Izbegavajte dijete je rečenica koju će izgovoriti gotovo svaki lekar. Svi koji treniraju su na svoj način sportisti, a upravo se sportistima preporučuje: trenirajte i jedite, izbegavajte dijete. Trostruka olimpijka Lolo Džons rekla je ”Sportisti jedu i treniraju, oni ne praktikuju dijete i vežbanje”. Ovo znači da je imperativ da svom telu pružite pravo ”gorivo” odgovarajućim nutrijentima kako bi dalo najbolje rezultate, što ne isključuje kako proteine, tako ni šećer.
Ako redovno trenirate, verovatno treba i da jedete više. Možda ovo ne važi za sve, a to se saznaje samo osluškivanjem potreba sopstvenog tela, a ne praćenjem rigoroznih dijeta,iako ne odgovaraju vašem telu. Dakle, trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, a uz to probajte da primenite sledeće savete.
Jak trening = jedite više
Svako ko se profesionalno bavi sportom i trenira nekoliko sati dnevno, posebno ako je reč o plivanju, može da primeti da je stalno gladan. To je potpuno normalno, jer telo konstantno sagoreva kalorije. Zato se i savetuje svima koji treniraju: trenirajte i jedite, izbegavajte dijete.
Većina ljudi ipak misli da će dobiti na kilaži ukoliko jede više, ali to nije tačno. Kada jedete više, imaćete i više snage i energije i lakše ćete se oporaviti od treninga. Jedite na tri sata i unosite nutrijente koji vam odgovaraju. Samo trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, i videćete samo pozitivne promene.
Jedite kvalitetnu hranu
Često se dešava da ljudi veruju kako je izbacivanje ugljenih hidrata dobra ideja, pa izbacuju različite namirnice iz svog menija. Ne radite to, trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, jer u suprotnom možete osetiti i ozbiljnije posledice.
Ugljeni hidrati su energija i konzumiranje namirnica poput smeđeg pirinča, kinoe, slatkog krompira, žitarica i hleba od celog zrna, kao i testenina od celog zrna, treba da se podrazumeva. S obzirom na to da i šećer spada u ugljene hidrate, nemojte se libiti da pojedete nešto slatko u umerenim količinama. Trenirajte i jedite, izbegavajte dijete, i slobodno se zasladite.
Proteini su grupa namirnica koje su svakako poželjne za aktivne vežbače. Neophodni su telu jer pomažu u izgradnji mišića, a zahvaljujući tome što duže ostaju u telu, duže ćete i biti siti. Zato uključite piletinu, ribu, pasulj, orašaste plodove, grčki jogurt i orahovo ulje u ishranu, trenirajte i jedite, izbegavajte dijete.
Grickalice, grickalice, grickalice
Kako biste jeli na svaka tri sata kad naporno vežbate, važno je da – grickate, a ko to ne voli? Uzmite švapski sir, bademe (ili bilo šta od orašastog voća), grčki jogurt, proteinski šejk, tost sa orašastim namazom, a možete iskoristiti priliku da pojedete i nešto slatko. Primetićete da kombinovanjem različitih namirnica možete da postignete veliki uspeh.
Brzina hoda i bolesti srca su u vezi, ali kakvoj? Naučnici su na temelju pitanja koliko brzo ljudi hodaju uspeli da predvide kolike su im šanse da obole od srčanih bolesti. Ukoliko hodate brzo, šanse su vam manje.
Odrasli sredovečni ljudi koji su rekli da hodaju sporije imaju dva puta veće šanse da umru od srčanih bolesti u poređenju s onima koji su rekli da hodaju brže. Istraživanjem je analizirano zdravstveno stanje više od 420.000 odraslih ljudi u Velikoj Britaniji koje su pratili šest godina.
Niko od njih nije imao srčanih problema kada je započelo istraživanje.
Tokom trajanja istraživanja oko 8.600 ispitanika je umrlo, a od njih je 1.650 umrlo upravo od srčanih bolesti. Prednjačili su, naravno, oni koji su hodali sporo u tih šest godina istraživanja. Rizik je bio veći za one s niskim indeksom telesne mase, što znači da su tokom godina izgubili mišićnu masu.
Učesnike su pitali da objasne kojim tempom hodaju, a opcije su: sporo, prosečno i brzo. Ispitana je i njihova fizička kondicija raznim vežbama u laboratoriji.
Istraživanjem je isto tako zaključeno da je vežbanje ili bilo kakva fizička aktivnost povezana s brzinom hodanja. Tako su, logično, oni koji su sporo hodali i nisu vežbali bili izloženiji srčanim bolestima. Bez obzira na rezultate, potrebno je sprovesti još neka istraživanja da bi se pokazalo kako se brzina hoda može koristiti u budućem sprečavanju bolesti srca.
Keto ishrana je trenutno najveći trend u svetu ishrane. Ketogena dijeta ili keto ishrana je tip ishrane tokom koje se unosi najmanja moguća količina ugljenih hidrata i visok procenat zdravih masnoća i proteina i to u odnosu: 75% masti, 20% proteina i 5% ugljenih hidrata. Potiče još iz 1920-ih godina i kreirana je od strane endokrinologa Dr. Geyelin kako bi se lečila epilepsija.
Šta podrazumeva keto ishrana?
Ketogena dijeta podrazumeva zamenu namirnica koje su bogate ugljenim hidratima sa namirnicama koje su bogate mastima. Redukcija ugljenih hidrata dovodi vaše telo u metaboličko stanje koje se naziva ketoza. Da biste dospeli u stanje ketoze najvažnije je da unos ugljenih hidrata smanjite na najviše 50 grama dnevno, a idelano bi bilo kada ne biste prelazili preko 20 grama. Telo se izbacivanjem šećera primorava da umesto glukoze koristi masti za snabdevanje energijom i sagoreva ih da bi „preživelo. U ketozi se kao zamena koriste masne naslage – od njih se stvaraju ketonska tela, koja su novi izvor energije, za rad mozga.
Važno je unositi dovoljno proteina. Ketoza je stres za mišiće i morate ih ishranjivati proteinima kako ne bi počeli da se razgrađuju. Unos proteina treba da bude manji u odnosu na masti.
Ketogena dijeta je popularna jer omogućava relativno brz gubitak kilograma tj. „ciljano mršavljenje”, gde se tope masne naslage. Još jedan razlog njene popularnosti je jednostavnost i to što se ne gladuje – meso i zdrave masti nas dugo drže sitim.
Šta je dozvoljene u Keto ishrani
Meso: Svinjsko meso, piletina, govedina, ćuretina. odrezak, but, kobasice, slanina. Treba izbegavati mesne prerađevine. Riba: Sve vrste ribe (losos, tuna, pastrmka, skuša), kao i školjke i plodovi mora. Jaja mogu biti spremljena na bilo koji način. Ona su odličan izvor proteina. Mlečni proizvodi – Punomasna pavlaka, maslac, jogurt, mladi sir, mileram, kozji sir, mozarela, kajmak . Orašasto voće i semenke: Bademi, orasi, semenke lana, bundeve, čija semenke. Zdrava ulja: Kokosovo ulje (za kuvanje), avokado ulje, ekstra devičansko maslinovo ulje (za salatu). Avokado Povrće bez mnogo ugljenih hidrata: Kupus, krastavac, spanać, karfiol, kelj, brokoli, salata, paradajz, paprika, crni luk, tikvice Napici: Kafa, obična voda i čajevi. Ostalo: So, biber, zdravi začini i biljke Namirnice koje treba smanjiti ili potpuno eliminisati:
Šećer: Bezalkoholni napitci, voćni sokovi, kolači, sladoled, torte Žitarice i skrob: Proizvodi bazirani na pšenici, pirinač, testenine Svo voće sa izuzetkom malih porcija bobičastog voća, na primer, jagoda. Voćne sokovi (zbog visokog sadržaja šećera, ali i ugljenih hidrata) Pasulj i mahunarke: Grašak, pasulj, sočivo, leblebija Korenasto povrće: Krompir, šargarepa, paškanat Sosovi: Obično sadrže šećer i nezdrave masnoće Nezdrava masnoća: Ograničite unos rafinisanog ili nerafinisanog biljnog ulja, majoneza, margarina Alkohol: Zbog toga što je alkohol vid ugljenih hidrata, alkoholna pića su zabranjena jer vas mogu izbaciti iz ketoze.
Zašto je keto ishrana dobra?
Ketogena ishrana može da obezbede mnogo zdravstvenih koristi, posebno kada se radi o metaboličkim poremećajima, neurološkim problemima i bolestima vezanih za kontrolu insulina. Gde sve ketogena ishrana popravlja zdravstveno stanje:
Srčane bolesti: ketogena dijeta može da popravi faktore rizika, kao što su količina telesnog masnog tkiva, HDL nivoi, krvni pritisak i šećer u krvi Dijabetes tip 2: Ketogena dijeta ne podiže šećer u krvi, koji je stalno nizak, pa je i insulin nizak. Ako se dovoljno dugo hranite na mastima a bez šećera, povlači se insulinska rezistencija i ćelije počinju ponovo da preradjuju insulin, pa dolazi do povlačenja dijabetesa. Rak: koristi se za tretman nekih tipova raka i da bi se usporio rast tumora. Alchajmerova bolest: može da smanji simptome Alchajmerove bolesti i da se uspori njeno napredovanje. Epilepsija: ketogena dijeta je pogodna za sprečavanje napada epilepsije kod dece Parkinsonova bolest: jedno istraživanje je pronašlo da ova dijeta pomaže u popravljanju simptoma Parkinsonove bolesti Policistični sindrom jajnika: Ketogena dijeta može da pomogne da se smanje nivoi insulina u krvi, što može da ima bitnu ulogu kod ovog sindroma. Povrede mozga: može da smanji posledice potresa mozga i da poboljša oporavak nakon povreda mozga Akne: niži nivoi insulina i manji unos šećera i prerađene hrane može da poboljša situaciju vezanu za akne.
Vrste keto ishrane
Standardna Ketogena dijeta: Ovo je dijeta veoma niskog unosa ugljenih hidrata, umerenog unosa proteina, i visokog unosa masnoća. Unos ugljenih hidrata je manji od 5%, dok je unos proteina povećan na taj račun. Njihov odnos može da varira u zavisnosti od potreba i fizičke aktivnosti. Ovo je uobičajena verzija koja je najviše ispitivana od strane stručnjaka Ciklična Ketogena dijeta: Ova dijeta uključuje 5 ketogenih dana uz 2 dana višeg unosa ugljenih hidrata nedeljno. Postoji keto faza, kada se strogo pridržavate keto dijete i izbegavate ugljene hidrate (obično traje 6 dana) i faza punjenja, kada se konzumiraju ugljeni hidrati, a ketoza se privremeno prekida (traje 1 dan). Faze se smenjuju, da bi se tokom „punjenja” obnovio glikogen u mišićima. Važno je ne preterati sa konzumiranjem ugljenih hidrata. Ciljana Ketogena dijeta: Ova dijeta omogućava da dodajete ugljene hidrate kada se bavite fizičkom aktivnošću. Stanje ketoze se neće poremetiti ako ugljene hidrate unosite oko pola sata pre treninga, i to dodatnih 20-50g . Potrebno je za taj iznos kalorija smanjiti unos masti. Preporučuju se ugljeni hidrati, laki za probavu, uglavnom iz grupe namirnica sa visokim glikemijskim indeksom. Ukoliko imate potrebu da unesete ugljene hidrate i nakon treninga, neka to budu glukoza ili glukozni polimeri. Proteinska Ketogena dijeta: Odnos hranljivih materija je 60% masnoća, 35% proteina i 5% ugljenih hidrata. Ova verzija je vrlo slična standardnoj, samo što se unosi još više proteina na račun masnoća, dok je unos ugljenih hidrata i dalje veoma smanjen.
Nuspojave keto dijete
Jedan od najznačajnih problema je takozvani „keto grip“ koji obično prolazi za par dana. To je stanje smanjene energije i mentalne funkcije, opšte telesne slabosti, umora, iritabilnosti i dekoncentrisanosti. Takođe se javljaju glad, digestivna nelagodnost, problemi sa snom. Da biste lakše prošli kroz ovo stanje, prvih par nedelja možete da probate uobičajenu dijetu manjeg unosa ugljenih hidrata. Tako će vaše telo naučiti da sagoreva više masnog tkiva pre no što potpuno eliminišete ugljene hidrate. Ovakvo slabljenje organizma dovodi do pada imuniteta.
Jedan od rizika koji se može pojaviti kada držite ovu jeste ketoacidoza koje se često meša sa ketozom. Ketoacidoza, za razliku od ketoze, nije normalan proces u organizmu. Krv ima previše ketonskih tela i tada postaje kisela. Javljaju se simptomi čestog mokrenja, zadaha koji ima miris acetona, stalna žeđ i zamaranje. Pratite signale koje vam telo šalje i obratite se lekaru ako ovakvo stanje potraje. Ova pojava češća je kod osoba koje pate od dijabetesa i retko se javlja kod zdravih osoba.
porast nivoa insulina i smanjenje nivoa ketona ako se pretera sa proteinima
redukcija voća i određenih vrsta povrća uzrokuje manjak vitamina, minerala i drugih nutrijenata
ketogena dijeta može da promeni ravnotežu vode i minerala u telu
metalni ukus u ustima neprijatan zadah i neobičan miris urina
mučnina i bolovi u stomaku, problemi s probavom, dijareja,
opstipacija, tvrda stolica i lenja creva
glavobolja, pospanost, umor ili pak nesanica
nakon što izađete iz stanja ketoze, kilogrami će se vratiti: prva 3-4 kila biće nadoknađena glukoza kojom telo inače raspolaže, a onda i kalorije iz ugljenih hidrata koje ste ponovo počeli da konzumirate.
Većina ovih simptoma nestane onda kada se telo prilagodi stanju koje izazivaju ketonska tela u organizmu.
Prednosti keto dijete
mršavljenje usled procesa ketoze koji sagoreva suvišne masti na telu
niži nivo šećera u krvi, usled smanjenog unosa ugljenih hidrata i stvaranja ketona
više energije onda kada se vaše telo navikne na novi režim ishrane
izgradnja mišića ukoliko vežbate, jer je hrana koju konzumirate bogata proteinima,a oni imaju važnu ulogu u izgradnji mišića.
Kada keto dijeta nije pravi izbor?
Postoje određena zdravstvena stanja kada keto dijeta nije dobar izbor. Ukoliko imate problema sa bubrezima, sa dijabetisom, sa povišenim holesterolom i srčane probleme, najbolje bi bilo da se pre početka dijete konsultujete sa lekarom.
Mnogima od nas neretko se potkradu greške, koje pravimo nakon treninga, a koje trud uložen u vežbanje čine gotovo uzaludnim.
Ovo su najčešće greške koje pravimo nakon treninga:
Zaboravljate na istezanje
Nakon treninga, svi mišići su prilično napeti, pa je istezanje neizostavan korak, kako bismo svoje telo pripremili za svakodnevne aktivnosti. Nakon istezanja, mišići se opuštaju i povećava se fleksibilnost tela, pa na ovaj način redukujemo mogućnost upale mišića, koja bi se sutradan mogla javiti.
Jedete odmah nakon treninga
Trebalo bi da svom organizmu date vremena da uspostavi normalne funkcije, nakon treninga, pa da tek onda sebi priuštite zdrav, proteinski obrok, koji će pomoći u izgradnji vaših mišića i ubrzanom sagorevanju masti. Idealno vreme za obrok nakon treninga je nekih 30 minuta nakon što ste završili sa vežbanjem.
Ne pijete dovoljno vode
Tokom treninga naše telo gubi mnogo tečnosti, zato je hidratacija organizma, jedan od najbitnijih koraka nakon treninga, a mnogi od nas na to zaborave. Ako pijete dovoljnu količinu vode svakog dana, fleksibilnost vaših mišića se povećava, pa će vam biti mnogo lakše da se pripremite za svaki novi trening.
Ne spavate dovoljno
Telu je potreban odmor kako bi dopunilo energiju i izgradilo mišiće. Nedostatak sna odraziće se na vašu snagu i nećete moći efikasno da vežbate.
Ostali obroci u toku dana bi trebalo da budu zdravi, lagani i balansirani, ali ne postoje posebna pravila šta i koliko treba da se jede.
Japanska jutarnja banana dijeta je kreacija Sumiko i Hitošija Vatanabea, koji imaju pozadinu u farmaceutskom i medicinskom obrazovanju. Do dijete su došli sasvim slučajno, a nakon što su je objavili, postala je pravi hit u svetu, piše Večernji.hr.
Osnovno pravilo ove dijete je da za doručak jedete banane uz čašu vode na sobnoj temperaturi, prenosi Večernji list.
U osnovi ove dijete je doručak koji se sastoji samo od banana i čašu do dve mlake vode. Za doručak treba da da pojedete negde između jedne i četiri banane svako jutro.
Ostali obroci u danu treba da budu zdravi, lagani i regulisani, ali ne postoje posebna pravila šta i koliko treba da se jede.
Originalna banana dijeta drži sedam ili 12 dana. Dijeta s bananama i vodom zahteva da je jedino piće koje konzumirate upravo mlaka voda. Tu i tamo možete da popijete čaj ili kafu, ali to se kod ove dijete ne preporučuje.
Poslednji obrok treba da vam bude četiri sata pre spavanja, treba da spavate bar osam sati, a na počinak da idete najkasnije u ponoć.
Tokom ove dijete, maksimalno ograničite alkohol, kafu i duvan, a deserti su zabranjeni.
Želite da smršate? Pratite ove savete i lako ćete doći do toga!
Tvrdnja da je doručak najvažniji obrok u toku dana još jednom se pokazala tačnom. Studije su pokazale da osobe koje dan započnu obilnim doručkom, a potom jedu manje porcije za ručak i večeru, imaju niži indeks telesne mase (odnos između visine i težine). Tačno je i da oni koji redovno doručkuju ređe “zarade” srčano oboljenje, povišen krvni pritisak i visok holesterol od onih koji preskaču prvi obrok.
Zašto? Neki doktori veruju da naš sistem za varenje najbolje radi ujutru. Poneki čak smatraju da ako jedemo noću telo gomila masne naslage, jer tada ne proizvodi dovoljno insulina koji bi krvni pritisak održavao stabilnim.
Otuda je preporuka da do podneva unesemo 30-35 odsto dnevno preporučenih kalorija. Tokom celog dana bićemo siti, a telu dajemo priliku da sagori sve što smo pojeli. Ako ne spadate u grupu ljudi koji kada ustanu mogu da unesu u organizam mnogo hrane, neki nutricionisti savetuju da doručak podelite na dva dela ili, da pojednostavimo, ustalite naviku da dvaput doručkujete. To će vam pomoći da stalno budete siti, da imate dovoljno energije za sve svakodnevne aktivnosti, a ujedno da smršate, i to baš na najkritičnijim delovima, recimo u predelu stomaka.
Ako ste ljubitelj krastavaca i želite da smršate, ovo je najbolja dijeta za vas!
Dijeta od krastavaca se smatra jednom od najefikasnijih zbog toga što konzumiranje ovog povrća dobro stimuliše varenje, normalizuje ravnotežu vode i soli, ima lak diuretički i laksativan efekat, čisti creva od toksina.
Dijeta na krastavcima, pored gubitka težine i čišćenja tela, ima još jedan značajan plus. Radi se o uštedi novca, jer je ovo povrće jeftino u letnjoj sezoni.
Glavna tajna efikasnosti dijete na krastavcima jeste to što se krastavci uglavnom sastoje od vode i sadrže vrlo malo kalorija. Dijeta na krastavcima traje 5 dana.
Važna stvar: dok ste na dijeti izbegavajte korišćenje soli ili je ograničite koliko je to moguće. Ako vam se ne dopadaju bez soli, možete im dodati limunov sok. Takođe je veoma dobro koristiti sveže bilje – zeleni luk, peršun itd. Dozvoljen je i jedan paradajaz dnevno.
Meni dijeta od krastavaca:
Za doručak – salata od krastavca. Možete dodati pavlaku sa niskim sadržajem masti ili jogurt. Dozvoljen je komad hleba od celog zrna.
Za ručak je najbolje pojesti salatu od kupusa i krastavaca sa maslinovim uljem. Bonus – mali komad pilećih prsa bez soli.
Užina – kuvano jaje, krastavac i kisela pavlaka ili jogurt. Plus – komad crnog hleba.
Večera – salata od paradajza i krastavaca sa kašičicom maslinovog ulja i limunovog soka. Dok ste na dijeti, tokom dana možete piti zeleni čaj i vodu. Najverovatnije nećete osećati žeđ, jer krastavac sadrži puno vode.
Ne volite da šetate? Ne morate mnogo, ali bar malo MORATE! Šetnja ima mnogobrojne blagodeti za vaš organizam.
Hodanje je najjednostavnija fizička aktivnost, ali dobrobit hodanja često znamo da podcenimo. Ukoliko svakog dana pređete samo 800 metara više, u vašem telu će se dogoditi značajne promene odlične za zdravlje.
Da biste uspešno kontrolisali telesnu težinu i održavali zdravlje, dnevno bi trebal da pređete oko 10.000 koraka. Ta brojka čini se mnogo, naročito ako imate kancelarijski posao i mnogo vremena provodite u automobilu. Ali spasa ipak ima!
Naime, stručnjaci ističu da je i samo 1.000 koraka više dnevno dovoljno da se u vašem telu dogode značajne promene. Hiljadu koraka iznosi otprilike 800 metara što je brojka koju bi svako mogao da zadovolji, bitno je samo da tih dodatnih 800 metara pređete baš svaki dan i rezultat neće izostati.
Neki od lakih načina da više hodate jesu parkiranje automobila na najdaljem mestu od posla, hodanje dok razgovarate na mobilni telefon kao i šetanje do kolege umesto slanja mmejla.
Evo kojih je to pet promena koje se dogode u telu ako svakoga dana pređete 800 metara više odnosno napravite 1.000 koraka više:
1. Srce će se manje naprezati
I najmanja promena iz sedećeg načina života u bavljenje i najjednostavnijom fizičkom aktivnošću kao što je hodanje znatno poboljšava zdravlje i smanjuje rizik od srčanih bolesti. Kretanje omogućava mišićima da jače “pumpaju” krv kroz telo, čime se smanjuju otkucaji srca pa srce radi u normalnijem ritmu.
2. Smanjuje se rizik od moždanog udara
Povećanje fizičke aktivnosti direktno smanjuje rizik od moždanog udara, a pomaže i u kontrolisanju krvnog pritiska, što dodatno smanjuje rizik od moždanog udara. Znači, dvostruki dobitak!
3. Lakše mršavite i poboljšava se nivo holesterola
Hodanjem možda nećete brzo smršati, ali nakon nekog vremena videćete rezultate. Prve rezultate možete da vidite nakon otprilike 10 nedelja (čak i ako ste zadržali nezdrave navike, odnosno ako ste u životnim navikama promenili samo količinu hodanja). Ukoliko imate visok nivo lošeg holesterola, 1.000 koraka više dnevno dovoljno je da to promeni. Više kretanja podstiče sagorevanje holesterola i drugih lipida u krvotoku koji bi inače mogli da oštete krvne sudove.
4. Manje ćete biti pod stresom Kratka, brza šetnja možda je i najbolji način da razbistrite glavu i rešite se stresa. Naime, dok se krećete, telo proizvodi hemikalije endorfinea odgovorne za dobro raspoloženje te se istovremeno smanjuje nivo kortizola, hormona stresa zbog kog možete da se osećate loše i zbog kog se povećava rizik od mnoštva mentalnih i fizičkih zdravstvenih problema.
5. Kosti će vam ojačati
Bilo kakva aktivnost u kojoj su kosti pod pritiskom težine tela pridonosi jačanju kostiju i smanjuje rizik od osteoporoze. To se događa zbog toga što se kosti pri nošenju težine tela više naprežu i na taj način jačaju. Takav pritisak na kosti takođe podstiče stvaranje novih ćelija u kostima.
Šveđani su otkrili način kako da objedine zdravlje uma, tela i sredine u jednom jednostavnom treningu! Reč je o ploggingu, pojmu koji potiče od dve reči “jogging” i “plocka upp” što u prevodu sa švedskog znači pokupiti.
Plogging zapravo podrazumeva trčanje uz povremeno stajanje onda kada na putu vidite smeće koji bi trebalo da pokupite. Usput možete uraditi koji čučanj ili iskorak.
Ukucajte samo heštag “plogging” na Instagramu i videćete da je društvena mreža preplavljena ovim novim trendom.
Zahvaljujući sastojcima ovog napitka – zelenom čaju, cimetu i lovorovom listu, ovaj napitak savršeno sagoreva masne naslage sa stomaka, butina i zadnjice. Ujedno on ubrzava metaboličke procese u organizmu, poboljšava probavu i usled redovnog konzumiranja možete već za sedam dana primetiti odlične rezultate.
Potrebni sastojci:
zeleni čaj
cimet
lovorov list
Priprema:
1. Prokuvajte 800 ml vode, a potom sklonite sa ringle kako biste dodali štapić cimeta, 4 lovorova lista i jednu kašiku zelenog čaja.
2. Smesu ostavite da odstoji 15 minuta, procedite čaj i vaš napitak je spreman.
Način upotrebe:
Čaj je najbolje biti tri puta dnevno: ujutru, na prazan želudac, druga polja odmah posle doručka i treća pre spavanja.
