili mešavina različitih biljnih sastojaka.
Začini su posebno atraktivni u arapskom svetu, pa se tamo mogu naći i čitave pijace na kojima se mogu naći gotovo sve vrste začina.
