Posted on

Slatkiši u trudnoći: Rizici i problemi

Slatkiši u trudnoći nisu najpreporučljivija stvar, ali… Uvek postoji to ali.

Poznato je da gojaznost u trudnoći nije poželjna. Nova studija pokazuje da samo nekoliko kilograma viška i umereno visok nivo šećera u krvi može predstavljati rizik za zdravlje mame i bebe.

Analizirano je više od 23.300 žena iz devet zemalja. Tim američkih naučnika otkrio je da žene sa povišenim nivoom šećera u krvi, imaju mnogo veći rizik od komplikacija u trudnoći od žena koje su gojazne.

Slatkiši u trudnoći

Studija je objavljena u časopisu Diabetes Care, a pokazala je da bebe onih majki koje imaju prekomernu telesnu težinu i natprosečan nivo šećera u krvi, teže prosečno 214 grama više u odnosu na decu majki sa normalnom težinom i šećerom u krvi.

S druge strane, bebe gojaznih majki, koje su imale normalan nivo šećera u krvi, težile su u proseku 174 grama više.

“Do sada nismo smatrali da ove žene spadaju u rizičnu grupu. One nemaju gestacijski dijabetes, a nisu ni gojazne. Ipak, naša studija pokazuje da ako ste jedan korak udaljeni od rizičnog faktora – onda nosite određeni rizik” – rekao je naučnik Boyd Metzger. Dodao je i da velike bebe povećavaju rizik od povreda tokom vaginalnog poroda i verovatnost carskog reza.

Osim toga, mnogo drugih istraživanja ukazuju na to da zdravlje majki igra veliku ulogu u budućem razvoju deteta. Na primer, studija objavljena u časopisu Journal of Physiology otkriva da žene koje konzumiraju mnogo masnoće u ishrani tokom trudnoće. One mogu stvoriti rizik od razvoja dijabetesa kod deteta kasnije u životu.

Posted on

Vitamini u trudnoći: Važan saveznik svake buduće mame

Vitamini u trudnoći su jedna od važnih stvari za razvoj i razvitak bebe.

Zašto moram da uzimam vitamine?

Ovo se pitaju mnoge mame. Tokom trudnoće ženi je neophodan povećan unos nekoliko vitamina da bi se omogućio pravilan razvoj tkiva i bebe ali i nje same. Vitamini su supstance koje su organizmu neophodne u vrlo malim količinama, pošto ih on ne proizvodi moraju dodatno da se unose  ishranom i suplementima.

Tokom trudnoće, potrebna količina vitamina se lako unosi pravilnom ishranom, ali ipak na neke od vitamina morate da obratite posebnu  pažnju!

Koje vitamine treba da uzimam?

Vitamin C

Vitamin C je veoma važan za podizanje opšteg imuniteta organizma. Pomaže u stvaranju kolagena u vezivnom tkivu, a samim tim je neophodan pri zarastanju rana, čini ćelije snažnijim, pomaže organizmu da apsorbuje gvožđe, kalcijum i folnu kiselinu. Ima ga dovoljno u svežem voću i povrću.

Preporučena doza u trudnoći
Preporučena dnevna doza tokom trudnoće je 70 mg. Ne savetuje se uzimanje preko toga, jer može da ima negativne efekte.

Vitamin C
u naimrnicama
Pravi mali izvori vitamina C su narandže, limun, grejpfrut, paprika, jagode, kupus, paradajz, brokoli, krompir i borovnice.

Vitamin D

Ovaj vitamin je dobro poznat kao osnovna komponenta neophodna za dobru apsorpciju kalcijuma, a naročito je važan za razvoj zuba i kostiju fetusa.

Preporučena doza u trudnoći

Preporučena dnevna doza iznosi 400 I.U. Lako se unosi pravilnom ishranom bogatom mlečnim proizvodima.

Vitamin D u namirnicama
Nalazi se i u zelenoj salati, žumancetu, ribljem ulju, puteru, džigerici, sardinama… Organizam može i sam da proizvede vitamin D ako je koža dovoljno izložena suncu, međutim tokom sunčanja valja biti ekstra oprezan.

Vitamin A

Tokom trudnoće neophodno je povećati unos vitamina A, pošto je potreban za normalan rast i razvoj fetusa.

Preporučena doza u trudnoći
Preporučena dnevna doza za trudnice iznosi 2700 I.U. Neumereno uzimanje vitamina A u formi retinola, veće od 10 000 I.U. ima negativne efekte i može prouzrokovati anomalije kod bebe.

Vitamin A u namirnicama
U ishrani vitamin A se nalazi u dva oblika: sa retinolom i beta-karotinom. Retinola najviše ima u hrani životinjskog porekla – džigerici i ribljem ulju.

Beta-karotin je zaslužan za narandžastu i žutu boju u povrću i voću tako da je jasno gde se nalazi. Pravilnom ishranom, bogatom voćem i povrćem može se lako postići pravilan unos ovog vitamina, ako se izbegava čest unos proizvoda sa retinolom, npr. džigerice.

Vitamin B12

Ovaj vitamin, kao i folati, neophodan je za rast ćelija i razvoj nervnog sistema. Takođe, B12 je važna komponenta u sprečavanju anemije trudnice.

Preporučena doza u trudnoći
Preporučena dnevna doza  iznosi 2,2 mcg. Nedostatak ovog vitamina se javlja retko, pošto ga ima dosta u namirnicama koje unosimo u regularnoj ishrani. Nedostatak se može javiti samo kod trudnica koje se hrane isključivo vegetarijanskom hranom.

Vitamin B6

Ovaj vitamin je neophodan za obradu karbohidrata, lipida i masti. Vitamin B6 čini DNK.

Vitamin B6 u namirnicama
Nalazimo ga u mesu, džigerici, bananama, žumancu i mahunarkama.

Folna kiselina
Ovaj vitamin je poseban – potrebno ga je uzimati još pre nego što dođe do začeća i to u dozi od 0,4 mg dnevno (obično se nalazi u tabletama od 4 ili 5 mg, koje je najbolje preoploviti). Ukoliko ga niste uzimali od pre začeća, obavezno počnite od momenta od kada ste saznali za to.

Preporučena doza u trudnoći
Folna kiselina treba da se pije tokom cele trudnoće u istoj dozi ali je obavezna do kraja dvanaeste nedelje trudnoće, jer smanjuje mogućnost razvijanja defekata kičme.

Žene koje boluju od epilepsije ili redovno koriste antileptike kao i one koje su u prethodnoj trudnoći imale bebeu sa defektom kičme ili lobanje, pre začeća treba da uzimaju folnu kiselinu u dozi od 4 mg.

Posted on

Koliko hleba da jedem u trudnoći?

Koliko hleba da jedem u trudnoći? Pitanje koje sebi postavljaju skoro sve trudnice – neke zato što imaju problem sa porastom šećera, a neka zato što ne žele da se ugoje. Svakako, ostaje pitanje – koliko čega sme?

Hleba u trudnoći

Žitarice spadaju u prvu ili osnovnu grupu namirnica na skali ishrane. Ove namirnice su site, bez mnogo kalorija, i predstavljaju važan izvor vitamina i vlakana. Jedite proizvode od integralnog brašna.

Ovde spadaju hleb, krompir, žitarice (musli), testa, riža, mekinje, kukuruz. Dnevno se savetuje šest jedinica iz ove grupe, a jedna jedinica je, recimo, jedno parče, pola šolje barenih žitarica ili kuvanog testa, trećina šolje barenog pirinča ili pola zemičke. Beli hleb bi trebalo izbegavati.

Posted on

Ishrana u trudnoći: Šta ne smem da jedem u drugom stanju?

Ishrana u trudnoći je veoma važna star. Često ste se pitali koje meso da jedem i da li smem da jedem ribu?

Birajte isključivo nemasno meso. Sa živinskog mesa skinite kožu i pripremite ga na minimumu masnoće. Neka se riba na vašem jelovniku nađe makar jednom nedeljno. U jednom obroku pojedite ne više od 100 grama nemasog mesa.

Ishrana u trudnoći

Ribu treba da jedete, ali ne i sve plodove mora. Kada jedete u restoranu, uvek poručite ribu koja je dobro pečena, većinu morske hrane treba da kuvate na 60 stepeni i to minimalno 15 sekundi a da li je riba kuvana znaćete ako zavučete oštar vrh noža u meso i malo ga podignete. Ivice bi trebalo da budu neprozirne a centar delimično proziran sa krljušti koja je počela da se odvaja.

Ostavite ribu da se kuva još tri do četiri minuta. Škampi i jastog porumene kada su kuvani, a meso postane neprozirno i boje bisera. Školjke “kapice” postanu bele kao mleko, neprozirne i čvrste. Kada kuvate mušule i ostrige, sačekajte da se školjke otvore. To je znak da su kuvane. One koje se nisu otvorile, bacite.

Posted on

Tečnost i trudnoća: Koliko je vode potrebno da pijem u trudnoći?

Tečnost i trudnoća su usko povezani. Mnogi se pitaju koliko je vode i drugih napitaka potrebno u ovim mesecima. Minimum dnevnog unosa vode je osam čaša, a leti čak i više.

U trudnoći je veoma važno unositi dovoljnu količinu vode u organizam. Minimum dnevnog unosa vode je osam čaša, a leti čak i više.

Tečnost i sokovi

Izbegavajte zašećerene voćne sokove, kola pića ili gazirana, veštačka pića – mnogo žena se ugoji tokom trudnoći samo zato što ne mogu da se odreknu loših navika i piju mnogo upravo ovakvih napitaka. Nedovoljan unos vode kod trudnica može dovesti do nesvestice, slabosti mišića i povećanog osećaja uznemirenosti, a fetus ne dobija dovoljnu količinu hrane, slabo se odvode štetne materije, stalno se nalazi u povišenoj temperaturi i ima smanjenu količinu plodove tečnosti.

Dehidratacija opasno ugrožava rast i razvoj bebe, a kod nekih žena može izazvati preuranjene trudove i porođaj.

Posted on

Kako da sprečim gojaznost u trudnoći?

Kako da sprečim gojaznost u trudnoći je jedan od zadataka pred kojima se nalazimo u trudnoći. Izbalansirana ishrana od samog početka trudnoće, omogućiće vam da ne dobijete više kilograma. Sa druge strane unesete dovoljno hranljivih materija za vas i vašu bebu.

Kako bi rešili svoje dileme  sledite sledeće savete:

– Pazite na raspored obroka, pored tri glavna obeda neophodne su vam i dve užine.

– Vodite dnevnik ishrane  u kojem ćete upisivati datume i vrstu hrane koju ste pojeli u toku dana. Na taj način ćete uspeti da kontrolišete svoju ishranu.

– Ne zaboravite da je merenje telesne mase obavezno u toku trudnoće.

– Nikako ne smete držati dijetu samoinicijativno i bez savetovanja sa lekarom i nutricionistom.

Svakodnevno jedite sledeće namirnice:

1. Žitarice i proizvodi, toliko puta bespotrebno „optuživani“ kao krivci za pojavu naslaga na Vašem telu, obavezne su namirnice u toku trudnoće. Birajte hleb i proizvode od celog zrna žitarica ili (još bolje) obogaćene dodacima, npr. sojom. Kaše od žitarica i mleka, u koje ćete dodati malo seckanog lešnika ili oraha i suvog voća, idealne su za užinu.

2. Mleko i mlečni proizvodi obavezna su stavka vašeg jelovnika jer sadrže esencijalne sastojke: kalcijum i fosfor (bitne za rast tkiva i funkciju ćelija), vitamine A, E i B kompleksa. I pored navedenih dragocenosti mleka i proizvoda, savetujem vam da ne preterujete u količinama, jer ono ima nezanemarljivu kalorijsku vrednost. Ukoliko Vam ponekad mleko izuzetno prija i osetite potrebu za većom količinom, birajte mleko (ili jogurt) sa manjim procentom masnoće ili mlade sireve, umesto masnih i prezrelih.

3. Meso i ribu, kao nosioce esencijalnih (bitnih) aminokiselina obavezno jedite barem u jednom dnevnom obroku.

4. Jaja su veoma bogat izvor neophodnih hranljivih materija. Razlog „leži“ u činjenici da 1 jaje sadrži u proseku oko 11g belančevina, 9g masti, 1.8mg gvožđa, 56 mg kalcijuma, vitamine A, E i B. Preporučujem Vam da jaja radije jedete meko kuvana, umesto pržena u masnoći.

5. Povrće je neophodno, i to minimum dve porcije dnevno. Ne samo u vidu salate (odličan izvor biljnih vlakana i vitamina), već i kao varivo ili pečeno (krompir, patlidžan pecite u sopstvenoj ljusci).

6. Voće i voćne sokove, minimum 300 grama dnevno (sve vrste), kao i koštunjavo voće.

Posted on

Kolike su dnevne energetske potrebe trudnice?

Kolike su dnevne energetske potrebe trudnice zapita se svaka buduća mama. A da li znate odgovor?

Energetske potrebe trudnice – da li znate kolike su?

Dnevne energetske potrebe se povećavaju za 150 kcal u prvom tromesečju, dok u trugom tromesečju rastu za oko 300 kcal dnevno u odnosu na energetske potrebe žena koje nisu u “drugom stanju”. Verujem da će vam navedeno povećanje energije  delovati isuviše malo u odnosu na stanje u kojem se nalazite. Ipak, ovo je sasvim dovoljna količina energije neophodna kao podrška vašoj trudnoći.

Kada govorimo o dnevnim energetskim potrebama, moram istaći da su zavisne od više faktora: starosti trudnice, njene fizičke aktivnosti, stepena uhranjenosti pre začeća i navika u ishrani. Svaka trudnoća je »unikatna« na svoj način. Stoga, ne možemo navesti dnevni energetski unos koji bi bio idealan za sve trudnice. On se kreće od 1.600 kcal/dan (za sedentalne tipove, tj. slabo fizički aktivne) do 2.600 kcal/dan (za veoma aktivne trudnice), u nekim slučajevima čak i do 2.900 kcal (u slućajevima male telesne mase pre trudnoće).

Imajte na umu da ovu kalorijsku vrednost ne daje velika količina hrane (npr. 100 g integralnog hleba ima energetsku vrednost od 206 kcal).

 

Izvor: Bebac

Posted on

Ishrana trudnice: Šta je važno znati?

Ishrana trudnice je jedna od važnih stavki u ovom stanju. Najvažnie je – Ne prejedajte se! To što vam vaše bake kažu da treba da »jedete za dvoje«… Nije baš tačno.

Velike količine hrane koju trudnice mogu da unesu je put ka gojaznosti. Ona sa sbom nosi niz komplikacija. Neke od njih su otežan porođaj, rađanje „krupnije“ dece (deca preko 4.5 kg na rođenju imaju povećan rizik od pojave gojaznosti u kasnijim fazama života, kao i oboljenja koje prate gojaznost).

Bitno je da vodite računa, ne samo o količini hrane koju ćete uneti u toku dana, već i o kvalitetu ishrane. Pravilnom ishranom se smatra pravilno izbalansirana i raznovrsna ishrana, tj ishrana koja zadovoljava i vaše potrebe, a i potrebe ploda u hranljivim materijama (belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini i minerali).

Koliki porast telesne težine se smatra poželjnim ili optimalnim?

Optimalnim se smatra povećanje telesne težine trudnice za 9 -11 kg. Od izuzetnog je značaja, i za vas i za vašu bebu, redovna kontrola vaše telesne mase. Samim tim i vaše ishrane. Naime, kako deficitarna (»siromašna«), tako i preobilna ishrana često je odgovorna za nastanak pobačaja, teškog porođaja, rađanja deteta male telesne mase, sporog oporavka majke nakon porođaja… Takođe, niskokalorična ishrana dovodi do stvaranja ketonskih tela odgovornih za nastanak mentalnih oštećenja deteta.

U prvom tromesečju trudnoće preporučljiv je porast telesne mase od 1- 4 kg. U ovom periodu zapaženo je održavanje telesne mase od pre trudnoće ili čak blagi gubitak kilograma (kao posledica jutarnjih mučnina i učestalog povraćanja na početku trudnoće). Tokom drugog i trećeg tromesečja trudnoće porast telesne mase ne bi trebalo da bude veći od 0.5 kg nedeljno. Ukoliko uočite opasnost od pojave gojaznosti, obavezno kontrolišite svoju težinu i porast kilograma ograničite na 0.3 kg nedeljno.

 

Izvor: Bebac

Posted on

Šta jesti u trudnoći: Šta smem da jedem dok sam u drugom stanju?

Šta jesti u trudnoći? Da li sada stvarno moram da jedem za dvoje? Da li smem da jedem testo? Koje analize bi valjalo da uradim i u kojoj nedelji?

Ovo su samo neka od pitanja koje su mnoge od nas imale tokom života, tačnije trudnoće. Koliko prijateljskih saveta toliko i glavobolja. Prijateljsko mišljenje je jedno, a stručni saveti nešto drugo.

A šta su zapravo odgovori? E, to je već malo teže. Tačnije lakše.

Šta jesti u trudnoći?

O trudničkim problemima i dilemama govorićemo u danima koji slede, a ukoliko želite da i vi podelite svoje iskustvo sa drugima, pišite nam.