Month: February 2018

Posted on by

Prevelike količine soli smanjuju mentalne sposobnosti

Dobro je poznato kako previše soli u ishrani loše utiče na srce i krvni pritisak, ali jeste li se ikada zapitali šta so radi vašem mozgu?

Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Neuroscience otkrilo je da miševi koji su hranjeni presoljenom hranom imaju smanjene mentalne sposobnosti i kognitivne poremećaje.

Miševi su pokazali smanjenje sposobnosti kretanja u lavirintu, a čak su prestali da reaguju na povlačenje krzna.

Zasoljena hrana uticala je i na povećanje interleukina-17, koja može promeniti hemijske signale krvnim sudovima u mozgu.

Doktor Kostantino Iadekola, voditelj istraživanja koje je sprovedeno u Australiji, kaže da su miševi nakon tri meseca dobili demenciju.

“Miševi su inače vrlo znatiželjni i vole da istražuju nove stvari, ali tokom vremena jednostavno su izgubili sposobnost prepoznavanja normalnih objekata. Kada je trebalo da izgrade gnezdo, a to je nešto što rade svaki dan, nisu to mogli da učine”, rekao je on i dodao da bi slične posledice mogli imati i ljudi koji u ishrani koriste previše soli, ali to se još mora istražiti.

Večernji list

Posted on by

Da li znate šta je ortoreksija?

U 21. veku zabeležen je sve veći broj ljudi koji paze da se što zdravije hrane, ali i onih koji su postali opsednuti tim načinom života.

Takvo stanje stručno se naziva ortoreksija, a velika većina lekara, nutricionista, pa i trenera složiće se da je potpuno izbacivanje određenih namirnica iz ishrane, uz izuzetak netolerancije na njih, štetno za zdravlje.

Ali, uprkos tome, takvih ljudi itekako ima, a najčešće se izbacuju namirnice koje sadrže gluten, meso, mlečni proizvodi, procesuirana hrana i slično.

Drugim rečima, ortoreksija je strah od toga da osoba jede namirnice zbog kojih neće biti zdrava.

Iako treba paziti na zdravlje, nijedna opsednutost nije dobra.

Francuska nutricionistkinja Sofi Ortega upozorava i da “clean eating” utiče na manjak vitamina B12 u organizmu, a njega ima u jajima, mlečnim proizvodima, mesu i ribi.

Izvor: Index.hr

Posted on by

U Srbiji petina stanovništva gojazna

Prema podacima Istraživanja zdravlja stanovnika Srbije iz 2006. godine, 18,3 odsto građana je bilo gojazno, dok rezultati iz 2013. pokazuju povećanje na 21,2 odsto, objavila je Vlada Srbije u usvojenoj uredbi o Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih.

Rezultati iz 2013. godine su pokazali su da je 70,1 odsto dece i adolescenata uzrasta 7–14 godina bilo normalno uhranjeno, 15 odsto prekomerno, 4,9 odsto je bilo gojazno, dok je pet odsto svrstano u kategoriju pothranjenosti.

U grupi 10-19 godina prekomerno uhranjenih adolescenata je bilo 20,2 odsto, a gojaznih 8,9 odsto.

U Srbiji je 2013. godine bilo 40,4 odsto normalno uhranjenog stanovništva, više od polovine – 56,3 odsto bilo je prekomerno uhranjeno, 35,1 odsto predgojazno, a 21,2 odsto gojazno.

Značajno veći procenat gojaznih stanovnika zabeležen je u svim starosnim grupama od 45 do 84 godine, kao i među siromašnom, najmanje obrazovanom populacijom i onom koja živi u vangradskim naseljima.

Za razliku od gojaznosti koja je kod oba pola bila približno isto rasprostranjena (muškarci 20,1 odsto, žene 22,2 odsto), predgojaznost je bila češća kod muškaraca (41,4 odsto) nego kod žena (29,1 odsto).

Rezultati istraživanja iz 2013. godine pokazali su da je 70,1 odsto dece i adolescenata uzrasta 7-14 godina bilo normalno uhranjeno, 15 odsto prekomerno, 4,9 odsto gojazno, dok je pet odsto bilo pothranjeno.

Prema istom istraživanju, u grupi od 10-19 godina prekomerno uhranjenih adolescenata je bilo 20,2 odsto, a gojaznih 8,9 odsto.

U Nacionalnoj strategiji, koju je Vlada Srbije usvojila na sednici 31. januara, kao ključni ciljevi navedeni su zaustavljanje trenda i porasta učestalosti prekomerno uhranjene i gojazne dece i odraslih i povećanje za 10 odsto onih sa normalnom telesnom masom za uzrast.

Zadatak je da se unapredi nivo znanja i informisanosti o značaju pravilne ishrane i izmene navike u ishrani sa ciljem postizanja redovnih obroka u toku dana i smanjenja unosa soli i masti, posebno životinjskog porekla, kao i rafinisanih ugljenih hidrata i slatkih bezalkoholnih pića.

 

N1

Posted on by

Prejeli ste se? Šetnja će pomoći

Nakon obilnog obroka deo ljudi se žali na žgaravicu ili na opšti osećaj prepunjenosti, pa nemački stručnjaci preporučuju rešenje – šetnju nakon ručka ili večere koja može ubrzati probavu.

Suprotno tome, alkohol je usporava pa takozvane dižestive, poput konjaka, najbolje je izbegavati posle jela izbegavati, tvrdi nemačko društvo za probavne i metaboličke bolesti.

Umesto da se sve pojede odjednom, onima s osetljivijim želucem bolje je da jedu više manjih obroka.

Žgaravica se događa, između ostalog, zbog prevelikog pritiska na mišić zvan donji ezofagealni sfinkter.

Takođe, nije dobra ideja jesti kasno uveče, jer takvi problemi često nastaju kada osoba legne pa dođe do refluksa želudačnog sadržaja u jednjak.

 

Centar za pravilnu ishranu/N1

Posted on by

Bitnije šta jedete nego koliko vežbate ako želite da smršate

Ukoliko želite da smršate mnogo je važnije šta jedete, nego koliko vežbate, kažu naučnici. Oni dodaju i da je najbolja ishrana ona s najmanje ugljenih hidrata.

Naučnici sa univerziteta Harvard otkrili su u poslednjem istraživanju da je ishrana s malo ugljenih hidrata odličan saveznik u gubljenju viška kilograma – oni koji su bili na ovom režimu izgubili su do pet kilograma više za isto vreme.

Najdelotvornije da obavezno izbacite iz ishrane hleb, a sve pojačate i dodatno “podmažete” maslinovim uljem.

Takođe, još jedna studija o navikama u ishrani pokazala je da oni koji na dijeti jedu manje od 40 grama ugljenih hidrata gube mnogo efikasnije masne naslage.

 

Centar za pravnilnu ishranu/N1