Ekcem je hronično oboljenje kože koje karakteriše stalno zapaljenje. U prvoj akutnoj fazi se manifestuje pojavom sitnih mehurića ispunjenih tečnošću koji izazivaju svrab.
Postoji nekoliko vrsta ove bolesti, a najčešće se manifestuje kao atopijski dermatitis kod dece – poremećaj koji se obično javlja u ranoj mladosti, kao i kontaktni dermatitis na rukama, od kojeg uglavnom obolevaju odrasli.
U lečenju ekcema je najvažnije prekinuti krug svrab-češanje-svrab, što se postiže upotrebom krema protiv dermatitisa i masti koje ne dozvoljavaju dehidrataciju kože.
Ukoliko vas muči atopijski dermatitis, imate neprijatan ekcem na rukama ili na nekom drugom delu tela, ishrana bazirana na zdravim alkalnim namirnicama je veoma važna. Pripremili smo vam interesantan sedmodnevni jelovnik, kojeg treba da se pridržavate.
PONEDELJAK
Doručak: ovsene pahuljice sa kruškama i grožđem.
Užina: banana i jabuka.
Ručak: teleća džigerica i salata od cvekle.
Večera: kuvana piletina sa spanaćem.
UTORAK
Doručak: šejk od banane i jabuke.
Užina: sušene kajsije.
Ručak: sočivo sa povrćem po izboru.
Večera: krompir-salata crnim lukom.
SREDA
Doručak: kaša od ovsenih pahuljica sa suvim voćem.
Užina: šejk od banane i maline.
Ručak: krompir-pire sa sosom od šampinjona.
Večera: brokoli i karfiol kuvani na pari sa maslinovim uljem.
ČETVRTAK
Doručak: integralni hleb sa mladim sirom i sok od paradajza.
Užina: dve kriške dunje.
Ručak: integralni pirinač sa povrćem.
Večera: salata od šargarepe i cvekle s đumbirom.
PETAK
Doručak: kinoa kocke sa jabukom i cimetom.
Užina: šaka svežih malina.
Ručak: supa od cvekle i šargarepe i bareni krompir.
Keto ishrana je trenutno najveći trend u svetu ishrane. Ketogena dijeta ili keto ishrana je tip ishrane tokom koje se unosi najmanja moguća količina ugljenih hidrata i visok procenat zdravih masnoća i proteina i to u odnosu: 75% masti, 20% proteina i 5% ugljenih hidrata. Potiče još iz 1920-ih godina i kreirana je od strane endokrinologa Dr. Geyelin kako bi se lečila epilepsija.
Šta podrazumeva keto ishrana?
Ketogena dijeta podrazumeva zamenu namirnica koje su bogate ugljenim hidratima sa namirnicama koje su bogate mastima. Redukcija ugljenih hidrata dovodi vaše telo u metaboličko stanje koje se naziva ketoza. Da biste dospeli u stanje ketoze najvažnije je da unos ugljenih hidrata smanjite na najviše 50 grama dnevno, a idelano bi bilo kada ne biste prelazili preko 20 grama. Telo se izbacivanjem šećera primorava da umesto glukoze koristi masti za snabdevanje energijom i sagoreva ih da bi „preživelo. U ketozi se kao zamena koriste masne naslage – od njih se stvaraju ketonska tela, koja su novi izvor energije, za rad mozga.
Važno je unositi dovoljno proteina. Ketoza je stres za mišiće i morate ih ishranjivati proteinima kako ne bi počeli da se razgrađuju. Unos proteina treba da bude manji u odnosu na masti.
Ketogena dijeta je popularna jer omogućava relativno brz gubitak kilograma tj. „ciljano mršavljenje”, gde se tope masne naslage. Još jedan razlog njene popularnosti je jednostavnost i to što se ne gladuje – meso i zdrave masti nas dugo drže sitim.
Šta je dozvoljene u Keto ishrani
Meso: Svinjsko meso, piletina, govedina, ćuretina. odrezak, but, kobasice, slanina. Treba izbegavati mesne prerađevine. Riba: Sve vrste ribe (losos, tuna, pastrmka, skuša), kao i školjke i plodovi mora. Jaja mogu biti spremljena na bilo koji način. Ona su odličan izvor proteina. Mlečni proizvodi – Punomasna pavlaka, maslac, jogurt, mladi sir, mileram, kozji sir, mozarela, kajmak . Orašasto voće i semenke: Bademi, orasi, semenke lana, bundeve, čija semenke. Zdrava ulja: Kokosovo ulje (za kuvanje), avokado ulje, ekstra devičansko maslinovo ulje (za salatu). Avokado Povrće bez mnogo ugljenih hidrata: Kupus, krastavac, spanać, karfiol, kelj, brokoli, salata, paradajz, paprika, crni luk, tikvice Napici: Kafa, obična voda i čajevi. Ostalo: So, biber, zdravi začini i biljke Namirnice koje treba smanjiti ili potpuno eliminisati:
Šećer: Bezalkoholni napitci, voćni sokovi, kolači, sladoled, torte Žitarice i skrob: Proizvodi bazirani na pšenici, pirinač, testenine Svo voće sa izuzetkom malih porcija bobičastog voća, na primer, jagoda. Voćne sokovi (zbog visokog sadržaja šećera, ali i ugljenih hidrata) Pasulj i mahunarke: Grašak, pasulj, sočivo, leblebija Korenasto povrće: Krompir, šargarepa, paškanat Sosovi: Obično sadrže šećer i nezdrave masnoće Nezdrava masnoća: Ograničite unos rafinisanog ili nerafinisanog biljnog ulja, majoneza, margarina Alkohol: Zbog toga što je alkohol vid ugljenih hidrata, alkoholna pića su zabranjena jer vas mogu izbaciti iz ketoze.
Zašto je keto ishrana dobra?
Ketogena ishrana može da obezbede mnogo zdravstvenih koristi, posebno kada se radi o metaboličkim poremećajima, neurološkim problemima i bolestima vezanih za kontrolu insulina. Gde sve ketogena ishrana popravlja zdravstveno stanje:
Srčane bolesti: ketogena dijeta može da popravi faktore rizika, kao što su količina telesnog masnog tkiva, HDL nivoi, krvni pritisak i šećer u krvi Dijabetes tip 2: Ketogena dijeta ne podiže šećer u krvi, koji je stalno nizak, pa je i insulin nizak. Ako se dovoljno dugo hranite na mastima a bez šećera, povlači se insulinska rezistencija i ćelije počinju ponovo da preradjuju insulin, pa dolazi do povlačenja dijabetesa. Rak: koristi se za tretman nekih tipova raka i da bi se usporio rast tumora. Alchajmerova bolest: može da smanji simptome Alchajmerove bolesti i da se uspori njeno napredovanje. Epilepsija: ketogena dijeta je pogodna za sprečavanje napada epilepsije kod dece Parkinsonova bolest: jedno istraživanje je pronašlo da ova dijeta pomaže u popravljanju simptoma Parkinsonove bolesti Policistični sindrom jajnika: Ketogena dijeta može da pomogne da se smanje nivoi insulina u krvi, što može da ima bitnu ulogu kod ovog sindroma. Povrede mozga: može da smanji posledice potresa mozga i da poboljša oporavak nakon povreda mozga Akne: niži nivoi insulina i manji unos šećera i prerađene hrane može da poboljša situaciju vezanu za akne.
Vrste keto ishrane
Standardna Ketogena dijeta: Ovo je dijeta veoma niskog unosa ugljenih hidrata, umerenog unosa proteina, i visokog unosa masnoća. Unos ugljenih hidrata je manji od 5%, dok je unos proteina povećan na taj račun. Njihov odnos može da varira u zavisnosti od potreba i fizičke aktivnosti. Ovo je uobičajena verzija koja je najviše ispitivana od strane stručnjaka Ciklična Ketogena dijeta: Ova dijeta uključuje 5 ketogenih dana uz 2 dana višeg unosa ugljenih hidrata nedeljno. Postoji keto faza, kada se strogo pridržavate keto dijete i izbegavate ugljene hidrate (obično traje 6 dana) i faza punjenja, kada se konzumiraju ugljeni hidrati, a ketoza se privremeno prekida (traje 1 dan). Faze se smenjuju, da bi se tokom „punjenja” obnovio glikogen u mišićima. Važno je ne preterati sa konzumiranjem ugljenih hidrata. Ciljana Ketogena dijeta: Ova dijeta omogućava da dodajete ugljene hidrate kada se bavite fizičkom aktivnošću. Stanje ketoze se neće poremetiti ako ugljene hidrate unosite oko pola sata pre treninga, i to dodatnih 20-50g . Potrebno je za taj iznos kalorija smanjiti unos masti. Preporučuju se ugljeni hidrati, laki za probavu, uglavnom iz grupe namirnica sa visokim glikemijskim indeksom. Ukoliko imate potrebu da unesete ugljene hidrate i nakon treninga, neka to budu glukoza ili glukozni polimeri. Proteinska Ketogena dijeta: Odnos hranljivih materija je 60% masnoća, 35% proteina i 5% ugljenih hidrata. Ova verzija je vrlo slična standardnoj, samo što se unosi još više proteina na račun masnoća, dok je unos ugljenih hidrata i dalje veoma smanjen.
Nuspojave keto dijete
Jedan od najznačajnih problema je takozvani „keto grip“ koji obično prolazi za par dana. To je stanje smanjene energije i mentalne funkcije, opšte telesne slabosti, umora, iritabilnosti i dekoncentrisanosti. Takođe se javljaju glad, digestivna nelagodnost, problemi sa snom. Da biste lakše prošli kroz ovo stanje, prvih par nedelja možete da probate uobičajenu dijetu manjeg unosa ugljenih hidrata. Tako će vaše telo naučiti da sagoreva više masnog tkiva pre no što potpuno eliminišete ugljene hidrate. Ovakvo slabljenje organizma dovodi do pada imuniteta.
Jedan od rizika koji se može pojaviti kada držite ovu jeste ketoacidoza koje se često meša sa ketozom. Ketoacidoza, za razliku od ketoze, nije normalan proces u organizmu. Krv ima previše ketonskih tela i tada postaje kisela. Javljaju se simptomi čestog mokrenja, zadaha koji ima miris acetona, stalna žeđ i zamaranje. Pratite signale koje vam telo šalje i obratite se lekaru ako ovakvo stanje potraje. Ova pojava češća je kod osoba koje pate od dijabetesa i retko se javlja kod zdravih osoba.
porast nivoa insulina i smanjenje nivoa ketona ako se pretera sa proteinima
redukcija voća i određenih vrsta povrća uzrokuje manjak vitamina, minerala i drugih nutrijenata
ketogena dijeta može da promeni ravnotežu vode i minerala u telu
metalni ukus u ustima neprijatan zadah i neobičan miris urina
mučnina i bolovi u stomaku, problemi s probavom, dijareja,
opstipacija, tvrda stolica i lenja creva
glavobolja, pospanost, umor ili pak nesanica
nakon što izađete iz stanja ketoze, kilogrami će se vratiti: prva 3-4 kila biće nadoknađena glukoza kojom telo inače raspolaže, a onda i kalorije iz ugljenih hidrata koje ste ponovo počeli da konzumirate.
Većina ovih simptoma nestane onda kada se telo prilagodi stanju koje izazivaju ketonska tela u organizmu.
Prednosti keto dijete
mršavljenje usled procesa ketoze koji sagoreva suvišne masti na telu
niži nivo šećera u krvi, usled smanjenog unosa ugljenih hidrata i stvaranja ketona
više energije onda kada se vaše telo navikne na novi režim ishrane
izgradnja mišića ukoliko vežbate, jer je hrana koju konzumirate bogata proteinima,a oni imaju važnu ulogu u izgradnji mišića.
Kada keto dijeta nije pravi izbor?
Postoje određena zdravstvena stanja kada keto dijeta nije dobar izbor. Ukoliko imate problema sa bubrezima, sa dijabetisom, sa povišenim holesterolom i srčane probleme, najbolje bi bilo da se pre početka dijete konsultujete sa lekarom.
